Šokantno oktriće u konzervi ribe: Izgleda gadno, ali je korisno, naučnici kažu da je pokazatelj zdravlja (VIDEO)
Komentari
11/07/2025
-19:34
Losos iz konzerve slučajno se pretvorio u "muzej" prirodne istorije kada su naučnici u njemu pronašli očuvane tragove morske ekologije Aljaske.
Paraziti mogu mnogo da otkriju o nekom ekosistemu, jer imaju običaj da ulaze u više različitih vrsta. Međutim, osim ako ne predstavljaju ozbiljan problem za ljude, uglavnom smo ih ignorisali kroz istoriju.
To predstavlja problem za ekologe koji se bave parazitima, poput Natali Mastik i Čelsi Vud sa Univerziteta Vašington, koje su pokušavale da pronađu način da retroaktivno prate uticaj parazita na morske sisare Pacifičkog severozapada.
Zato, kada su Vud pozvali iz Asocijacije za proizvode iz mora iz Sijetla i pitali da li želi da uzme kutije prašnjavih konzervi lososa kojima je odavno istekao rok trajanja, a od kojih su neke iz 1970-ih, njen odgovor je bio odlučno "da", piše Science Alert.
Te konzerve su godinama bile odvojene sa strane u sklopu procesa kontrole kvaliteta ove asocijacije. U rukama ekologa, one su postale arhiva izuzetno očuvanih uzoraka - ne lososa, već crva.
Povezane vesti
Iako sama pomisao na crve u konzerviranom lososu izaziva gađenje, ovi morski paraziti dužine oko 1 cm, poznati kao anisakidi, bezopasni su za ljude kada se unište tokom procesa konzerviranja.
"Svi misle da su crvi u lososu znak da je nešto pošlo po zlu. Ali životni ciklus anisakida uključuje mnoge komponente prehrambenog lanca. Njihovo prisustvo vidim kao znak da je riba na vašem tanjiru potekla iz zdravog ekosistema“, rekla je Vud kada je istraživanje objavljeno prošle godine.
Anisakidi ulaze u lanac ishrane kada ih pojedu sitni račići (kril), koje potom jedu veće vrste.
Tako anisakidi završavaju u lososu, a na kraju i u crevima morskih sisara, gde završavaju svoj životni ciklus razmnožavanjem. Njihova jaja morski sisari izbacuju u okean, čime se ciklus ponovo pokreće.
"Ako domaćin nije prisutan, recimo morski sisari, anisakidi ne mogu da završe svoj životni ciklus i njihov broj opada“, objasnila je Vud, glavna autorka naučnog rada.
U 178 konzervi iz te svojevrsne "arhive“ nalazile su se četiri vrste lososa ulovljene u Aljaskom zalivu i Bristolskoj uvali tokom perioda od 42 godine (1979–2021), uključujući, 42 konzerve lososa vrste čam (Oncorhynchus keta), 22 vrste koho (Oncorhynchus kisutch), 62 vrste pink (Oncorhynchus gorbuscha) i 52 vrste sokaj (Oncorhynchus nerka).
Iako metode konzerviranja nisu očuvale crve u savršenom stanju, istraživači su mogli da seciraju filete i izračunaju broj crva po gramu mesa. Otkrili su da se broj crva tokom vremena povećao kod čam i pink lososa, ali ne i kod sokaj ili koho.
Povezane vesti
"To što smo videli porast broja crva kod pink i čam lososa ukazuje na to da su ovi paraziti uspevali da pronađu sve odgovarajuće domaćine i da se razmnože. To može da ukaže na stabilan ili ekosistem u oporavku, sa dovoljnim brojem odgovarajućih domaćina za anisakide“, rekla je Mastik, jedna od autorki rada.
Međutim, teže je objasniti stabilan broj crva kod koho i sokaj lososa, naročito zato što je proces konzerviranja otežao identifikaciju tačnih vrsta anisakida.
"Iako smo sigurni u identifikaciju do nivoa porodice, nismo mogli precizno da odredimo vrste anisakida koje smo pronašli. Moguće je da se paraziti vrste čiji broj raste češće nalaze kod pink i čam lososa, dok se oni iz stabilne populacije češće nalaze kod koho i sokaj“, navode autori.
Mastik i njene kolege veruju da ovaj nov pristup, pretvaranje starih konzervi u ekološku arhivu, može da omogući mnoga nova naučna otkrića.
Komentari (0)