Značaj zdravog odmora: Isprekidan san u tridesetim godinama života povezan sa slabijim pamćenjem u starosti

Osobe u tridesetim i četrdesetim godinama života koje često imaju isprekidan san mogu imati problema sa pamćenjem i razmišljanjem u kasnijim godinama života, pokazala je nova studija.

Istraživači su otkrili da se isprekidan san u srednjim godinama života povezuje sa slabljenjem kognitivnih funkcija čak jedanaest godina kasnije. Međutim, nisu pronašli povezanost između lošijih kognitivnih funkcija i trajanja sna. 

"Naša otkrića sugerišu da je povezanost između kvaliteta sna i pamćenja istaknutija u srednjim godinama života", napisali su istraživači.

Studija je objavljena u sredu u časopisu "Neurology" Američke akademije za neurologiju. Obuhvatila je više od 500 ispitanika i to tokom perioda dužeg od deset godina, ali zbog manjeg obima, istraživači nisu mogli da uračunaju različitosti u pogledu rase i pola.

Učesnici su u proseku imali 40 godina i spavali oko šest sati dnevno. Nosili su monitor za praćenje telesnih funkcija na zglobu ruke po tri uzastopna dana u dva navrata s razmakom od godinu dana, kako bi se izračunale prosečne vrednosti.

Unsplash

Takođe su vodili dnevnik spavanja i rešavali različite testove pamćenja i razmišljanja.

"Većina prethodnih studija ispitivala je povezanost između poremećaja sna i kognitivnih problema u kasnijim periodima života. Ovo je prva studija koja je pokazala da je povezanost između kvaliteta sna i kognitivnih funkcija izražena već u srednjim godinama života", kaže za Euronews autor istraživanja Ju Leng, docent na studijama psihijatrije Univerziteta u Kaliforniji u San Francisku.

Poremećaji sna se povezuju sa Alchajmerovom bolešću

Kada su prilagodili faktore poput godina, roda, rase i obrazovanja, istraživači su otkrili da ljudi koji imaju najneuredniji san, imaju dva puta veće šanse za kognitivne probleme u poređenju sa onima čiji je san bio najzdraviji.

Leng je prethodno istakao da "budući da su znaci Alchajmerove bolesti primetni u mozgu nekoliko decenija pre javljanja simptoma, razumevanje povezanosti između spavanja i kognitivnih funkcija u ranijim periodima života je ključno za prepoznavanje poremećaja spavanja kao faktora rizika za tu bolest". 

Nekoliko studija je otkrilo da poremećaji spavanja mogu da se povežu sa većim rizikom za kognitivne probleme u kasnijim periodima života. Jedna studija objavljena u časopisu "Sleep" 2013. godine povezala je isprekidan san kod starijih osoba sa učestalošću Alchajmerove bolesti.

profimedia

Istraživači su takođe ranije povezali trajanje sna, poput spavanja manje od pet do šest sati svake noći, sa rizikom od demencije kod starijih ljudi.

Poremećaji sna u srednjim godinama, ističu istraživači nove studije, mogu biti izazvani fiziološkim procesima, kao što je menopauza, ali i psihološkim faktorima, poput stresa na poslu.

Oni dodaju da nema dovoljno istraživanja o "objektivnom i subjektivnom kvalitetu i trajanju sna i njegovom uticaju na kognitivne funkcije u srednjim godinama".

"Potrebno je više istraživanja, kako bi se utvrdila povezanost između poremećaja sna i kognitivnih funkcija u različitim fazama života i prepoznali ključni životni periodi kada se san više povezuje sa razmišljanjem i pamćenjem. Buduće studije mogle bi da otvore nove mogućnosti za prevenciju Alchajmerove bolesti u kasnijim godinama života", dodao je Leng.