Hit u svetu velnesa ili moćan lek? Sve što treba da znate o vagus nervu, "autoputu" koji spaja mozak i telo

Vagus nerv hiljadama godina tiho upravlja funkcijama našeg tela. Nedavno je dospeo u centar pažnje, posebno u "velnes" kulturi, gde se njegova stimulacija često opisuje kao čudotvorni prekidač za smirivanje tela, resetovanje nervnog sistema, pa čak i lečenje širokog spektra bolesti.

Kao neko ko istražuje vagus nerv u kliničkom okruženju, Aršad Madžid, profesor cerebrovaskularne neurologije na Univerzitetu u Šefildu, smatra da je važno objasniti šta on zapravo radi, šta do sada nauka zna, a gde marketinške tvrdnje trče ispred dokaza, u svom tekstu za "Independent".

Vagus je jedan od 12 kranijalnih nerava koji izviru direktno iz mozga. On je najduži među njima, proteže se od moždanog stabla, kroz vrat, pa sve do grudnog koša i stomaka. Usput se povezuje sa srcem, plućima, gastrointestinalnim traktom i jetrom. Iako ga ne možete videti niti direktno osetiti, on pomaže u regulaciji svega – od vaših otkucaja srca do varenja.

Njegovo ime potiče od latinske reči za "lutalicu", što odražava njegovu dugu i vijugavu putanju kroz telo. Jedna od najvažnijih stvari koju treba razumeti jeste da je on primarno senzorni nerv. Otprilike 80 odsto njegovih vlakana prenosi informacije iz tela ka mozgu, delujući kao stalni sistem unutrašnjeg nadzora. Samo oko 20 odsto vlakana šalje signale iz mozga ka organima.

U praksi, to znači da vagus nerv neprestano obaveštava mozak o tome šta se dešava unutar tela, uključujući podatke o pulsu, varenju i upalama.

"Odmaraj i vari"

Vagus nerv je glavna komponenta autonomnog nervnog sistema, koji kontroliše funkcije kojima ne upravljamo svesno. Ovaj sistem ima dve glavne grane.

Simpatički nervni sistem pokreće reakciju "bori se ili beži" (fight-or-flight). On ubrzava rad srca, podiže krvni pritisak i priprema telo za akciju.

Parasimpatički nervni sistem ima suprotan efekat. On usporava srce, podržava varenje i podstiče mirnije fiziološko stanje. Vagus je glavni nerv ovog sistema i često se opisuje kao podrška funkcijama "odmaraj i vari" (rest and digest).

Ova veza objašnjava zašto se vagus nerv povezuje sa opuštanjem i regulacijom stresa. Međutim, u popularnoj kulturi taj odnos se često previše pojednostavljuje.

Mitovi o "prekidaču" za stres

Mnoge tehnike koje se promovišu na internetu, poput sporog disanja, mrmljanja, pevanja ili umivanja hladnom vodom, navodno stimulišu vagus nerv. Važno je znati: ove aktivnosti ne uključuju i ne isključuju vagus nerv kao prekidač.

Ono što ove aktivnosti mogu da urade jeste da indirektno utiču na vagusnu aktivnost signalizirajući telu da je bezbedno. Sporo disanje sa dugim izdahom, na primer, može smanjiti broj otkucaja srca i podstaći mirnije stanje. Možda ćete primetiti usporavanje pulsa ili opšti osećaj smirivanja.

Kod nekih ljudi ovaj efekat je jasan, dok je kod drugih minimalan. Što je najvažnije, čvrsti dokazi o tome koliko pouzdano ove "kućne" tehnike utiču na aktivnost vagus nerva su još uvek ograničeni, a reakcije se drastično razlikuju od osobe do osobe.

Medicinska stimulacija: Od epilepsije do depresije

U kliničkoj medicini, stimulacija vagus nerva koristi se decenijama. Postoje dva glavna pristupa.

Prvi je invazivna stimulacija. Ovo podrazumeva hiruršku ugradnju malog uređaja sličnog pejsmejkeru u grudni koš, sa žicama koje su obmotane oko vagus nerva u vratu. Uređaj isporučuje redovnu električnu stimulaciju direktno u nerv. U SAD je ovaj tretman odobren za epilepsiju otpornu na lekove i depresiju. Može biti efikasan, ali zahteva operaciju i značajne troškove.

Drugi pristup, koji je fokus mnogih aktuelnih istraživanja, jeste neinvazivna stimulacija. Studije pokazuju da mali ogranak vagus nerva snabdeva deo spoljašnjeg uha. Postavljanjem elektroda na određena područja uha, istraživači mogu električno stimulisati ovaj ogranak bez operacije.

Snimci mozga sugerišu da ovo proizvodi obrasce aktivnosti slične onima kod implantiranih uređaja. Ipak, medicinski uređaji za stimulaciju moraju ispuniti stroge standarde bezbednosti i dokaza.

S druge strane, komercijalni velnes uređaji za potrošače ne podležu istim standardima. Mnogi se prodaju bez jakih dokaza da zaista stimulišu vagus ili poboljšavaju zdravlje. To ne znači da su nužno štetni, ali tvrdnje o njihovim efektima treba uzeti sa rezervom.

Nada za oporavak od moždanog udara

Jedna od najperspektivnijih oblasti istraživanja je rehabilitacija nakon moždanog udara. Nakon šloga, mnogi pacijenti doživljavaju slabost u jednoj ruci, što godinama može uticati na njihovu samostalnost.

U toku su istraživanja se ispituje da li neinvazivna stimulacija vagusa, uparena sa fizikalnom terapijom, može poboljšati funkciju ruke nakon moždanog udara. Cilj je da se pojača neuroplastičnost – sposobnost mozga da se reorganizuje i formira nove veze, omogućavajući zdravim delovima mozga da preuzmu izgubljene funkcije.

Ovo se trenutno testira u velikom kliničkom ispitivanju. Ako rezultati budu pozitivni, ovaj pristup bi mogao promeniti način na koji se sprovodi rehabilitacija nakon šloga.

Oprez bez cinizma

Ipak, stimulacija vagusa ne deluje isto na sve. Neki ljudi dobijaju glavobolje ili im se pogoršavaju migrene. Mala manjina prijavljuje promene raspoloženja. 

Ova varijabilnost je jedan od razloga zašto saveti tipa "jedna veličina za sve" o stimulaciji vagus nerva mogu biti obmanjujući.

Vagus nerv nije lek za sve. Većina stanja uključuje višestruke biološke i psihološke faktore, i nijedan pojedinačni nerv ne može sve da objasni ili popravi.

Međutim, on jeste ključni put koji povezuje mozak i telo. Kako nauka napreduje, verovatno ćemo videti više ciljanih, pravilno testiranih terapija za specifična stanja. Za sada, ključna poruka je oprez, ali bez cinizma. Vagus nerv je stvaran i važan. Nauka napreduje, ali stvarni benefiti zavise od pažljivog istraživanja i iskrenog razumevanja onoga šta dokazi pokazuju – a šta još uvek ne.