Nova dimenzija medicinske estetike: Zašto nega lepote danas podrazumeva brigu o zdravlju celog tela (VIDEO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Medicinska estetika sve više se udaljava od ideje da je briga o lepoti isključivo pitanje izgleda. Savremeni pristup podrazumeva sagledavanje celog organizma, a promene na koži mogu biti i pokazatelj metaboličkih i hormonskih procesa koji se odvijaju u telu.
Upravo o novim pristupima, savremenim metodama nege kože i medicini dugovečnosti biće reči na simpozijumu "Medicinska estetika: nove dimenzije", koji se 14. novembra održava u Beogradu.
Simpozijum organizuje Udruženje strukovnih medicinskih estetičara Srbije, a namenjen je profesionalcima iz oblasti nege i zdravlja kože, lekarima različitih specijalnosti, farmaceutima, kao i stručnjacima čiji se rad povezuje sa medicinom dugovečnosti i medicinskom estetikom.
Direktorka Udruženja strukovnih medicinskih estetičara Srbije Biljana Jovanović kaže da je ideja skupa da se među profesionalcima predstave nova saznanja i alati zasnovani na savremenim istraživanjima.
Euronews Srbija
"Naziv simpozijuma se odnosi na potrebu među profesionalcima koji se bave medicinskom estetskom negom da koriste nove alate zasnovane na dokazanim činjenicama i novijim istraživanjima. Želimo da istaknemo da je to novi vid rada", kaže Jovanović za Euronews Srbija.
Predsednica Udruženja Jelena Kisić objašnjava da se novi pristup pre svega ogleda u tome što se više ne posmatra samo koža, već čitav organizam.
"Ne sagledamo samo kožu, mada je koža jedan od naših najvećih organa, i ona nam u stvari pokazuje, upozorava šta se dešava u organizmu", navodi Kisić.
Povezane vesti
Takav pristup podrazumeva povezivanje različitih oblasti i stručnjaka. Metabolički procesi, insulinska rezistencija i hormonski disbalans mogu se, prema njenim rečima, odraziti na stanje kože, zbog čega je važno promene posmatrati u širem kontekstu.
Unsplash/CRYSTALWEED cannabis
"Nova dimenzija medicinske estetike podrazumeva i podsticanje regeneracije kože, kako bi ona zadržala zdrav i mladalački izgled, lepše i blistavo i jedro i sa 50, 60 godina", objašnjava Kisić.
Od borbe protiv bora ka dugovečnosti
Savremena saznanja, kako ističe Biljana Jovanović, menjaju i način na koji se govori o starenju. Umesto da se fokus stavlja samo na starost, sve više se govori o dugovečnosti i faktorima koji na nju utiču.
"Došli smo do saznanja da zapravo svi sistemi u organizmu direktno utiču na dugovečnost. I između toga da pričamo o starosti i o dugovečnosti, odabrali smo ovo drugo", kaže Jovanović.
Nova saznanja dolaze iz različitih oblasti, od genetike do regenerativne medicine, a njihova primena zahteva saradnju stručnjaka iz različitih disciplina.
"Imamo potpuno nove činjenice koje dolaze od stručnjaka i naučnih radnika koji se bave genetikom, koji se bave regenerativnom medicinom. Dolazimo do novih saznanja koja možemo, zajedno sa novim alatima i preparatima, da primenimo kako bismo imali što bolju dugovečnost", navodi Jovanović.
Unsplash/engin akyurt
Povezane vesti
Upravo zbog toga će multidisciplinarnost biti jedna od važnih tema skupa, koji se ove godine održava treći put.
"Svaki stručnjak iz svog ugla objasni određenu promenu i da na kraju svi učesnici koji dođu na simpozijum izađu sa jednim novim znanjem i na drugi način gledaju promene na koži", kaže Jovanović.
Ona naglašava da savremeni pristup ne podrazumeva oslanjanje na jedan preparat ili jednu intervenciju kao rešenje za sve probleme.
Povezane vesti
"Prema novim saznanjima, morate zdravo da živite, da se krećete, da trenirate, da vodite računa o stresu i o svim spoljašnjim uticajima koji nas okružuju", ističe Jovanović.
Gde su stručnjaci ranije grešili
Govoreći o tome šta se u pristupu nezi kože promenilo u poslednjih nekoliko godina, Jelena Kisić kao jednu od najvećih grešaka prethodnih generacija navodi nedovoljnu zaštitu od sunca.
Euronews Srbija
"Mi smo grešili što se nismo štitili od sunca. Stare generacije nisu imale svest o UV zračenju i o štetnom uticaju UV zračenja na kožu", kaže Kisić.
Posledice preteranog izlaganja suncu, dodaje, danas se jasno mogu prepoznati kod ljudi u zrelijim godinama.
"Mi to prepoznamo kod osoba sa 50, 60 godina. Već se vide promene koje odmah znamo da je ta osoba previše izlagala sebe suncu", navodi ona.
Istovremeno, danas se pojavljuje druga krajnost - preterana upotreba velikog broja preparata, naročito među veoma mladim ljudima.
Kisić apeluje da deca i mlađi adolescenti ne koriste veliki broj aktivnih preparata bez potrebe, posebno kada nema konkretnog problema sa kožom. Društvene mreže, kaže, često dodatno podstiču takve navike.
"Danas imamo drugu krajnost, gde deca od 10 godina koriste bezbroj proizvoda. Pre nekih 14, 15 godina, kada krenu pubertet i problemi, nema potrebe da koriste 10 različitih proizvoda, jer koža ne zna šta ste joj više naneli", upozorava ona.
Vitamin C, niacinamid, kreme, zaštitni faktor, retinol i kiseline samo su deo proizvoda koje mladi često kombinuju.
Unsplash/Lana Graves
"Dolaze bukvalno crvene kože, izljuštene i istrošene od retinola, kiselina, salicilne, svega onoga što prate na društvenim mrežama. I tu ulazimo u problem", kaže Kisić.
Za mlade sa normalnom kožom, smatra, rutina ne mora da bude komplikovana.
"Tri do četiri preparata su dovoljna. Adekvatni gel ili pena za čišćenje lica, zatim hidratacija, SPF faktor i to je to što treba jednoj normalnoj koži", navodi ona.
Ukoliko postoji problem sa aknama, nega se može prilagoditi i uvesti dodatni preparat za noć, odnosno odgovarajuća terapija koja će regulisati lučenje sebuma.
Zrela koža traži drugačiji pristup
Jednostavna rutina može biti dovoljna i za zrelu kožu, ali se u tom slučaju, prema rečima Kisić, mogu uključiti i određene aktivne supstance.
"Kod zrelih koža treba nekih aktivnih supstanci kao što su faktori rasta, C vitamin. Umorna koža traži C vitamin da da onaj sjaj", objašnjava ona.
Ipak, naglašava da ne postoji univerzalna rutina koja odgovara svima.
"Svaka koža je individualna i za sebe ima pristup. Možete svakako izabrati jednu do dve kreme ili serum i kremu koja će biti adekvatna za zrele kože i to je sasvim dovoljno da ta koža izgleda lepo", kaže Kisić.
Kada je reč o onima koji žele vidljivije rezultate, izbor tretmana zavisi od potreba, očekivanja i realnog sagledavanja sopstvenog izgleda.
Biljana Jovanović ističe da je važno napraviti granicu između brige o izgledu i težnje da se potpuno uklone svi tragovi vremena.
"Zavisi šta su želje pacijenta, odnosno klijenta, i da li realno vidi svoje stanje i da li je normalno. Sad možemo da pričamo o tome da svi budemo potpuno zamrznuti, bez ikakvih vidljivih znakova protoka vremena", kaže Jovanović.
Kako dodaje, ni savremena estetika ne može da zaustavi prirodne procese.
"Sila gravitacije radi svoje", navodi ona.
Udruženje, kaže Jovanović, želi da utiče i na to da ljudi prihvate određene nepravilnosti na licu, umesto da teže potpuno uniformnom izgledu.
Unsplash/kevin laminto
"Mi se trudimo da kao udruženje utičemo na stanovništvo da prihvate čak i neke nepravilnosti na licu. Anti-aging procedure koje se rade, što aparaturno, što kozmetički aktivnim supstancama od strane medicinskog osoblja, nekako vam preporučujemo kao sigurnu granicu dokle idete i da i dalje pričamo o zdravlju, da to nije preterano invazivno", objašnjava Jovanović.
Invazivnije procedure pripadaju domenu estetske medicine, kojom se bave lekari, a savremena medicina danas omogućava brojne promene izgleda i bez hirurških intervencija.
"Samo je bitno napraviti granicu da li mi treba da izgledamo svi kao porculanske lutke i šta je taj nivo da bismo mi bili zadovoljni", navodi ona.
Upravo će to biti jedna od poruka simpozijuma - da medicinska estetika ne može da se posmatra odvojeno od zdravlja.
"Baš ovaj simpozijum je jedan od događaja koje organizujemo u nameri da više stručnjaka objasni da je u stvari najbitnije da budete zdravi i da ne možete da budete lepi ukoliko niste zdravi", zaključuje Jovanović.
Više o simpozijumu "Medicinska estetika: nove dimenzije" pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)