Skriveni izvor čiste energije mogao bi da napaja Zemlju 170.000 godina: Naučnici otkrili "recept" kako da ga pronađu
Komentari
18/05/2025
-22:06
Istraživači su sastavili listu "sastojaka" koji bi mogli pomoći kompanijama za istraživanje resursa da lociraju ogromne podzemne rezerve prirodnog vodonika – ključnog elementa za prelazak sa fosilnih goriva na čistu energiju.
Nedavna otkrića ukazuju na to da se rezerve vodonika mogu naći u velikim količinama širom sveta, a pronalazak takvih nalazišta mogao bi značajno ubrzati energetsku tranziciju.
"Trenutno je ključ u tome da se otkrije gde se vodonik oslobađa, gde se akumulira i kako se čuva“, rekao je Kris Balentin, profesor geokemije sa Univerziteta Oksford i glavni autor novog naučnog pregleda o proizvodnji vodonika u Zemljinoj kori, za Live Science.
U svom radu, objavljenom 13. maja u časopisu "Nature Reviews Earth and Environment", istraživači su napravili spisak geoloških uslova koji podstiču nastanak i zadržavanje prirodnog vodonika pod zemljom – što bi moglo olakšati njegovo pronalaženje.
Prema njihovim procenama, Zemljina kora je tokom poslednjih milijardu godina proizvela dovoljno vodonika da zadovolji trenutne svetske energetske potrebe za narednih 170.000 godina. Ipak, i dalje je neizvesno koliko od toga možemo praktično i isplativo da izvučemo.
"Specifične uslove za proizvodnju i akumulaciju vodonika pomno proučavaju brojne kompanije za istraživanje resursa", istakao je Balentin. Među njima su firme koje finansiraju "Breakthrough Energy" Bila Gejtsa, "Fortescue" i naftni giganti poput "BP" i "Rio Tinto".
profimedia
Da bi se formirale prirodne rezerve vodonika, potrebna su tri osnovna elementa: izvor vodonika, stene koje mogu da ga skladište i prirodne barijere koje ga zadržavaju pod zemljom. Vodonik može nastati kroz najmanje dvanaest različitih prirodnih procesa, a najjednostavniji je hemijska reakcija kojom se voda razlaže na vodonik i kiseonik.
Povezane vesti
"Jedna od posebno zanimljivih lokacija je u Kanzasu, gde se nalazi srednjokontinentalni rased star oko milijardu godina, bogat stenskim masama (najviše bazaltima) koje mogu reagovati sa vodom i stvoriti vodonik", Balentin, dodajući da su istraživanja u toku.
Na osnovu sličnosti sa drugim gasovima koji se oslobađaju iz stena, autori predlažu da tektonski pritisak i visoka temperatura u dubinama Zemljine kore pomažu oslobađanju vodonika. To omogućava njegovu migraciju ka površini, gde bi mogao da formira korisna ležišta.
Studija ističe i različita geološka okruženja pogodna za istraživanje stare i do četiri milijarde godina.
Na primer, 2024. godine otkriveno je veliko ležište vodonika u ofiolitskom kompleksu u Albaniji. Ove stene su nekada bile deo okeanskog dna, a zatim su tektonskim pomeranjem izbačene na kopno. Zbog bogatstva gvožđem, često imaju crvenkastosmeđu boju.
"Uslovi navedeni u ovom pregledu čine osnovu za istraživanje vodonika. Na osnovu toga, kompanije mogu razvijati strategije traganja i identifikovati mesta gde vodonik može da se zadrži, ali i gde postoji rizik da nestane", kaže koautor studije, Džon Glujas, profesor Univerziteta u Daramu.
Naime, kako objašnjava koautorka Barbara Šervud Lolar, profesorka geologije sa Univerziteta u Torontu, mikroorganizmi pod zemljom rado se hrane vodonikom – pa mesta gde ima mnogo mikroba nisu idealna za formiranje značajnih ležišta.
Vodonik je ključan sirovinski gas u proizvodnji metanola i amonijaka (sastojka većine đubriva), ali se sve više posmatra i kao čista alternativa za pogon vozila i elektrana. Međutim, većina današnjeg vodonika dobija se iz fosilnih goriva – procesom koji emituje veliku količinu ugljen-dioksida.
Povezane vesti
Nasuprot tome, prirodni vodonik iz Zemljine kore ima gotovo nepostojeći ugljenični otisak – i predstavlja potencijalno revolucionarni izvor čiste energije.
"Zemlja proizvodi ogromne količine vodonika. Sada je samo pitanje da sledimo recept i pronađemo ga", zaključuje Balentin.
Komentari (0)