Dubrovnik napravio korak dalje u održivom turizmu: Smanjili prekomerni broj posetilaca, a zadržali šarm

Dubrovnik već gotovo deset godina sistematski rešava jedan od najvećih izazova savremenog turizma - kako ostati atraktivna i tražena destinacija, a istovremeno sprečiti da ga sopstvena popularnost preoptereti, naročito u trenutku kada interesovanje turista ne pokazuje znake slabljenja. Tokom tog perioda, gradske vlasti su sa hitnog rešavanja problema prekomernog turizma prešle na njegovo dugoročno i održivo upravljanje. Od početka godine do sredine jula, Dubrovnik je zabeležio gotovo 650.000 dolazaka i oko dva miliona noćenja. Među najbrojnijim gostima su turisti iz Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Nemačke, Poljske, Irske, Španije, Kanade i Australije, dok grad ostaje veoma privlačan i domaćim posetiocima.

Dakle, izazov nije kako privući turiste. Naprotiv, gradski čelnici nastoje da obezbede održiv razvoj turizma, uz istovremenu zaštitu bogatog kulturno-istorijskog nasleđa i očuvanje kvaliteta života lokalnog stanovništva.

"Ovde nije reč samo o broju posetilaca. Podjednako je važno kako su njihovi dolasci raspoređeni tokom dana i tokom nedelje“, rekao je gradonačelnik Dubrovnika Mato Franković za Euronews Travel. 

Prema njegovim rečima, turizam se godinama razvijao bez jasne strategije i koordinacije.

"Dugi niz godina turizmom u Dubrovniku niko nije sistemski upravljao - on se jednostavno dešavao sam od sebe“, istakao je Franković.

"Ranije se dešavalo da u jednom danu uplovi pet ili šest kruzera, koji bi doveli ogroman broj jednodnevnih izletnika iz okolnih destinacija. Tada smo shvatili da turizmom moramo upravljati na drugačiji način, pa smo ga podelili na više segmenata“, objasnio je Franković.

Tanjug/AP/Darko Bandic

Gradonačelnik Dubrovnika, koji ovu funkciju obavlja od 2017. godine, veliki deo svoje turističke strategije zasnovao je na inicijativi "Poštuj grad“ (Respect the City – RtC), pokrenutoj iste godine kao odgovor na sve veći pritisak na Stari grad, koji se nalazi na UNESCO-voj Listi svetske baštine.

"Poštovanje prema Dubrovniku očekujemo od svih, od građana, ljudi koji ovde rade, ali i od svih koji dolaze da uživaju u našem gradu. To je poruka koju želimo da pošaljemo svima“, rekao je Franković.

Ravnoteža između popularnosti i očuvanja grada

Tokom prethodne decenije, istorijsko jezgro Dubrovnika, koje predstavlja jedinstveno svedočanstvo bogate prošlosti grada na dalmatinskoj obali, našlo se pod ogromnim pritiskom zbog sve većeg broja posetilaca.

Nagli rast broja kruzera, pristupačne avio-karte i globalna popularnost koju je Dubrovnik stekao zahvaljujući HBO-ovoj seriji Igra prestola doveli su do toga da su letnji meseci bili obeleženi velikim gužvama. Zbog toga je "Biser Jadrana“ sve teže uspevao da primi ogroman broj turista tokom najprometnijeg dela sezone.

Umesto da turizam posmatra kao jedinstvenu celinu, gradska uprava danas njime upravlja kroz nekoliko jasno definisanih segmenata – kruzerski turizam, jednodnevne posete i goste koji u Dubrovniku ostvaruju noćenje.

U luku mogu da uplove najviše dva kruzera

U okviru inicijative "Poštuj grad“ (Respect the City – RtC), u dubrovačku luku istovremeno mogu da uplove najviše dva kruzera, sa ukupno do 4.000 putnika. Osim toga, svaki brod mora da ostane u luci najmanje osam sati.

Tanjug/AP/Darko Bandic

Franković objašnjava da duži boravak kruzera u luci omogućava putnicima da svoje vreme rasporede na obilazak različitih delova grada i okoline, umesto da se svi u istom trenutku sliju u istorijsko jezgro.

Podaci Lučke uprave Dubrovnik pokazuju da kruzerski turizam i dalje beleži stabilan rast. Do kraja 2026. godine očekuje se više od 661.000 putnika koji će doploviti u grad na 461 kruzeru.

Međutim, inicijativa "Poštuj grad“ ne odnosi se samo na kruzerske goste, već i na jednodnevne posetioce i turiste koji u Dubrovniku borave više dana.

Autobuski prevoznici koji dovode turiste iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i sa obližnjih hrvatskih ostrva sada su u obavezi da unapred rezervišu termin dolaska putem posebnog sistema za prijavu autobusa. Na taj način gradske vlasti ravnomernije raspoređuju dolaske tokom dana i prilagođavaju broj posetilaca u zavisnosti od održavanja događaja i očekivanog priliva turista.

Za goste koji u gradu ostaju duže namenjena je Dubrovnik Pass kartica, koja nije samo ulaznica za muzeje i javni prevoz, već i važan alat za upravljanje turističkim tokovima. Zahvaljujući digitalnom sistemu, posetioci dobijaju preporuke o najpogodnijem vremenu za obilazak najposećenijih znamenitosti.

Franković je istakao i da se gradske vlasti sve više oslanjaju na analizu podataka prilikom kreiranja turističke politike. U Starom gradu postavljeni su elektronski brojači prolaznika koji prate kretanje pešaka, a prikupljene podatke analizira Univerzitet u Dubrovniku kako bi se uočili trendovi i predložile dodatne mere za još efikasnije upravljanje turističkim tokovima.

Šta je sledeći korak ka održivom turizmu?

Uprkos tome što je Dubrovnik jedna od najpoznatijih svetskih turističkih destinacija, Franković smatra da u gradu i njegovoj okolini još postoje brojna mesta koja turisti nedovoljno posećuju.

Tanjug/AP/Darko Bandic

Ima mnogo lokaliteta koje posetioci tek treba da otkriju. Dobar primer je brdo Srđ. Srđ se uzdiže iznad Dubrovnika i pruža spektakularan pogled na Stari grad, Jadransko more i okolna ostrva. Platforma za planinarenje i aktivnosti na otvorenom AllTrails preporučuje posetiocima da se na uspon odluče pred kraj dana, kako bi sa vrha dočekali zalazak sunca i uživali u jednom od najlepših pogleda na grad.

Umesto stvaranja novih turističkih atrakcija, gradonačelnik ističe da je prioritet Dubrovnika da podstakne posetioce da bolje upoznaju ono što grad već nudi, uz istovremeno unapređenje kvaliteta turističke ponude.

Takav pristup ogleda se i u planovima za budući razvoj. Pojedine nedovoljno razvijene turističke zone trebalo bi da budu prenamenjene u pristupačne stambene komplekse namenjene lokalnom stanovništvu, kako bi grad ostao održivo mesto za život. Franković naglašava da se sa ovim izazovom ne suočava samo Hrvatska.

Dok se brojni evropski gradovi bore sa posledicama prekomernog turizma, on smatra da je još veći problem nekontrolisani rast broja objekata za kratkoročno izdavanje turistima.

"Kratkoročni najam polako uništava gradove jer, korak po korak, potiskuje stanovnike i pretvara stambene četvrti u zone sa turističkim apartmanima. Na kraju ćemo dobiti nešto što liči na Diznilend – kulisu bez stvarnog života. A ko želi da posećuje grad u kojem gotovo da nema stanovnika?“, rekao je Franković. 

AP/Darko Bandić

On izražava nadu da će u budućnosti biti pronađena rešenja kako bi lokalno stanovništvo lakše dolazilo do pristupačnog stanovanja. Koliko je ovaj problem ozbiljan pokazuje i podatak da u dubrovačkom Starom gradu danas stalno živi svega oko 1.500 ljudi, dok ih je 1991. godine bilo približno 5.000.

Hrvatski model upravljanja turizmom privlači sve veću pažnju i u drugim evropskim zemljama. Prema Frankovićevim rečima, evropski gradovi sve više razmenjuju iskustva i uče jedni od drugih, a Dubrovnik intenzivno sarađuje sa brojnim gradskim upravama iz regiona i ostatka Evrope.

Kada je reč o budućnosti Dubrovnika, Franković ističe da njegov cilj nije da grad postane veći, već da sačuva svoj prepoznatljiv identitet. Iako se nada da će Hrvatska u budućnosti razviti moderan i pouzdan železnički sistem na nivou cele zemlje, smatra da Dubrovnik mora da zadrži ono po čemu je jedinstven.

>"Voleo bih da se neko vrati u Dubrovnik za 30 godina i zatekne isti grad , istu lepotu, očuvano istorijsko jezgro i čisto more“, poručio je Franković.