Tetovaže ipak nisu tako bezazlene: Nova studija baca svetlo na njihove posledice

Tetovaže su popularnije nego ikad, ali sve veći broj istraživanja ukazuje na potencijalnu vezu između trajnog mastila i razvoja određenih vrsta karcinoma. Koliko bi, zapravo, ljudi trebalo da budu zabrinuti zbog ovoga?

Od "plemenskih rukava" do "leptira" na donjem delu leđa, ljudi tetoviraju svoju kožu hiljadama godina. Za većinu, glavni strah je kajanje u budućnosti zbog samog dizajna. Međutim, rastući broj naučnih radova sugeriše da tetovaže mogu nositi i ozbiljnije rizike po zdravlje.

Popularnost tetovaža značajno je porasla poslednjih godina, pa tako između 13 i 21 odsto stanovnika Zapadne Evrope sada ponosno nosi neku tetovažu, navodi se u studiji objavljenoj u European Journal of Public Health. Uprkos njihovoj rasprostranjenosti, iznenađujuće malo se zna o potencijalnim dugoročnim posledicama po zdravlje.

Akumulacija mastila u limfnim čvorovima: Nova otkrića i stari rizici

Unsplash

Prethodna istraživanja su već pokazala da se mastilo za tetoviranje akumulira u ljudskim limfnim čvorovima, što može dovesti do upale, a u retkim slučajevima i do limfoma (vrste raka krvi).

Nedavno, studija Univerziteta Južne Danske (SDU) iz 2025. godine izvestila je da osobe sa tetovažama imaju povećan rizik od razvoja raka kože i limfoma. Koristeći grupu nasumično odabranih blizanaca, istraživači su upoređivali one koji su imali neki oblik raka sa onima koji nisu. Prema studiji, objavljenoj u časopisu BMC Public Health, tetovirani blizanci imali su skoro četiri puta veći rizik od raka kože.

Studija je takođe otkrila da veličina tetovaže može igrati važnu ulogu, odnosno da svaka tetovaža veća od dlana potencijalno povećava rizik.

"Imamo dokaze da postoji povezanost između količine mastila i rizika za limfom i rak kože", rekla je Signe Bedsted Klemensen, koautorka studije i docentkinja biostatistike na SDU, za Euronews Health.

"Za limfom, stopa rizika je 2,7 puta veća, što je prilično mnogo. A za rak kože, ranije je bila 1,6, a sada je 2,4. To ukazuje da što više mastila imate, to je veći rizik, viša je stopa rizika", dodala je Klemensen.

Međutim, važno je napomenuti da su ovi nalazi još uvek u najranijim fazama i da su ograničeni zbog velikog broja varijabli koje doprinose. Na primer, tipovi mastila, lokacije tetovaža, podtipovi raka i drugi genetski faktori i faktori okoline moraju se uzeti u obzir za precizniju analizu.

"Suština je da je potrebno više istraživanja", naglasila je Klemensen, ističući da buduća istraživanja zahtevaju veće studije tokom dužih vremenskih perioda. "Ali, takođe, sledeći korak je, mislim, proučavanje bioloških mehanizama tetoviranja i pokušaj razumevanja šta se tu dešava".

Nema konkretnih dokaza, ali postoje drugi rizici

Iako ne postoji konkretan dokaz da tetovaže direktno uzrokuju rak, ipak postoje drugi rizici kojih bi trebalo biti svestan. To uključuje obezbeđivanje da je korišćena oprema sterilna kako bi se izbegla infekcija i da su sama mastila bezbedna.

Sva mastila za tetoviranje sastoje se od pigmenta (za dodavanje boje) i tečnosti nosača (za unošenje boje u srednji sloj kože, poznat kao dermis). Budući da se većina mastila za tetoviranje uvozi iz celog sveta, njihove sastojke je teško pratiti, a ponekad sadrže i štetne supstance.

Unsplash

"Neka mastila sadrže tragove teških metala, uključujući nikl, hrom, kobalt i povremeno olovo", napisao je Manal Muhamed, profesor medicinske mikrobiologije na Univerzitetu Vestminster, u tekstu za The Conversation. "Teški metali mogu biti toksični na određenim nivoima i poznati su po izazivanju alergijskih reakcija i imunološke osetljivosti".

Regulativa kao zaštita potrošača

Evropska unija je 2022. godine ograničila više od 4.000 opasnih supstanci u mastilima za tetoviranje i trajnoj šminki prema svojim REACH (Registracija, evaluacija, autorizacija i ograničavanje hemikalija) propisima. Ovo uključuje sve što je klasifikovano kao kancerogeno ili mutageno, pri čemu sva mastila za tetoviranje moraju imati jasno označavanje.

Regulativa je manje stroga u drugim zemljama – što Velika Britanija trenutno rešava, nedavno objavivši planove za primenu sopstvenog skupa ograničenja pod UK REACH-om.

Na kraju krajeva, tetovaže se smatraju bezbednim ako se izvode higijenski, uz upozorenje da – kao i kod većine stvari u životu, postoji rizik od dugoročnih posledica po zdravlje. Ali jednostavno još uvek ne znamo dovoljno da bismo sa sigurnošću odgovorili, tvrdi Klemensen.

"Na svakom od nas je kako će izabrati da živi svoj život, zar ne? Ali kao istraživaču, moj je posao i da informišem ljude o ovim rizicima", rekla je. "Ili kada je reč o tetoviranju, trenutno se više radi o informisanju ljudi o tome koliko malo znamo".