Od bob staze na Trebeviću do dronova u Milanu: Evolucija televizijskih prenosa Zimskih olimpijskih igara (VIDEO)

Zimske olimpijske igre u Milanu i Kortini počele su u petak, a prenos samog otvaranja bio je veoma impozantan sa dronovima, dron kamerama i ostalim elementima koji su korišćeni. U subotu 8. februara bilo je tačno 43 godine od Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu. Kako su se tada realizovali prenosi, koje su inovacije korišćene, kako su tekle pripreme za sam prenos igara, o svemu ovome za Euronews Srbija govorio je televizijski reditelj Veselin Vesko Grozdanić. 

Grozdanić je u svojoj karijeri tri puta realizovao prenose sa Olimpijskih igara. 

On se prisetio da je prvi prenos na televiziji bio upravo u Kortini  1956. godine.

"Prve Zimske olimpijske igre koje su televizije prenosile bile su upravo u Kortini 1956. godine, ali mi to nismo mogli da gledamo zato što je Televizija Beograd nastala tek u avgustu 1958. godine. Evo, Italijani su opet domaćini sada", rekao je Grozdanić.

Istakao je da može da se uporedi ovo što rade njegove kolege danas i ono što su oni radili nekoliko decenija pre, kada je reč o televizijskom prenosu Igara.

"To jesu zaista ne samo fizički dva veka, nego su oni i tehnološki dva veka, 20. i 21. Razlika je Sarajeva i Milana je četiri decenije. Može se porediti i možemo biti zadovoljni onim što smo mi uradili u Sarajevu tada. Da nije bilo Sarajeva ne bi bilo ni ovoga ludovanja dronovima u Italiji danas. Moralo se desiti Sarajevo sa analognom tehnologijom, sa formatom 4:3, da bismo stigli do digitalne tehnologije i svega što imamo danas i formata koji su prosto 4K, 8K", istakao je ovaj televizijski reditelj.

Euronews Srbija

Grozdanić je objasnio i da su u Sarajevu uvodili neke novine i pokazivali tehnološki napredak, a da su im snimke čak koristili i kolege iz Amerike, iako su oni bili daleko tehnološki napredniji.

"Mi smo, 1981. i 1982. godine radili elaborate, svi timovi iz osam televizijskih centara Jugoslavije, svako za svoje borilište. Beograd je radio Trebević, bob i sanke i dve godine smo crtali i izviđali teren. Kada je 1982. i 1983., bila arhitektonski gotova bob staza, koja je tehnološki veoma zahtevna zbog tih korita, tunela, vode koja mora se ledi, ploča koje moraju biti uniformne, jer su brzine boba četvoro seda dole u omega krivini u isteku 134 km na sat, imali smo vremena da to dobro proučimo, da prostudiramo i da vežbamo. 1983. godine svi smo na svojim borilištima vežbali te televizijske prenose. Zapravo čekirali ono što smo pripremili i koliko to uspešno sve funkcioniše. Da bismo 1984. onda ušli u to punim gasom", dodao je on.

Objasnio je da su bili domišljati za snimanja pojedinih kadrova iz boba.

Hajský Libor/ČTK/Profimedia

"Nismo imali novca, pa smo bili domišljati, koristili smo padobransku kacigu na koju smo stavljali kameru, pa smo imali snimak iz personalne vizure samih takmičara. Nismo imali para, ali smo se po tim idejama razlikovali od svetskih televizija. Kada smo 1983. snimali špicu za bob Bogdan Kuraica je bio pilot našeg boba četvoroseda. To smo uspeli da uradimo filmskom kamerom i to su ti kadrovi koje Amerikanci iz ABC-a, koji su nosili prava za Ameriku i Kanadu, nisu mogli da ostvare stabilitet slike po vertikali, iako su oni već tada imali kameru poput ovih naših današnjih GoPro, malo poput kutija cigareta i snimač koji je bio poput vokmena o pojas vozača pilota boba i ta kamera koja mu je bila bukvalno zalepljena magnetom na kacigu. Mi smo uspeli to da uradimo, Amerikanci iz ABC-a su koristili našu špicu sa animacijama, postavkama kamera i tim subjektivnim kadrovima vozača", istakao je Grozdanić.

Kolege iz tadašnje televizije Novi Sad prenosili su nordijsko skijanje, a televizija u Prištini je prenosila skijaške skokove.

Hajský Libor/ČTK/Profimedia

Slow motion jedna od novina na ZOI u Sarajevu

"Kolege iz Prištine su se borili sa recimo prvih desetak, petnaest skokova da uopšte uhvate letača, skijaša u svoj kadar. To su neverovatne brzine, ali su posle recimo prvog dana vežbanja 1983. godine rekli "A pa to je naše, sada sve imamo ", objasnio je.

Druga novina te godine na ZOI u Sarajevu bilo je uvođenje slow motion kadra.

Hajský Libor/ČTK/Profimedia

"Druga novina je bila što smo u bob stazi na jednom pravcu, nadstrešnici tunela, nad samom stazom, instalirali kameru sa fix fokusom, dakle bez kamermana, i kroz nju, bukvalno kao da vam u usta uleće bob, takav je osećaj u tom kadru bio. Ali onda se Moma Martinović, kao naš prvi reditelj, od nas, petorice, koji smo bili u Sarajevu, dosetio da usporenjem slike pokaže brzinu i zaista kada vratite u slow motion taj kadar, bob proleti kao metak, a kada usporite, dobijete utisak o toj brzini tako što vam se bob razmaže kao zvezda repatica sa onim svojim zlatnim repom", rekao je Grozdanić.

Istakao je da su prenosi današnjih Olimpijskih igara u Milanu i Kortini zaista neverovatni.

"Oduševljen sam jer to su novine koje nam daju mogućnost. Evo pronaći ću samo nekoliko podataka koje nam daju mogućnost više bolje jače, što jeste osnovni slogan Olimpijskih igara. I šta je ideja? Ideja je da svaki put Olimpijske igre, svetska prvenstva u bilom kom sportu nisu samo motivacija za takmičare, za sportiste. Oni su isto tako takmičarski prilaz i za televizijance što mi jesmo. I uvek se sami sa sobom, a onda sa kolegama iz celog sveta, takmičimo ko će brže, bolje, jače, više. I to je zapravo savršen motiv da mi kao televizijanci idemo krupnim koracima napred. Tehnologija nam izuzetno pomaže, ali treba samo ostaviti ono malo duše što bih ja rekao, jer tehnologija sama po sebi ne znači ništa. Ali čovek koji je koristi je zapravo neko ko bi morao biti ono malo duše, ono malo ljudskog poimanja tih tehnoloških alata", zaključio je Grozdanić.

Kompletno gostovanje Veselina Veska Grozdanića pogledajte u snimku na vrhu teksta