Napredak u krioprezervaciji: Da li smo korak bliže "buđenju" zamrznutog mozga?

Koncept dubokog zamrzavanja ljudskog tela i njegovog kasnijeg odmrzavanja decenijama je bio isključivo domen naučne fantastike. Međutim, najnovija istraživanja sugerišu da nauka krupnim koracima grabi ka realnosti u kojoj bi obnavljanje funkcija mozga nakon krioprezervacije moglo postati moguće. Tim naučnika iz Nemačke nedavno je demonstrirao inovativnu metodu na mozgu miševa, uspevši da očuva ključne funkcionalnosti tkiva netaknutim. O tome koliko je moderna medicina napredovala na ovom polju, za Euronews Srbija je govorio neurolog Aleksa Pejović.

Pejović ističe da je ova tema, iako naizgled tehnička, duboko utemeljena u filozofiji i suštini ljudskog postojanja. Prema njegovim rečima, potreba čoveka da se izbori sa konceptom smrtnosti stara je koliko i sama civilizacija.

"Čovek od svog postojanja ima potrebu da se izbori sa konceptom smrtnosti", objašnjava Pejović, povlačeći paralelu sa religijskim konceptima vaskrsenja koji ljudima pomažu da racionalizuju kraj zemaljskog života. Za one koji rešenje traže u nauci, krioprezervacija – proces očuvanja tela od raspadanja putem zamrzavanja, predstavlja nadu da će ih medicina budućnosti jednog dana vratiti u život.

Euronews

Iako ideja datira još iz pedesetih godina prošlog veka, tehnologija dugo nije mogla da prati viziju. Prvi čovek koji je zamrznut, profesor psihologije Džejms Bedford, nalazi se u tom stanju još od 1967. godine, dok je prva osoba sačuvana modernijom metodom vitrifikacije bio iranski filozof 2000. godine. Pejović objašnjava da je glavni neprijatelj ovog procesa sama priroda vode, koja čini oko 80 do 90 odsto našeg organizma.

"Kada zamrznete tkivo običnim putem, stvaraju se kristali leda. Oni izgledaju poput malih ledenica koje bockaju i ruše mikrostrukturu ćelije. Prilikom odmrzavanja, bilo naglog ili sporog, dolazi do pucanja i izumiranja ćelija", precizira neurolog.

Upravo tu na scenu stupa vitrifikacija – proces zamrzavanja tkiva bez stvaranja kristala, što omogućava da ono morfološki ostane nepromenjeno. Ova metoda je već decenijama temelj vantelesne oplodnje, gde se uspešno čuvaju jajne ćelije, spermatozoidi i embrioni.

Euronews

Ipak, mozak predstavlja daleko veći izazov od jednostavnih ćelija. Pejović naglašava da tajna mozga nije u samim neuronima, već u njihovim neverovatno složenim vezama.

"Naš mozak i ono što smo mi zapravo – kako izgledamo, kako se ponašamo i šta osećamo, nisu ti prosti neuroni, nego njihove veze i komunikacije, odnosno sinapse. Do sada nismo imali mogućnost da zamrznemo mozak, a da nakon odmrzavanja sačuvamo te funkcionalne veze", navodi on.

Upravo zato je rad nemačkih autora, objavljen pre svega mesec dana, ocenjen kao revolucionaran. Naučnici su uspeli da zamrznu i odmrznu hipokampus miša – strukturu ključnu za učenje i pamćenje, i to tako da dobijena električna aktivnost bude kompatibilna sa procesima memorije. Pejović zaključuje da je ovim po prvi put dokazano da je moguće zamrznuti deo mozga, a da sinapse među neuronima ostanu funkcionalne nakon "buđenja".

Ovaj uspeh otvara svojevrsnu Pandorinu kutiju medicinskih, ali i etičkih pitanja. Iako smo još uvek daleko od odmrzavanja celokupnog ljudskog organizma, rezultati iz Nemačke potvrđuju da granica između naučne fantastike i realnosti postaje sve tanja, ostavljajući prostor za spekulacije o budućnosti u kojoj bi smrt mogla postati samo privremeno, reverzibilno stanje.

Kompletan razgovor sa dr Pejovićem pogledajte u videu iznad teksta