Medicinska otkrića koja su nam dala nadu: Ovih pet su iz 2025. godine
Komentari
28/12/2025
-18:00
Ove godine došlo je do velikih naučnih dostignuća koja bi na kraju mogla da transformišu zdravstvenu zaštitu za milione ljudi širom sveta.
Euronews je pretražio vodeće medicinske časopise kako bi pronašao najperspektivnija – a ponekad i neobična – dostignuća godine, bilo da se radi o transplantaciji svinjskih organa, lekovima za mršavljenje ili novim tehnologijama vakcina.
Evo pet medicinskih otkrića koja su nam dala nadu u 2025. godini.
1. DNК bebe modifikovan za lečenje retke smrtonosne bolesti
U februaru je beba sa retkim, često fatalnim genetskim poremećajem podvrgnuta prvoj personalizovanoj CRISPR terapiji za uređivanje gena na svetu, gde su naučnici direktno menjali neispravne gene u njenoj jetri.
Iako će morati da bude praćen do kraja života, lečenje je smanjilo bebinu zavisnost od lekova za lečenje njegovog poremećaja i značajno poboljšalo kvalitet njegovog života. U novembru, bebina majka je rekla da počinje da hoda i da dostiže druge prekretnice.
profimedia
Istraživači su rekli da je uspeh postupka veliki proboj za CRISPR, što ukazuje da bi i drugi pacijenti sa genetskim poremećajima mogli imati koristi od ove tehnologije u budućnosti.
2. Napredak u tehnologiji mRNК vakcina
Vakcine koje koriste tehnologiju informacione RNК (mRNК) stekle su slavu tokom pandemije COVID-19, a stotine kliničkih ispitivanja ih sada testiraju na grip, HIV, genetske bolesti, pa čak i rak .
Povezane vesti
Nekoliko ovih ispitivanja je već dalo obećavajuće rane rezultate. Tokom leta, dve studije su pokazale da vakcine protiv HIV-a zasnovane na mRNК mogu da indukuju neutrališuća antitela, ključni deo imunog odgovora koji pomaže u odbrani ćelija od virusnih infekcija.
profimedia
Ova dostignuća ukazuju na to da bi tehnologija mRNК mogla biti efikasno sredstvo protiv mnogih bolesti - iako su potrebne veće studije sa više ljudi kako bi se razumeo njihov puni potencijal i ograničenja.
3. Transplantacija svinjskih organa je sve bliža stvarnosti
Oblast ksenotransplantacije, odnosno prenosa organa između vrsta, ove godine je doživela nekoliko prekretnica – uključujući i prvu genetski modifikovanu svinjsku jetru transplantiranu živom ljudskom pacijentu.
Pacijent je bio 71-godišnji muškarac sa bolešću jetre izazvanom hepatitisom B i rakom jetre koji nije mogao da primi ljudsku jetru niti da se podvrgne tradicionalnoj operaciji. Preživeo je 171 dan sa svinjskom jetrom, što pokazuje da organ može da obavlja osnovne funkcije kod ljudi.
Pexels
Naučnici veruju da bi transplantacija modifikovanih svinjskih organa ljudima jednog dana mogla pomoći u ublažavanju nedostatka donacija ljudskih organa. Poslednjih godina, nekoliko živih pacijenata je takođe primilo svinjske bubrege, pluća i srca , a neki su preživeli nedeljama.
4. Naučnici koriste živo ljudsko moždano tkivo za modeliranje demencije
Naučnici u Velikoj Britaniji su, po prvi put u svetu, koristili živo ljudsko moždano tkivo kako bi pratili rane faze demencije.
Tim je izložio zdrave ćelije, koje su prikupljene tokom nepovezanih operacija, toksičnom proteinu povezanom sa Alchajmerovom bolešću - poznatom kao amiloid beta - kako bi u realnom vremenu pokazali kako on može uništiti veze između moždanih ćelija.
Povezane vesti
Mogućnost direktnog proučavanja kako demencija napreduje u ljudskom mozgu mogla bi olakšati pronalaženje tretmana koji će delovati protiv nje, s obzirom na to da trenutno ne postoji lek.
5. Lekovi za mršavljenje pokazuju obećanje za određena druga stanja
Studije su otkrile da lekovi koji se koriste za lečenje gojaznosti i dijabetesa mogu pomoći i kod širokog spektra drugih stanja, uključujući zavisnost i psihotične poremećaje poput šizofrenije .
Кoristi se još uvek testiraju, ali naučnici veruju da su dvostruke: lekovi suzbijaju gojaznost, koja je faktor rizika za mnoge druge zdravstvene probleme , i poboljšavaju protok krvi i smanjuju upalu, što može uticati na signale nagrađivanja mozga i kontrolu impulsa.
Povezane vesti
Međutim, lekovi nisu univerzalni lek. U novembru je danski farmaceutski gigant Novo Nordisk saopštio da su njegove studije pokazale da semaglutid – aktivni sastojak u Ozempiku i Vegoviju – nema uticaja na kogniciju i funkcionisanje kod ljudi sa demencijom ili blagim kognitivnim oštećenjem.
Komentari (0)