Izgleda kao nežni cvet, ali to uopšte nije: Jedna od najopasnijih biljaka nastanila se u Srbiji, nikako je ne pipajte

Jedna od najopasnijih otrovnih invazivnih biljaka u Evropi - Heracleum sosnowskyi nastanila se u Srbiji. Otkrivena u Pančevačkom ritu, ova biljka preti da se raširi i na druge teritorije zemlje. Ministarstvo zaštite životne sredine hitno je reagovalo.

Izgleda kao nežni cvetić, ali ova biljka to uopšte nije. Podseća na divlju šargarepu, a u pitanju je Heracleum sosnowsky, jedna od najopasnijih invazivnih biljaka u Evropi. Od pre nekoliko godina nastanila se u Srbiji.

Iako u prirodi izgleda bezazleno, ova biljka je fototoskična što znači da sadrži otrove koji u kombinaciji sa sunčevom svetlošću mogu izazvati opekotine, plikove i dugotrajne ožiljke na koži. Ali samo ukoliko je dodirnete! Jedan meštanin Kovilova to nije znao i zadobio je opekotine. 

"Kada je jako UV zračenje toj biljci ne treba prilaziti", upozorava Dragana Marisavljević sa Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu.

Euronews Srbija

Opekotine na licu dobio je i radnik javnog preduzeća "Srbija šume", koji je za vreme redovnog obilaska terena 2016. godine, ovu biljku primetio u Pančevačkom ritu, ubrao i odneo koleginici da utvrdii o čemu se radi. U pomoć su zvali Zavod za zaštitu prirode koji je bez sumnje konstatovao da je u pitanju opasna invazivna biljka Heracleum sosnowsky.

"To je višegodišnja biljka koja ima zanimljive cvasti, nekada se koristila za ishranu domaćih životinja, najviše u bivšim Sovjetskim zemljama tako da je sada i tamo problem jer se napustila ta praksa, ne koristi se više za ishranu ali se ona širi velikom brzinom u delovima Poljske, Mađarske evo došla je sada i do Srbije", ističe Jelena Dučić, načelnica odeljenja za biodiverzitet iz Ministarstva zažite životne sredine. 

Dragana Marisavljević dodaje da je reč o stočnoj hrani.

"Kad bi imali dovoljno koza i nekih drugih životinja ona bi je pojele, ona nije sama po sebi otrovna i ona se u tim severnim zemljama za vreme Sovjetskog saveza gajila kao usev i odatle je pobegla", rekla je. 

Kako je biljka stigla u Srbiju?

Trenutno je najviše rasprostranjena pored nativnih staništa u Letoniji, Estoniji i Litvaniji, širi se u Čehoslovačkoj, Mađarskoj, ima je u Rusiji. Kako je ova biljka rodom sa Kavkaza dospela u Srbiju, to još uvek nije utvrđeno.

Dragana Marisavljević navodi da su 2014. godine u Evropi bile velike poplave i da se smatra da je seme donešeno tad.

Euronews Srbija

"Načini na koje invazivne biljke dolaze su jako različiti, o tome bi mogli mnogo da pričamo, ali ovo nije vrsta koja je došla sa semenom, sa pošiljkom biljkom itd. Jer po prirodni velika je biljka tako da je ona došla verovatno tim prirodnim putem. Seme je dosta vitalno, lagano i raznosi se najviše vodom", objašnjava. 

Dodatna opasnost za Pančevački rit je to što je ispresecan kanalima. Pred stručnjacima je zadatak koji neće biti nimalo lak. Invazivne vrste veoma se brzo šire, a njihovo suzbijanje, mukotrpan je i skup proces. šteta od invazivnih vrsta na globalnom nivou iznosi oko 400 milijardi dolara godišnje.

Ukoliko primetite ovu biljku na svom zemljištu za početak je ne pipajte, obavezno obavestite nadležne institucije gde se ona nalazi i ma koliko da vam je lep cvet, nemojte odneti nekom na poklon.

Kompletnu priču pogledajte u video-prilogu.