Glamočić: Srbija nikad šumovitija u istoriji

Srbija nikada u istoriji nije imala veću šumovitost koja je, po zvaničnim podacima 39%, što je više nego duplo u odnosu na period pre Drugog svetskog rata, izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić na konferenciji "Šume Srbije – održivost, očuvanje i razvoj ruralnih područja".

Glamočić je naglasio da šume nisu samo izvor drveta kao sirovine jer imaju "više od
300 različitih funkcija – od očuvanja biodiverziteta, preko sprečavanja erozije, do
uticaja na mikro i makroklimu".

"One postaju sve važniji faktor u borbi protiv klimatskih ekstrema“, poručio je ministar Glamočić i naglasio da je potrebno više govoriti o šumarstvu, jer je ono ključno za očuvanje ruralnih područja i prirodnih resursa", istako je Glamočić na konferenciji u okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, organizovalo Ministarstvo.

Direktor Uprave za šume Saša Stamatović ukazao je na dve teme u šumarstvu Srbije - inovacije u implemetaciji koncepta prirodi bliskog gazdovanja šumama i drugu, koja obuhvata primenu Evropske direktive o prometu drveta.

Prirodi blisko gazdovanje podrazumeva prilagođavanje prirodnim procesima, selektivnu seču i podsticanje konkurencije stabala, što unapređuje otpornost šuma na klimatske promene
i omogućava ispunjenje svih njihovih funkcija, rekao je Stamatović, tvrdeći da primena tog koncepta u Srbiji traje već desetak godina.

Koncept omogućava da "šume budu otpornije na suše, poplave i vetrolome", kao i da se obezbedi "snažnija uloga šuma u zaštiti od erozije i očuvanju biljnih i životinjskih

vrsta".

"Cilj je da naše šume postanu efikasni eko-sistemi u službi društva“, naveo je Stamatović.

On je i naveo i da je "po prvi put urađena inventura šuma savremenim metodama, što
je rezultiralo preciznijim podacima i većom transparentnošću u upravljanju tim resursom".

"Imamo mogućnost da u roku od 14 dana, pomoću dronova i georeferenciranih snimaka,

identifikujemo svako oštećeno ili oboreno stablo. To je efikasnost kakva ranije nije
bila moguća ni za šest meseci“, istakao je Stamatović.

Novi modeli, poput multispektralnih kamera, omogućavaju predviđanje bolesti i štetočina pre nego što postanu vidljive golim okom.

Stamatović je rekaod a nje Srbija "lider u regionu po uvođenju naprednih sistema upravljanja
šumama" i da se - zahvaljujući sredstvima Svetskog fonda za zaštitu životne sredine (GEF) i
Zelenog klimatskog fonda (GCF) - realizuju projekti vredni više od 80 miliona dolara.

Na konferenciji je zaključeno da je Srbija "pet godina ispred mnogih evropskih zemalja" u primeni takvog sistema.

Takođe, intenzivno se radi i na usklađivanju sa novim propisima EU koji se odnose na sprečavanje nelegalne seče i trgovine drvetom, kao i na podsticanje reciklaže drvnih proizvoda, navodi se u saopštenju.