Opasan virus se proširio među putnicima: 10 ključnih stvari koje treba da znate
Komentari
13/05/2026
-13:05
Na kruzeru MV Hondius zabeležena je sumnja na izbijanje hantavirusa, nakon što je više putnika razvilo simptome i potvrđeno devet slučajeva infekcije. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECPB) ističu da je rizik za opštu populaciju i dalje veoma nizak, ali upozoravaju na dug inkubacioni period virusa. Istraga je u toku, a pažnja je usmerena na moguće poreklo zaraze i način širenja među putnicima.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da bi mogao da bude otkriven još veći broj infekcija, s obzirom na to da period inkubacije virusa može da traje i do šest nedelja. Euronews vam donosi 10 ključnih stvari koje treba da znate o ovom virusu:
1. Šta je hantavirus?
Hantavirusi su virusi koji prirodno inficiraju glodare. Naziv su dobili po reci Hantan u Južnoj Koreji, gde je virus prvi put otkriven 1976. godine. Iako je širom sveta identifikovano više vrsta hantavirusa, samo mali broj njih može da zarazi ljude.
U zavisnosti od varijante, infekcija može izazvati hantavirusni kardiopulmonalni sindrom (HCPS) – brzo progresivno oboljenje koje pogađa pluća i srce, hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom (HFRS), ili nephropathia epidemica, bolest koja zahvata bubrege.
Hantavirusi prisutni u Severnoj, Centralnoj i Južnoj Americi poznati su po tome što izazivaju HCPS, dok oni u Evropi i Aziji mogu dovesti do HFRS-a.
Joel Saget/AFP/Profimedia
2. Šta je andski soj hantavirusa?
Andski virus pripada porodici hantavirusa i jedina je poznata varijanta koja može da se prenosi sa čoveka na čoveka, i to uglavnom kroz blizak i dugotrajan kontakt.
Kod drugih tipova hantavirusa, uključujući one u Evropi i Aziji, do sada nije zabeležen prenos među ljudima.
Povezane vesti
3. Kako se hantavirus prenosi?
Ljudi se mogu zaraziti kontaktom sa urinom, izmetom ili pljuvačkom zaraženih glodara.
Rizik povećavaju aktivnosti koje uključuju kontakt sa glodarima, poput čišćenja zatvorenih ili loše provetrenih prostora, rada u poljoprivredi i šumarstvu, kao i boravka ili spavanja u prostorima gde ima glodara.
Prenos sa čoveka na čoveka je veoma redak i uglavnom je zabeležen među članovima domaćinstva ili intimnim partnerima, navodi Svetska zdravstvena organizacija.
Ova organizacija takođe ističe da je prenos među ljudima najverovatniji u ranoj fazi bolesti, kada je virus zarazniji.
Joel Saget/AFP/Profimedia
4. Koliki je rizik za opštu populaciju?
Od početka epidemije, i WHO i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECPB) ocenjuju da je rizik od prenošenja virusa među opštom populacijom "veoma nizak".
Prema navodima ECPB-a, putnici i članovi posade koji imaju simptome moraju odmah biti medicinski izolovani, testirani i zbrinuti, dok se od osoba bez simptoma traži da budu u karantinu i prate eventualnu pojavu simptoma tokom perioda od šest nedelja, saopštila je agencija u ponedeljak.
ECPB je dodao da najnovije genetsko sekvenciranje virusa snažno ukazuje na to da su potvrđeni uzorci zaraženih putnika povezani sa istim izvorom infekcije, kao i da nije reč o novoj varijanti virusa.
Povezane vesti
"Trenutno nema dokaza da se ova varijanta lakše prenosi ili izaziva teži oblik bolesti u poređenju sa drugim andskim hantavirusima", saopštili su iz ECDC-a.
5. Koliko je hantavirus smrtonosan?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), infekcije hantavirusom su relativno retke širom sveta. Ne postoji specifičan lek niti terapija, a lečenje se uglavnom svodi na ublažavanje simptoma i potpornu negu.
Stopa smrtnosti iznosi manje od jedan do 15 odsto u Aziji i Evropi, dok u Amerikama može dostići i do 50 procenata.
Povezane vesti
6. Koji su simptomi?
Kod ljudi se simptomi obično javljaju između jedne i osam nedelja nakon izlaganja virusu, u zavisnosti od vrste hantavirusa.
Najčešći simptomi uključuju temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima, kao i gastrointestinalne tegobe poput bolova u stomaku, mučnine i povraćanja.
7. Ozbiljna infekcija pluća
Virus može izazvati ozbiljnu infekciju pluća poznatu kao hantavirusni plućni sindrom, koja može brzo da se pogorša i postane životno ugrožavajuća.
Sekundarne infekcije među zdravstvenim radnicima ranije su već beležene u bolničkim uslovima, iako su takvi slučajevi retki. Smatra se da je prenos najverovatniji u ranoj fazi bolesti, kada je virus zarazniji.
SZO takođe upozorava da su dostupni dokazi i dalje ograničeni zbog malog broja epidemija u kojima je potvrđen kontinuirani prenos sa čoveka na čoveka.
8. Koliko je hantavirus rasprostranjen u Evropi?
Infekcije hantavirusom nisu česte u Evropi. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECPB) registrovao je 1.885 slučajeva tokom 2023. godine, što je manje u odnosu na 2.185 slučajeva zabeleženih 2022.
Na globalnom nivou, SZO procenjuje da se godišnje registruje između 10.000 i više od 100.000 infekcija, pri čemu je najveći broj slučajeva zabeležen u Aziji i Evropi.
Tanjug/AP
9. Da li je bilo sličnih epidemija?
Jedna od najpoznatijih epidemija hantavirusa dogodila se u Argentini tokom 2018. i 2019. godine.
Između 28. oktobra 2018. i 20. januara 2019. potvrđena su ukupno 34 slučaja infekcije, uključujući i 11 smrtnih ishoda, u mestu Epuhen u provinciji Čubut.
Tokom te epidemije, tri osobe sa simptomima prisustvovale su masovnim društvenim događajima, nakon čega je došlo do daljeg širenja virusa.
Kada je potvrđeno 18 slučajeva, zdravstvene vlasti uvele su izolaciju za zaražene osobe i samoizolaciju za njihove moguće kontakte.
10 . Šta znamo o osobi za koju se sumnja da je "nulti pacijent" hantavirusa?
Holandski ornitolog sumnjiči se da je bio "nulti pacijent" u epidemiji hantavirusa koja se proširila među putnicima na kruzeru. Ali kako i gde je došao u kontakt sa virusom? U izveštaju SZO o epidemiji, označen kao "slučaj 1", nalazi se prva osoba koja je preminula nakon infekcije hantavirusom na kruzeru MV Hondius. Zvanično se vodi kao "verovatan slučaj", jer nisu sprovedeni mikrobiološki testovi koji bi potvrdili uzrok bolesti.
On i njegova supruga ukrcali su se na kruzer u Ušuaji, u Argentini, 1. aprila, nakon više od tri meseca putovanja kroz Argentinu, Čile i Urugvaj. Prema podacima SZO, simptomi su se pojavili 6. aprila, a preminuo je na brodu 11. aprila.
Gotovo mesec dana kasnije, 4. maja, SZO je saopštio da reaguje na sumnju o izbijanju hantavirusa na brodu, koji se u tom trenutku nalazio kod Zelenortskih Ostrva, zapadno od Afrike.
"Slučaj 2", odrasla žena koja je bila u bliskom kontaktu sa „slučajem 1”, napustila je brod na ostrvu Sveta Jelena 24. aprila sa gastrointestinalnim simptomima. Njeno stanje se pogoršalo tokom leta za Johanesburg u Južnoj Africi 25. aprila, a preminula je narednog dana u jednoj klinici u Johanesburgu. Mikrobiološki testovi potvrdili su infekciju andskim hantavirusom – jedinim poznatim hantavirusom koji može da se prenosi među ljudima.
Komentari (0)