Od nove svemirske stanice, do ljudi u Mesečevoj orbiti: Uzbudljiva svemirska trka u 2026. godini
Komentari
09/01/2026
-18:30
Godinu na izmaku su u sferi svemirskih istraživanja obeležili medijske pompe sa misijama u orbiti, eksperimentalna lansiranja raketa, revolucionarne robotske misije na Mesec i previranja oko novog rukovodstva u jednoj od najuticajnijih svemirskih agencija - NASA.
Međutim, deluje da će naredna godina doneti još više uzbuđenja, jer se po svemu sudeći svemirska trka ponovo zahuktava, ali ovog puta između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, uz nove igrače: velike privatne kompanije.
Nakon velikih uspeha kineske robotske misije "Chang'e 6" koja je donela prve uzroke lunarnog tla sa Mesečevog južnog pola, američki predsednik Donald Tramp je sredinom decembra izdao izvršnu naredbu pod nazivom "Osiguravanje američke svemirske superiornosti", prema kojoj se dominacija te države van Zemlje smatra ključnom za bezbednost i prosperitet zemlje.
Tanjug/AP/ispace, inc
"Sjedinjene Države stoga moraju slediti svemirsku politiku koja će proširiti domet ljudskog otkrića, osigurati vitalne ekonomske i bezbednosne interese nacije, podstaći komercijalni razvoj i postaviti temelje za novu svemirsku eru", navodi se u izvršnoj naredbi.
To podrazumeva cilj da se astronauti vrate na Mesec do 2028. godine i započne izgradnja trajne lunarne baze do 2030.
U decembru je na čelo agencije došao milijarder Džared Ajsakman pod čijom će se kontorlom odigrati prva sledeća faza ambicioznih planova.
Međutim, Kinezi ne sede skrštenih ruku i rade na ostvarenju sopstvenog plana da preteknu Amerikance u svemirskoj trci. S tim u vezi, naredne godine planiraju povratak robotske "Chang'e" misije, koja je fokusirana na nastavak južnog pola Zemljinog najbližeg suseda. U planu za 2026. je i lansiranje njihovog svemirskog teleskopa, koji će pratiti njihovu Tjengun svemirsku stanicu.
Povezane vesti
Uz sve to, kompanija Vast planira da lansira prvu komercijalnu svemirsku stanicu.
Predstavljamo vam najvažnije svemirske misija koje se očekuju u 2026. godini:
Prvi pohod astronauta na Mesec posle više od 50 godina
Četvoro astronauta trebalo bi da postanu prvi ljudi koji će se približiti Mesecu, više od pola veka otkako je završena legendarna era "Apolo" misija.
Već u februaru Rid Vizeman, Viktor Glover i Kristina Koč iz NASA-e i Džeremi Hansen iz Kanadske svemirske agencije – ukrcaće se u američki "Orion" modul na raketi "Space Launch System" u kojem će provesti deset dana u Mesečevoj orbiti u okviru programa Artemis.
Tanjug/AP/Phelan M. Ebenhack
Ova misija, poznata kao "Artemis II", postaviće temelje za ljudsko sletanje na Mesec u narednim godinama tokom "Artemis III" misije, koja će pomoći i u uspostavljanju stalne ljudske prisutnosti na Mesecu pre prvih putovanja na Mars.
Naime, za naučnike je Mesec prirodna laboratorija, mesto za proučavanje planetarne istorije i testiranje novih tehnologija, ali je i privlačan komercijalni cilj. Na njegovim polovima postoji ledena voda koja se može rastaviti u vodonik i kiseonik za gorivo raketa. Zbog slabije gravitacije, u odnosu na Zemljinu, pogodna je baza za lansiranje u dublji svemir.
Neki predlažu rudarenje površine Meseca zbog helijuma-3, potencijalnog goriva za buduće fuzione reaktore, a na svim tim planovima NASA će raditi i u 2026. godini.
Povezane vesti
SpaceX Elona Maska lansira novu verziju Starship mega-rakete
SpaceX, koji je lansirao Starship raketu pet puta 2025, planira da 2026. prikaže novi dizajn ogromne letelice.
Poznata kao Verzija 3 (V3), nova Starship bi mogla biti prva koja stigne u orbitu i demonstrira mogućnost dopunjavanja goriva tokom leta, što je neophodno za stizanje do udaljenih destinacija.
Reginald Mathalone/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
SpaceX, kojom upravlja milijarder Elon Mask, takođe radi na "pojednostavljenom" planu da najveća raketa na svetu spusti astronaute na Mesec. NASA je 2021. dodelila ugovor SpaceX-u za razvoj Starship konfiguracije koja bi sastrane astronauta prevezla na površinu Meseca.
Povezane vesti
Mask takođe sanja o Starship-u kao vozilu koje bi pomoglo kolonizaciji Marsa.
Starship svemirski brod SpaceX-a stoji 12. oktobra 2025. na Super Heavy booster-u pre izlaska sunca, dok se pripreme za 11. probni let nastavljaju u kompleksu "Starbase" u Teksasu.
Međunarodna svemirska stanica dobija nove stanare
Još četvoro astronauta treba da stigne na ISS već 15. februara u okviru NASA-inog programa komercijalnih posada sa SpaceX-om.
Kada stignu u orbitalnu stanicu, zameniće posadu "Crew-11" i ostaju u svemiru oko šest meseci, sprovodeći naučna istraživanja i rutinsko održavanje.
Boeing Starliner ponovo leti, ali sada bez posade
Boeing i NASA rade na ponovnom lansiranju Starliner kapsule, ali bez posade. Planirano je da kapsula ode do Međunarodne stanice već u aprilu, što bi bila prva misija Starliner-a od neuspešnog prvog leta sa ljudskom posadom u junu 2024.
Još privatnih kompanija se uključuje u trku
Privatne komapnije nastavljaju da rade na istraživanju Meseca, a NASA je potpisala nekoliko ugovora za robotske lunarne misije sa firmama Firefly, Intuitive Machines, Blue Origin i Astrobotic iz Pitsburga.
Naredna godina trebalo bi da bude značajna i za Džefa Bezosa, vlasnika kompanije Blue Origin, jer planira još više lansiranja "New Shepard" letelice, a možda i prvi let veće "New Glenn" rakete.
HANDOUT / AFP / Profimedia
U maju 2026. godine, ako sve bude išlo po planu, čovečanstvo će zakoračiti u novu eru, jer je kalifornijska firma Vast Space najavila je lansiranje Haven-1, prve komercijalne svemirske stanice na svetu.
U saradnji sa SpaceX-om, ovo bi mogao postati prelomni trenutak u evoluciji boravka u svemiru - trenutak kada svemir konačno prestaje biti ekskluzivni klub supersila i postaje tržište otvoreno za ceo svet.
NASA planira da povuče Međunarodnu svemirsku stanicu iz orbite do 2030, a Vast Space ima nameru da doslovno popuni prazninu u orbiti - i na tržištu.
Haven-1 nije zamišljen kao "hotel" među zvezdama. Njegov unutrašnji prostor, zapremine tek 45 kubnih metara, što je otprilike veličine gradskog autobusa, biće funkcionalan, ali pažljivo dizajniran s fokusom na potrebe posade. Svaki član imaće svoj prostor za spavanje, pristup zajedničkom stolu za rad i obroke, panoramski pogled na Zemlju kroz kupolu, kao i stabilnu internet vezu putem Starlink-a.
Što je najvažnije, biće to ozbiljna istraživačka platforma. Već sada se najavljuju misije fokusirane na biomedicinu, posebno na nastavak eksperimenata koji su se godinama sprovodili na Međunarodnoj svemirskoj stanici, uključujući rad sa matičnim ćelijama i istraživanje raka.
Istovremeno dok gradi Haven-1, Vast Space već razvija planove za znatno veći projekat - Haven-2. Kompanija je u poslednjih godinu dana narasla sa 200 na gotovo 1.000 zaposlenih i već je završila probnu verziju modula, dok je onaj koji će zaista poleteti, trenutno u završnoj fazi izgradnje. Predviđa se da će lansiranje uslediti u maju 2026, nakon integracije i završnih testova.
Kina ima svog "keca u rukavu"
Za to vreme, Kina se priprema za svoju najnoviju i najdužu robotsku misiju na Mesec do sada, uz učešće mnogih globalnih partnera.
World History Archive/Rob Weham Photography / World history archive / Profimedia
Zvanično odobrena u septembru 2022, misija Chang'e 7 planira da kruži oko Meseca i sleti na njegovu površinu 2026. godine. Svemirski brod težak oko 8.200 kilograma predstavlja najnoviju evoluciju Chang'e programa, a i ovog puta u planu je vraćanje uzoraka na Zemlju.
Kao i prethodne dve misije Kine na Mesec, Chang'e 7 biće lansiran sa raketom "Long March 5" sa Lansirnog kompleksa 101 na stanici "Wenchang". Trenutni najavljeni datum lansiranja je avgust 2026.
Cilj je istraživanje lunarnog tla i leda u njegovom sastavu, visokoprecizno proučavanje morfologije, sastava i strukture Meseca, istraživanje unutrašnje strukture, magnetskog polja i termalnih karakteristika, opšte proučavanje površinskog okruženja južnog pola i posmatranje Zemljinog magnetotaila i plazmosfere sa Meseca.
Ova misija je važna, jer je cilj da orbiter i lender Chang'e 7 budu operativni osam godina, pružajući bogatstvo naučnih podataka, što znači da bi oba uređaja mogla raditi do 2034. godine.
HANDOUT / AFP / Profimedia
To je takođe deo izviđačke faze Međunarodnog lunarnog istraživačkog centra, unije sa 13 zemalja članica koju je osnovala Kina i predstavlja poslednju misiju pre faze implementacije u narednoj Chang'e 8 misiji.
Ta zemlja nastavlja rad i u Zemljinoj orbiti, gde planira da lansira svoj "Xuntian" teleskop, sa primarnim ogledalom prečnika dva metra, koji bi trebalo da ima 300 do 350 puta veće vidno polje od "Hubble" svemirskog teleskopa.
Lansiranje je predviđeno za kraj godine, a plan je da teleskop prati Tiangong stanicu u nešto drugačijim orbitalnim fazama.
Komentari (0)