Tri destinacije u Grčkoj na kojima je proslava Uskrsa nezaboravno iskustvo

U Grčkoj se tokom cele godine održavaju verski festivali koji imaju vekovne tradicije i običaje, ali čini se da ništa nije tako posebno kao pravoslavni Uskrs.

Već u poslednjoj nedelji posta, tzv. Velikoj nedelji uveliko počinju pripreme za doček Uskrsa, pa je tako Veliki četvrtak dan kada grčke domaćice pripremaju curekije (slatki hleb u čiju se sredinu stavlja jedno crveno jaje) i farbaju jaja, te posebnu pažnju posvećuju ukrašavanju lambada, odnosno sveća za vaskršnju liturgiju. Nakon toga odlaze na večernju liturgiju posle koje će imati novi posao - pravljenje epitafa, simboličnog Hristovog kovčega. Obično nekoliko žena učestvuje u njegovoj izradi koju čini hiljadu cvetova i to obavezno svežih.

Sledi Veliki petak kada većina Grka ide na jutarnju liturgiju tokom koje se na epitaf stavljaju ikona i krst, koji simbolizuju Isusovo telo. Tada ujedno počinju da zvone zvona na svim crkvama i ne prestaju do večeri. Tek tokom večernje liturgije se iznosi epitaf i povorka prolazi ulicama opština ili sela, pre nego što se vrati u crkvu.

AP Photo/Thanassis Stavrakis

Većina Grka prisustvuje i večernjoj liturgiji u Veliku subotu i u crkvi dočekuje Uskrs. Neki će ostati samo do ponoći, a neki i do ranih jutarnjih časova. Velika je verovatnoća da su oni koji su napustili liturgiju, produžili pravo do obližnje taverne gde uživaju u obilju hrane.

Premda je atmosfera više nego praznična u čitavoj Grčkoj, postoje neka mesta gde je boravak za vreme Uskrsa zaista jedinstveno iskustvo. S obzirom na to da grčki i srpski Uskrs padaju istog datuma, predlažemo vam tri destinacije koje možete posetiti i doživeti Uskrs na potpuno drugačiji način.

Meteori

Vekovima unazad, kameni kompleks, koji čini više od 800 stena, nije samo puk pejzaž neprevaziđene prirodne lepote, već i jedan od najvažnijih spomenika pravoslavlja. Ovde su prirodne lepote i duhovnost u jedinstvenoj interakciji, pa ne čudi što baš u vreme Uskrsa na Meteore hrle hiljade i hiljade turista iz svih delova sveta.

Od tridesetak manastira o kojima svedoči istorija, danas je otvoreno samo šest. Mnogi manji manastiri, od kojih je većina osnovana u 14. veku, su napušteni. Manastir Veliki Meteor je najstariji i najveći od svih koji su preživeli do danas, dok se na jugoistočnom kraju Meteora, sa impresivnim pogledom na grad Kalabaku i prostranu Tesalijsku ravnicu, nalazi ženski manastir Agios Stefanos.

unsplash

Manastir Rusanu se nalazi na vrhu strme vertikalne stene, a uprkos svojoj lokaciji, do njega se lako dolazi. Najnepristupačniji od svih manastira Meteora je Agia Triada. Međutim, jedinstveni pogled koji se sa njega pruža, nadoknadiće pređenih 140 stepenica.

Stoga nema sumnje da Usrks dobija potpuno novu dimenziju na Meteorima. Liturgije u manastirima počinju već u zadnjoj nedelji posta, uglavnom od 19 do 21.30, a u noći Uskrsa već od 21h i traju do kasno u noć.

unsplash

Na dan Vaskrsa, ali i u danima koji slede, obavezno posetite gradić Kalabaku koji obiluje narodnom tradicijom dok se gotovo iz svakog dvorišta širi miris ukusne trpeze.

Skijatos

Uskrs na Skijatosu je mističan i neodoljiv. Crkvena zvona čuju se u svim krajevima rascvetalog ostrva upotpunjujući tako melanholične emocije koje putnik može iskusiti na ostrvu u poslednjoj nedelji posta, a posebno uoči Velikog petka.

Premda ima puno običaja, domaćice su te koje imaju najviše posla, posebno na Veliki četvrtak kada farbaju jaja, prave curekije i đevreke, a potom i ukrašavaju epitaf. Na sam Veliki petak, koji se smatra najtužnijim danom, mešetani se pri susretu ne rukuju.

unsplash

Međutim, za razliku većine mesta u Grčkoj, povorka sa epitafom na Skijatosu počinje tek jedan sat iza ponoći i traje do zore. U prelepoj atmosferi, dok narod stoji na ulicama sa svećama u rukama, povorka prolazi kaldrmama između osvetljenih kuća.

Na Veliku subotu, zvona uveliko veselo zvone kako bi se po ostrvu pronela ideja o pobedi života nad smrću, dok sveštenici obasipaju vernike lovorovim lišćem, simbolom pobede i trijumfa.

A onda u ponoć, čuju se samo vatromet i "Hristos anesti" (Hristo vaskrse) širom čitavog ostrva, a slavlje traje do kasno u noć.

Krf

Na jonskom ostrvu ukrštaju se venecijanska tradicija i pravoslavni običaji koji privlače desetine hiljada posetilaca na ostrvo za vreme Uskrsa. Krfljani, koji su pobožni i verni tradiciji, svake godine sa poštovanjem oživljavaju drevne uskršnje običaje. Štaviše, kalendar tokom praznika je toliko bogat događajima da je teško postići sve.

Na Veliku subotu meštani oživljavaju staru tradiciju lomljenja "botida", odnosno glinenih ćupova. Osim toga, iznose se i mošti Svetog Spiridona, čudotvorca i zaštitnika ostrva, te počinje svečana liturgija tokom koje se sa prozora baca na hiljade ćupova napunjenih vodom i lovorom. Meštani veruju da onda kada se razbijaju o tlo, teraju zlo.

AP Photo/Thanassis Stavrakis

Spektakularna liturgija počinje u 23 sata na pozornici Gornje Esplanade u gradu Krfu, kao i na ostalim mestima širom ostrva. Ceremoniji obično prisustvuje na hiljade ljudi, a u ponoć nebom se prolamaju vatrometi i proslava traje do kasno u noć.

AP Photo/Thanassis Stavrakis

Interesantan je i običaj pod imenom "mastela" u Piniji, starom trgovačkom centru grada, gde se par nedelja pre Uskrsa postavlja velika otvorena bačva (mastela) napunjena vodom i ukrašena palmama i lovorom. Običaj je da prolaznici u nju ubacuju novčiće za sreću, a nakon zvona povodom prvog Vaskrsenja, jedan Pinjadori (stanovnik Pinije) mora da uhvati nekog i ubaci ga u bačvu. Zauzvrat, ta osoba će pokupiti sve novčiće sa dna bureta.

AP Photo/Thanassis Stavrakis

Uskršnja nedelja je ispunjena muzikom brojnih ostrvskih bendova koji marširaju centrom grada, a ovaj praznik svake godine na Krf privlači hiljade turista.