Skriveni raj van utabanih turističkih staza: Upoznajte drugu i mnogo pristupačniju stranu najpopularnijeg grčkog ostrva

"Santorini leži na vulkanskoj bombi", "Turisti otkazuju rezervacije za leto", "Od redova turista do pustoši, šta će biti sa sezonom?", "Magma hrani zemljotrese, najgori scenario još uvek na stolu", samo su neki od novinskih naslova koje smo u poslednjih nekoliko nedelja mogli da pročitamo o jednom od najlepših grčkih ostrva Santorini. Međutim, realnost je potpuno drugačija. Avioni do Santorinija su krcati i često veći od onih koji voze na liniji od Beograda do Atine, turisti svih nacionalnosti polako počinju da prave gužvu na ulicama, dok su u večernjim satima taverne u Firi i Iji dupke pune.

Santorini je u februaru pogodio seizmički roj, odnosno nekoliko stotina zemljotresa od kojih je najjači bio 5,3 Rihtera. Situacija je podstakla mnoge stanovnike da napuste ostrvo, a predstojeća sezona bila je više nego neizvesna. Ali, grčki seizmolozi koji decenijama prate rased nedaleko od ostrva, vrlo brzo su odbacili najgori scenario - da je seizmički roj zemljotresa srednje jačine samo uvod u jači zemljotres, te naveli da će seizmička aktivnost brzo biti završena, što je i bio slučaj.

Postavlja se pitanje - da li je Santorini sada bezbedan za turiste?

"Ne postoji seizmička aktivnost. To je bio jedan fenomen koji smo prvi put videli. Najjači zemljotres bio je 5,3 Rihtera i jedno određeno vreme nastavili su se zemljotresi koji nisu izazvali materijalnu štetu. Seizmolozi prate Santorini godinama, ali imamo i Institut za istraživanje i praćenje vulkana koji takođe prati seizmičku aktivnost. Sve je pod kontrolom", rekao je za Euronews Srbija gradonačelnik Santorinija Nikos Zorzos.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Medijske navode da je ostrvo napustilo čak 11.000 lokalnih stanovnika, Zorzos je nazvao "preterivanjem".

"Niko ne može da ustanovi koliki broj ljudi je napustio ostrvo. Škole su bile zatvorene, pa je određeni broj stanovnika odlučio da baš tada ode na odmor. Stopirane su bile i građevinske aktivnosti na ostrvu, pa su i sezonski radnici mogli da napuste ostrvo", rekao je on i nastavio:

"Način na koji su masovni mediji pisali o ovom fenomenu bilo je čisto preterivanje"

Ostrvo Santorini formirano je usled ogromne vulkanske erupcije 1613. godine pre nove ere i kao takvo predstavlja jedinstveni geografski fenomen božanske lepote. Stoga nije ni čudo da svake godine privlači milione turista koji žele da vide ovaj jedinstveni dragulj Egejskog mora. Veliki broj turista u prethodnim godinama uslovio je velike gužve, zbog čega su vlasti ostrva ograničile broj turista koji može da dođe na izlet sa kruzera, na 8.000 dnevno. 

Euronews Srbija/Tara Tomović

Gradonačelnik kaže da ne postoji masovni turizam na ostrvu, već da turista ima sasvim dovoljno za normalno funkcionisanje. 

“Santorini je jedno posebno mesto i uvek će privlačiti turiste. Često kažem da se Santorini rodio kada je nastao i svemir. On je jedan ‘mali’ veliki prasak”, dodaje Zorzos. 

Ono što je pak, zanimljivo jeste da uprkos velikom broju posetilaca koji hrle u Firu i Iju, ovo malo ostrvo krije mnoge tajne van utabanih turističkih staza. Mi smo upravo na poziv gradonačelnika Santorinija i generalnog sekretara Nacionalne turističke organizacije Grčke (GNTO) Andreasa Fiorentinosa, krenuli nekima od njih.

Gastronomija koja osvaja

Fira i Ija su dva najpoznatija grada na Santoriniju i nalaze se na udaljenosti od samo 12 kilometara. Fira je glavni grad ostrva i istovremeno najveće turističko središte. Poznata je po prelepom pogledu na kalderu, uskim uličicama, belo-plavim kućama i živopisnim trgovinama. Noću, Fira se pretvara u živahno mesto sa brojnim barovima, restoranima i noćnim životom, što je čini magnetom za posetioce.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Međutim, nemoguće je posetiti Grčku i ne uživati u obroku u tradicionalnoj grčkoj taverni, koja je nedvosmisleno deo grčke kulture, ali i simbol ostrva.

S tim se slaže i gradonačelnik ostrva koji kaže da svako ko poseti Santorini može da proba autentične lokalne specijalitete koji predstavljaju suštinu gastronomske kulture ostrva. Među njima su svakako kolokitakija (tikvice), domatokeftedes (ćufte od paradajza), santorinijska fava, beli i zeleni patlidžan, domaća vrsta krastavca kacuni, kiseli kapar i najpoznatiji slatkiš ostrva – melipini. Naravno, nikako ne treba ni propustiti santorinijski paradajz koji predstavlja autohtonu vrstu. 

Euronews Srbija/Tara Tomović

Jedno od mesta koje služi baš takve namirnice jeste taverna “Santorinia” u Firi jer baš ovde možete doživeti autentično grčko iskustvo. Vlasnik Lukas Katris i kuvar koji je ponosni vlasnik Mišelinove zvezdice Panajotis Jakalis, kreirali su jelovnik koji prikazuje bogatstvo santornijske kuhinje, koristeći najkvalitetnije lokalne sastojke. Direktno od farme do stola, svaki obrok je povezan i sa tradicijom.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Atmosfera je topla i prijateljska, a posetioci dobijaju osmeh i nezaboravno gastronomsko iskustvo. Osim hrane, taverna “Santorinia” će vam pružiti i pravi grčki ugođaj sa živom muzikom, plesom i razbijanjem tanjira, a sve sa pogledom na prelepu kalderu. Savršen izbor za večernji izlazak na Firi.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Međutim, ako ste za ručak toplo preporučujemo restoran “Kipos” u centru Fire gde možete kušati ne samo lokalne specijalitete već i sveže ulovljenu ribu kao što je bakalar. 

Ipak, ovaj restoran osim specijaliteta krije tajnu staru 400 godina! Deset metara ispod bašte nalazi se skup pećina u kojima se čuva preko 600 flaša fina iz celog sveta. Vinski podrum u vulkanskim spiljama krije boce vina toliko stare da neke čak više nisu ni pitke, pa sve do prestižnih francuskih vina čije boce vrede i preko 5.000 evra.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Nismo slučajno pomenuli vina. Zahvaljujući vulkanskom zemljištu, vina sa Santorinija i njegova najpoznatija sorta asirtiko su zaista nešto posebno. 

Euronews Srbija/Tara Tomović

Premda je turizam i dalje najvažnija privredna grana ostrva, proizvodnja vina sve više napreduje, pa vinogradi pokrivaju čak 1.200 hektara ostrva, dok je broj vinarija skočio na 20! 

Euronews Srbija/Tara Tomović

“Svi proizvođači žele da imaju etiketu vina sa Santorinija, odnosno geografsku oznaku porekla. Sada sa klimatskim promenama i visokim temperaturama, velika je i potražnja za vinom. Zbog manjka padavina potrebna je dodatna nega u održavanju vinograda u vidu navodnjavanja”, nastavlja Zorzos.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Kako bismo zaista proverili zašto su vina sa Santorinija toliko specifična, uputili smo se u vinariju Venetsanos koja ima zasigurno najlepši pogled na kalderu. Da li je zbog pogleda ili vulkanskog zemljišta, santorinijski asirtiko je zaista nešto posebno.

Sela kriju istoriju

Ono što se pak, često ne nađe na mapi turista jeste istorija Santorinija koje ima na pretek. Na jugozapadnom kraju ostrva nalazi se selo Akrotiri - nezaobilazna destinacija za ljubitelje arheologije i istorije. Ovde se nalazi jedan od najznačajnijih gradova Kikladske civilizacije iz bronzanog doba. Praistorijski grad Akrotiri je uništen u vulkanskoj erupciji, ali i istovremeno sačuvan ispod tona okamenjenog vulkanskog pepela. Smatra se jednim od najvažnijih arheoloških nalazišta u Sredozemlju, premda je samo 1/30 nekadašnjeg grada iskopana, pa se pretpostavlja da je ovaj grad bio veliki urbani centar za standarde tog vremena.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Nakon što obiđete arheološko nalazište, spustite se nizbrdo ka plaži Akrotiri koja se nalazi odmah nadomak čuvene Crvene plaže kojoj je moguće prići samo brodom. No, na samoj plaži Akrotiri nalazi se čuvena taverna “Cave by Nicholas” osnovana davnih sedamdesetih godina kako bi arheolozi koji su radili na iskopavanju praistorijskog grada Akrotirija imali gde da se hrane. Smeštena tik uz more, taverna nudi pregršt lokalnih specijaliteta, ali i sveže ulovljenu ribu i organsko meso i sir sa farme vlasnika ovog porodičnog restorana. 

Euronews Srbija/Tara Tomović

Ukoliko pak, želite da uživate u zadivljujućoj panorami ostrva i slikovitoj lokalnoj lepoti daleko od turističkih gužvi, uputite se u selo Pirgos na padini brda, koji je 1995. godine proglašen zaštićenim naseljem. U Pirgosu možete prošetati kroz ruševine Kastelija, diviti se tradicionalnoj arhitekturi ostrva i neoklasičnim vilama, posetiti lokalne galerije i muzeje, kao i neku od 56 crkvi u selu, a potom zastati na glavnom trgu i udahnuti neverovatnu atmosferu ovog santorinijskog bisera. 

Euronews Srbija/Tara Tomović

Druga vrsta istorije čeka vas u Industrijskom muzeju paradajza “D. Nomikos” u selu Vlihada. Radi se o fabrici koja je pretvorena u savremeni muzej. Iskoristite priiku da saznate više o tradicionalnoj obradi paradajza i industrijskoj istoriji ostrva, uz mogućnost da otkrijete ceo put malog santorinijskog paradajza, autohtone vrste - od skladištenja do poslednje industrijske konzerve.

U naselju Megalohori koje datira iz 17. veka nalazi se Kulturni centar Simposion, koji organizuje širok spektar aktivnosti i nastupa inspirisanih sa devet muza umetnosti. Simposionom upravljaju Ardži Kakisis i Janis Pantazis koji pružaju sveobuhvatno iskustvo muzike, umetnosti i mitologije za svoje goste.

Program Simposiona je pod uticajem vanvremenske relevantnosti grčke mitologije za život kakav se živi danas. Simposion nudi gostima jedinstveno iskustvo kroz interaktivne ture, radionice, izložbe vintage instrumenata i originalne nastupe. Program Simposiona je namenjen i odraslima i deci, lokalnoj zajednici, kao i putnicima iz celog sveta. Upravo na ovom mestu možete postati muzički profesionalac za samo četiri minuta i oprobati se na nekom od antičkih instrumenata. 

Nezaboravno krstarenje kroz tajne vulkana

Jedno je biti na Santoriniju i posmatrati arhipelag sa visine i osećati se gotovo božanski, a nešto potpuno drugo je biti na brodu i osećati se ponizno pred veličinom kaldere i vulkana koji se nalazi pred vama. Upravo zato ne treba propustiti petočasnovni izlet brodom “Sunset Oia” koji će vas upoznati sa svim prirodnim lepotama koje nisu vidljive na prvi pogled.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Krstarenje počinje iz luke Athineos i kreće put vulkana Nea Kameni, koji je i dalje aktivan, te se nastavlja do ugašenog vulkana Palja Kameni koji se nalazi u njegovoj senci. Baš između dva vulkana nalazi se termalni izvor kod kojeg katamaran pristaje i gde se možete kupati u zaista toploj vodi.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Ostrvo Tirasja, na kojem živi tek 400 stanovnika sledeća je stanica katamarana. Ostrvo, koje je takođe nastalo erupcijom, predstavlja pravi kontrast od onoga što vidite prekoputa - više nego živahnog Santorinija. Dom je pretežno ribara i tek dve smeštajne jedinice za turiste.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Međutim, njegove tirkizne vode privlače sve više onih koji bi baš ovde da se kupaju, pa nije ni čudo da se brod ovde najviše zadržava gde se i uživa u ručku.

Onaj malopređašnje pomenuti osećaj poniznosti osetićete kada se krstarenje nastavi duž kaldere Santorinija. Prvo mesto koje ćete proći je živopisna Ija, a potom Fira, a sve vreme prolazeći duž kaldere primetićete slojeve i slojeve vulkanskih erupcija koje su oblikovale ostrvo kakvo danas poznajemo.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Spektakularan zalazak sunca gledaćete iz prirodnog luksuza kaldere pre nego što se i konačno vratite u luku iz koje ste pošli. Cene paketa na nekom od katamarana kompanije “Sunset Oia” kreću se od 80 evra, pa naviše. 

Smeštaj od 80 evra, pa naviše

Cene u mondenskoj Iji su često visoke - u sezoni, prosečna cena noćenja može stajati između 200 i 500 evra u zavisnosti od luksuza smeštajne jedinice, a ponajviše pogleda. Međutim, noćenje u Firi je pristupačnije i na vrhuncu sezone je od 150 do 300 evra, opet zavisno od tipa smeštaja.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Mesto Kamari, poznato po svojim crnim vulkanskim plažama više je budžetski orijentisano i autobusom povezano sa svim lokalitetima na ostrvu, pa je smeštaj ovde pristupačniji i košta od 80 do 150 evra po noćenju.

Oni koji zaista žele sopstveno parče raja treba da se upute u Imerovigli, mirnije okruženje sa fantastičnim pogledom na kalderu. S obzirom na to da se nalazi odmah do Fire i cene su slične.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Naša preporuka je svakako hotel Rocabella smešten na ivici kaldere. Rocabella Resort je hotel G kategorije, što znači da je izgrađen u skladu sa najvišim seizmološkim standardima i može izdržati zemljotres do 8 Rihtera jačine. Kombinuje tradicionalnu arhitekturu s modernim dizajnom.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Svaka smeštajna jedinica je jedinstveno stilizovana i opremljena savremenim nameštajem i kikladskim detaljima. Gosti mogu uživati u mediteranskim jelima u restoranu pored bazena koji nudi panoramski pogled na kalderu i Egejsko more. Noćni bar i Pool Bar Lounge pružaju idealno okruženje za egzotične koktele uz spektakularni pogled na zalazak sunca. 

Euronews Srbija/Tara Tomović

Fira je udaljena samo kilometar i po od hotela, dok je aerodrom na 15 minuta vožnje od hotela Rocabella.