Ulovite po neku suzu Svetog Lorenca: Kompletan vodič za uživanje u pogledu na meteorsku kišu Perseida
Komentari
11/08/2025
-19:14
Ovaj period godine je zbog najlepšeg meteorskog roja - Perseida - za stanovnike Severne hemisfere vreme susreta sa kosmosom. Mnogi neguju poseban ritual posmatranja "zvezda padalica", a najveći broj očekuje se u noći između 12. i 13. avgusta.
Ipak, ove godine imaće "neumoljivog protivnika" - Mesec, čija bi svetlost tokom vrhunca mogla da zaseni nebeski spektakl.
Ove godine to neće biti događaj za slučajne posmatrače, već prilika za uporne zaljubljenike u nebo. Razlog je ozbiljan nebeski protivnik – svetla i upadljiva Mesec, koji će dominirati tokom vrhunca, preteći da zaseni spektakl.
Euronews je napravio pravi priručnik za prevazilaženje tog izazova, u kom takođe otkriva kosmičko poreklo Perseida, daje ključne savete za posmatranje u 2025. godini i praktične smernice za posmatrače. Cilj je da se potencijalno razočaravajuća godina pretvori u uspešan i nezaboravan lov na zvezde, pokazujući da se, čak i pod mesečinom, magija "Suza Svetog Lorenca" može uhvatiti, ako znate kako i gde da gledate.
Kosmičko poreklo Perseida
Iako Perseidi deluju eterično i romantično, njihovo poreklo je prilično konkretno, ali i fascinantno: to su zapravo ostaci ogromne komete koja kruži oko Sunca. Poznavanje tog porekla ne samo da obogaćuje iskustvo posmatranja, već otkriva i zanimljivu dvostruku prirodu kosmosa, gde prolazna lepota i potencijalna opasnost često dolaze iz istog izvora.
Za Perseide je zaslužna kometa 109P/Svift–Tatl, koju su nezavisno jedan od drugog otkrili Luis Svift i Horas Tatl 1862. godine. To je džinovsko telo prečnika oko 26 kilometara i najveći je poznati objekat koji povremeno preseca Zemljinu orbitu. Jedan krug oko Sunca završi za 133 godine, u izduženoj orbiti koja je vodi od daljina iza Plutona pa sve do unutrašnjosti Sunčevog sistema.
EHL Media/Tim Meyer / imago stock&people / Profimedia
Kad se kometa približi Suncu, toplota izaziva sublimaciju leda na njenoj površini, odnosno prelazak iz čvrstog u gasovito stanje. Tada se oslobađaju ogromne količine prašine i kamenčića koji se rasipaju duž njene orbite, formirajući široku struju čestica. Ono što mi vidimo kao Perseide jesu upravo ti sićušni fragmenti, najčešće veličine zrna peska, koje je kometa ostavila tokom svojih bezbroj putovanja.
Povezane vesti
Od prašine komete do svetlosnog spektakla
Svakog jula i avgusta Zemlja na svom putu oko Sunca prolazi kroz ovu gustu struju čestica. Kada ti fragmenti poznati kao meteoroidi, ulete u atmosferu brzinom i do 59 km/s, trenje ih zagreje na više hiljada stepeni Celzijusa, pa se oni pretvaraju u blistav trag svetlosti koji nazivamo meteorom ili narodski "zvezdom padalicom".
Većina meteora potpuno sagori na visini između 80 i 100 kilometara iznad tla. Važno je razlikovati pojmove: meteoroid je čestica u svemiru, meteor je svetlosni trag u atmosferi, a meteorit je deo koji "preživi" i padne na zemlju, što je kod Perseida izuzetno retko, jer su čestice sitne.
Roj je dobio ime po tome što se njegov radijant, tačka iz koje prividno "izlaze" meteori, nalazi u sazvežđu Perseja, na granici sa Kasiopejom i Žirafom (Camelopardalis).
Istorija i mitologija: od Kineza do hrišćanskih mučenika
Perseidi nisu otkriće modernog doba. Najstariji zapis o njima potiče iz kineskih hronika iz 36. godine nove ere, gde se pominje pojačana aktivnost meteora u ovo doba.
Tek 1835. belgijski astronom Adolf Ketle naučno je dokazao da je reč o cikličnom meteorskom roju, koji se javlja svakog avgusta i ima radijant u Perseju.
U Evropi su poznati kao Suze Svetog Lorenca, jer se njihov maksimum poklapa sa praznikom ovog hrišćanskog mučenika, spaljenog na lomači u Rimu 10. avgusta 258. godine. U srednjem veku i renesansi meteori su u narodnoj tradiciji viđeni kao vatrene suze koje svetac ispušta tokom svog mučeništva.
Perseidi 2025 – planiranje posmatranja
Aktivnost rojeva traje do 24. avgusta 2025. Najjači intenzitet se očekuje u noći između 12. i 13. avgusta, oko 4.38 časa.
EHL Media/Tim Meyer / imago stock&people / Profimedia
Povezane vesti
Ove godine najveći problem biće Mesec, koji će biti u svojoj šestoj fazi sa osvetljenjem od 83 posto. Takva svetlost deluje kao prirodno svetlosno zagađenje, brišući iz pogleda sve osim najsvetlijih meteora. Zato se 2025. svrstava među "slabe" ili "izazovne" godine za posmatranje Perseida.
Iako je teoretski zenitna časovna aktivnost (ZHR) za Perseide oko 100–150 meteora na sat, realno u 2025. možemo očekivati znatno manje i to će biti više pitanje kvaliteta nego kvantiteta, piše Euronews. Najveći adut biće vatrene kugle, karakteristične za ovaj roj, koje su zapravo izuzetno sjajni meteori koji mogu zaseniti čak i Veneru.
Priprema za lov na zvezde padalice
Fatih Aktas / AFP / Profimedia
Potrebni su:
- Ležaljka ili prostirka za udobno gledanje neba bez naprezanja vrata
- Topla odeća u slojevima, jer noći umeju biti hladne, u zavisnosti od toga gde se nalazite
- Crveno svetlo (baterijska lampa ili filter) da ne pokvarite noćni vid
- Hrana i piće – termos sa toplim napitkom i nešto za grickanje
- Aplikacija za astronomiju u "noćnom režimu" za lakše pronalaženje Perseida
Najbolja mesta za posmatranje neba u Evropi
U Evropi, uprkos velikom svetlosnom zagađenju, postoji mreža zaštićenih "ostrva tame" sertifikovanih od strane Međunarodne asocijacije za tamno nebo (IDA):
- Velika Britanija – Nortamberland park tamnog neba, Brekon-Bikons planina u Velsu, planinski venac Snoudonija, nacionalni park Eksmur i dolina u Jorkširu.
- Nemačka – Nacionalni park Aifel, Bavarski šumski park
- Mađarska – Nacionalni park Hortobađ, Želic park zvezdanog neba.
- Francuska – Nacionalni park Seveni, opservatorija Pik du Midi
- Grčka – planina Enos (Kefalonija), planina Olimp, udaljeni delovi Krita
- Portugal – Rezervat Alkeva
- Poljska – Besčadski park zvezdanog neba
- Španija – regije Teruel, Kuenka, Sijera de Gredos, Kanarska ostrva (Tenerife i La Palma)
Ove lokacije nude najčistije nebo i najbolju šansu da i pod mesečinom ulovite koju suzu Svetog Lorenca.
Komentari (0)