Nevidljiva tragedija Evrope: Bolesti koje su mogle da budu sprečene odnele više od milion života

Više od milion Evropljana u 2022. godini umrlo je zbog bolesti koje su se mogle sprečiti ili izlečiti, otkrivaju najnoviji podaci. Najveći jaz u stopama izbegnute mortalnosti primećen je između istočnih i zapadnih zemalja EU, pokazujući koliko pristup zdravstvenoj zaštiti i javnozdravstvene mere i dalje određuju ko preživljava, a ko ne. Ove smrti čine više od jednog od pet smrtnih slučajeva među građanima EU.

Pokazatelji izbegnutih smrtnih slučajeva odražavaju efikasnost javnog zdravstva i zdravstvenih sistema, uključujući kvalitet nege i pristup uslugama, prema podacima OECD-a i izveštaju EU "Health at a Glance: Europe 2024".

Stopa izbegnutih smrtnih slučajeva značajno varira u Evropi. Stručnjaci navode nekoliko faktora koji utiču na to, uključujući nivo zdravstvenih troškova i prisustvo faktora rizika, kao što su pušenje i konzumacija alkohola.

Šta su "smrti koje su se mogle izbeći"?

Izbegnuta smrt ili mortalnost klasifikovana je u dve kategorije prema Eurostatu:

Smrt koja je mogla da se izbegne: To su uzroci smrti koje bi se mogle izbeći javnozdravstvenim merama u najširem smislu. Ova kategorija uključuje rak pluća, ishemijsku bolest srca, COVID-19, smrt uzrokovanu alkoholom, moždani udar, nesreće, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), samoubistvo i druge razloge.

Izlečive smrti: To se odnosi na uzroke smrti koje bi se mogle izbeći optimalnom zdravstvenom negom. U ovu kategoriju spadaju ishemijska bolest srca, rak debelog creva, rak dojke, moždani udar, upala pluća, hipertenzija, dijabetes i drugi razlozi.

U 2022. godini, izbegnute smrti kod osoba mlađih od 75 godina iznosile su ukupno 1,11 miliona širom EU, prema Eurostatu. Za poređenje zemalja koristi se starosno standardizovana stopa smrti na 100.000 stanovnika mlađih od 75 godina.

Stopa izbegnute mortalnosti u EU kretala se od 169 smrtnih slučajeva u Švedskoj do 543 u Letoniji na 100.000 stanovnika, sa prosekom EU od 258 smrtnih slučajeva u 2022. godini.

Daniel MIHAILESCU/AFP/Profimedia

Značajne razlike: Istočna vs Zapadna i Severna Evropa

Istočne i baltičke evropske zemlje beleže najviše stope izbegnute mortalnosti. Letonija, Rumunija, Mađarska, Litvanija i Bugarska prednjače na listi, svaka sa više od 470 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi. Slede ih Srbija, Slovačka i Estonija sa nižim stopama, ali i dalje više od 390 smrtnih slučajeva.

Suprotno tome, zapadne i severne evropske zemlje imaju niže stope izbegnute smrtnosti. Zemlje poput Švajcarske, Švedske, Norveške, Holandije i Francuske pokazuju značajno niže stope, ispod 200 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.

Centralne i južne evropske zemlje obično beleže srednje stope izbegnute mortalnosti. Hrvatska, Poljska, Turska, Grčka, Češka i Italija spadaju u ovaj raspon, pri čemu većina ima između 200 i 300 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.

Iako Nemačka spada ispod proseka EU, zabeležila je najvišu stopu izbegnute mortalnosti (249) među vodećim ekonomijama EU.

Dve trećine smrti moguće izbeći, jedna trećina izlečiva

Od 1,11 miliona izbegnutih smrtnih slučajeva u EU u 2022. godini, 65 odsto (725.624) smatrano je sprečivim, dok je 35 odsto (386.709) smatrano izlečivim. To odgovara 168 smrtnih slučajeva koji su se mogli sprečiti i 98 izlečivih smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi u EU.

Postoji veoma jaka pozitivna korelacija između dve vrste smrtnosti koja se može sprečiti: Zemlje sa višim stopama smrtnosti koje se mogu sprečiti takođe imaju tendenciju da imaju veće stope smrtnosti koje se mogu izlečiti. Naravno, to se odražava na ukupnu stopu smrtnosti koja se može sprečiti.

Na primer, Letonija i Rumunija su bile među najvišim stopama smrtnosti i one koja se može sprečiti i one koja se može lečiti, dok su Švajcarska i Švedska prijavile veoma niske stope u obe kategorije.

Glavni uzroci izbegnute mortalnosti i faktori rizika

Bolesti srca bile su vodeći izlečivi uzrok smrti u EU, odgovorne za 21 odsto smrti, prema izveštaju "Health at a Glance: Europe 2024". Ostale značajne bolesti su: rak debelog creva (14 odsto), rak dojke i moždani udar (po 10 odsto), upala pluća (8 odsto), hipertenzija (5 odsto) i dijabetes (4 odsto).

U 2021. godini, COVID-19 je bio vodeći sprečivi uzrok smrtnosti, čineći 24 odsto smrtnih slučajeva. Međutim, njegov udeo je pao na 10 odsto u 2022. godini, prema podacima Evrostata. Te godine, rak pluća je predstavljao najveći udeo sa 19 odsto, a zatim srčane bolesti sa 11 odsto. Smrti povezane sa alkoholom činile su osam odsto sprečivih smrtnih slučajeva.

Rasprostranjenost faktora rizika varira širom Evrope, što doprinosi razlikama u ukupnoj izbegnutoj mortalnosti između zemalja.

"Nekoliko determinanti može uticati na stope smrtnosti koja se može sprečiti, kao što su socijalni i zdravstveni rashodi, obrazovanje i emisije gasova", rekla je za Euronews Health Aida Izabel Tavares, vanredna profesorka na Lisabonskom fakultetu za ekonomiju i menadžment.

Rak pluća, bolesti srca i poremećaji povezani sa alkoholom znatno su češći u centralnim i istočnim evropskim zemljama, prema izveštaju.

"Veliki deo ovoga može se pripisati razlikama u prisustvu sprečivih faktora rizika, kao što su pušenje i konzumacija alkohola", dodala je.

Tavares je takođe istakla da zemlje sa višim javnim zdravstvenim izdacima obično imaju niže stope izlečive mortalnosti.

"Generalno, visoka izlečiva mortalnost primećena je u istočnoevropskim zemljama, a niska mortalnost u severnim evropskim zemljama", rekla je, navodeći Švedsku kao primer, koja izdvaja značajan deo BDP-a za zdravstvo, u poređenju sa Bugarskom, koja izdaje mnogo manji deo.

Rok Hrzic, vanredni profesor sa odeljenja za međunarodno zdravlje na Univerzitetu u Mastrihtu, naveo je da se većina razlika u izbegnutoj mortalnosti između zapadne i istočne Evrope može pratiti do smrti uzrokovanih kardiovaskularnim bolestima u srednjim i starijim godinama.

"Uporno visoka kardiovaskularna smrtnost u nekim istočnoevropskim zemljama široko se vidi kao posledica odložene kardiovaskularne revolucije, odnosno kasnog uvođenja medicinskih tehnologija i politika koje omogućavaju prevenciju i lečenje bolesti srca", rekao je za Euronews Health.

Razlike u evidentiranju uzroka smrti

Dr Suzana Stolpe, istraživač na Rur univerzitetu u Bokhumu u Nemačkoj, istakla je da razlike u evidentiranju uzroka smrti mogu uticati na stope izbegnute mortalnosti.

"Sertifikator može izabrati više od jedne bolesti kao uzrok smrti. U zavisnosti od subjektivnog izbora sertifikatora, smrt može biti svrstana kao neizbežna, sprečiva ili izlečiva", rekla je za Euronews Health.

Dodala je da udeo smrti sa nepoznatim uzrocima takođe utiče na stope izbegnute mortalnosti, pri čemu su niži procenti primećeni u baltičkim državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i Finskoj u poređenju sa većinom zapadnoevropskih zemalja.

Stručnjaci naglašavaju da se zdravstveni izdaci značajno razlikuju širom Evrope. To odražava različite nivoe pristupa zdravstvenim uslugama i snagu zdravstvenih sistema.

Merene u evrima po stanovniku, standardu kupovne moći (PPS) po stanovniku i kao procenat BDP-a, zapadne i severne evropske zemlje beleže najviše tekuće zdravstvene izdatke, dok istočnoevropske i balkanske zemlje beleže najniže.

Tanjug/AP/David Goldman

Južne evropske zemlje uglavnom imaju umerene nivoe izdataka. Irska i Luksemburg imaju vrlo visok BDP, ali njihov udeo zdravstvenih izdataka u BDP-u ostaje relativno nizak.

Stope skrininga na rak značajno variraju

Veliki jaz u stopama skrininga na rak još je jedan pokazatelj nejednakosti u zdravstvu među evropskim zemljama.

U skriningu za rak debelog creva, rak grlića materice i mamografiju, severne i zapadne evropske zemlje pokazuju snažne i dosledne preventivne aktivnosti, dok južna Evropa beleži umerene rezultate.

Suprotno tome, istočne i balkanske zemlje značajno zaostaju, posebno u skriningu za rak debelog creva i dojke.