Dejvid Adelman potpuno razočaran nastupom Nagetsa u plej-ofu: Jednostavno, boli

Denver je završio sezonu tamo gde nijedna šampionska ekipa ne želi da bude, na pogrešnoj strani serije u plej-ofu. Posle eliminacije od Minesote, trener Dejvid Adelman nije tražio alibije. Umesto toga, precizno je secirao ono što je njegov tim koštalo prolaza, uz priznanje koje je ujedno i najteže za izgovoriti, protivnik je bio bolji baš tamo gde je Denver bio najslabiji.

Osnovni problem, prema njegovim rečima, bio je jasan i ponavljao se iz utakmice u utakmicu - atletika i brzina Minesote. Denver nije uspeo da odgovori na taj ritam, a posledice su bile vidljive u segmentima igre koji u plej-ofu često odlučuju serije. Ofanzivni skok bio je jedan od ključnih faktora.

"U više poraza ubili su nas ofanzivni skokovi", praktično je poručio Adelman, ukazujući na to da je Minesota konstantno dolazila do dodatnih poseda. U plej-ofu, gde se svaka greška kažnjava, takav odnos snaga gotovo automatski vodi ka porazu. Kada protivnik uzme 19 šuteva više, kako je naglasio, to nije samo statistika, to je kontrola utakmice.

Denver je imao momente u kojima se vraćao u meč, spuštao razliku na posed ili dva, ali svaki put kada bi se približili, usledio bi isti scenario. Minesota bi dobila drugi, pa treći napad u istom posedu, dok bi Denver ostajao bez odgovora.

"To nije recept za pobedu", bio je direktan Adelman.

Iako su pojedinci radili svoj deo posla, Nikola Jokić sa 9 skokova, Kem Džonson sa 8, timski učinak nije bio na potrebnom nivou. Upravo ta razlika između individualnog doprinosa i timske stabilnosti bila je jedna od linija koja je razdvajala ova dva tima u seriji.

Adelman nije bežao od zaključka: upravo ti "mali detalji" odlučili su seriju. Minesota ih je kontrolisala, Denver nije. U emotivnijem delu obraćanja, fokus se prebacio sa same serije na celu sezonu. Prva reakcija bila je očekivana, razočaranje.

"Kratkoročno, ovo je potpuno razočaranje", rekao je trener Denvera.

Postojalo je verovanje pred početak serije. Tim je ušao sa samopouzdanjem, čak i posle prve utakmice i dobrih segmenata druge. Međutim, kako je serija odmicala, pukotine su postajale sve vidljivije. U tom trenutku, kako je sam priznao, teško je sagledati širu sliku. Emocija je previše sveža, a kraj dolazi naglo.

"Trenutno, jednostavno boli", iskreno je rekao.

Jedan od najjačih utisaka koje je podelio odnosi se na samu svlačionicu. Ova ekipa, prema njegovim rečima, bila je jedinstvena. Retko se dešava da trener može da pogleda svaki deo rostera i kaže da je svaki igrač u nekom trenutku doneo pobedu timu. Upravo ta kolektivna odgovornost i osećaj pripadnosti bili su temelj Denverove sezone. 54 pobede nisu došle samo iz individualne veličine Nikole Jokića ili Džamala Mareja, već iz doprinosa cele grupe.

"Svako je bio deo toga", naglasio je Adelman.

Zato kraj posebno boli. Ne samo zbog poraza, već zbog činjenice da ta grupa više neće biti zajedno u istom obliku. U završnici, trener Denvera preuzeo je deo odgovornosti i na sebe. Njegov standard, kako kaže, vezan je za ono što je ova ekipa zaslužila, "Smatram da su zaslužili više", poručio je.

Ipak, realnost je neumoljiva. Denver je poražen od ekipe koja je znala da iskoristi sve njihove slabosti - one koje su se pojavljivale tokom sezone, ali u plej-ofu postale nepodnošljivo vidljive. U četiri poraza, razlozi su bili jasni i ponavljali su se. Minesota je diktirala tempo, kontrolisala skok i broj poseda, dok Denver nije uspeo da pronađe stabilan odgovor.

Na kraju, nije bilo misterije. Serija nije izgubljena na jednoj lopti, već na obrascu koji se ponavljao. I upravo zato Adelmanov zaključak deluje najteže, ali i najtačnije: protivnik je pobedio jer je radio bolje ono što je najvažnije.