Partizan i(li) Željko

Partizan ima dugu istoriju. Dovoljno dugu da se može reći da je već postala i tradicija. Pre svega treba napomenuti da je Partizan Sportsko društvo. Pored narativnog naslova koji nameće košarku, Partizan u svom Sportskom društvu ima sekcije u atletici, gimnastici, fudbalu, vaterpolu, tenisu, stonom tenisu, rukometu...

Partizan je, dakle, sinonim za sport u Srbiji. Koliko je je samo fudbalera, vaterpolista i ostalih završilo fakultete i postali stručnjaci iz oblasti koje su diplomirali. Sport je u vreme nastanka Partizana počivao na čuvenoj Kubertenovoj "Važno je učestvovati". A Baron Pjer Kuberten je prevashodno želeo da organizovan sport može da stvori moralnu i društvenu snagu. Tog načela su se u Partizanu oduvek pridržavali. U Partizanu se nikada nisu stvarale zvezde. Stvarao se čovek sa zdravim duhom i navikama koje podrazumevaju i takav način života. Sa manirima zdravog čoveka koji ima i zdrav razum.

Željko je u Evropi zvezda. Najveća među košarkaškim trenerima. U Partizanu je gospodin sa zdravim razumom. Međutim, novo vreme, novi način posmatranja i funkcionisanja sistema u sportu danas ili preciznije, u novom milenijumu, dovela je do situacije da navijači Partizana, Željka, doživljavaju kao zvezdu. To je samo posledica sadašnjice koja je opterećena društvenim mrežama i profesionalizacije sporta, kao neminovnosti. Taj narativ se zasniva na biznisu. Sport, a samim tim i košarka postali su biznis u kome se ulaže mnogo para. Što je u totalnoj suprotnosti sa Kubertenovom filosofijom sporta. Kao nuspojave savremenog sporta imamo često vesti da mladi sportisti umiru na treninzima, takmičenjima. I to dovodi u pitanje da li je život mladog čoveka važniji od sporta? Željko, kao čovek Kubertenove filosofije sporta, uvek je isticao važnost igrača. Ono na čemu je najviše insistirao je na koncentraciji. Dobru koncentraciju može da ima zdrav um. Može i dopingovan, ali onda je to u suprotnosti sa sportskim načelima. Uostalom, ko je stvorio Željka kao trenera? Aleksandar Nikolić. Čovek Kubertenove filosofije.

Zato ne treba Željka postavljati ispred Partizana. To je vreme pokazalo. Kada je osvojio košarkašku Evropu sa sankcionisanim Partizanom, po Željkovim rečima, veliki Kićanović mu je predložio da ode iz Partizana uz opasku, od čega ćeš živeti? I Partizan je preživeo bez Željka. Učestvovao je. Gubio, pobeđivao, pa opet gubio, i tako u krug. Do povratka Željka u kovid periodu.

Željko voli Partizan. On je Partizanovac kao i ostali navijači Partizana. Samo što navijači Partizana moraju da shvate da Partizan mora da ide dalje. Ocokoljić je primer. Paspalj, takođe. I sam Željko je kao navijač Partizana, bivši sportista, igrač Partizana, čovek sa manirima, gotovo sam siguran da razmišlja i dela u tom Partizanovom duhu. Partizan mora i treba da opstane kao takav, sa dugogodišnjom tradicijom.

Autor je zaposlen na Euronews Srbija i tekst predstavlja njegov lični stav