Optužnice protiv Srba na Kosovu i Metohiji: Terete ih za ratne zločine, opet otvarajući slučaj "Račak"

Na Kosovu i Metohiji su sve učestalije pojedinačne, ali i grupne optužnice protiv Srba za navodne ratne zločine. Pre nekoliko dana, rukovodilac Odeljenja za ratne zločine pri Kosovskom Specijalnom tužilaštvu, Iljir Morina, najavio je moguću optužnicu protiv osumnjičenih za slučaj pogibije nekoliko desetina Albanaca u selu Račak. Upravo je slučaj Račak bio povod za bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, a bio je i deo optužnice protiv državnog i vojnog vrha Srbije pred Međunarodnim tribunalom u Hagu. 

Istragu za događaje u Račku, prištinsko pravosuđe sprovodi od 2019. godine, a jedina optužnica je podignuta u maju 2023. protiv Časlava Aksića, da bi već u decembru sledeće godine on bio osuđen i to u odsustvu.

"Visoki nosioci vlasti na Kosovu, svakodnevno koriste svaku priliku da govore o ratnim zločinima na Kosovu, koji nisu kažnjeni, o odgovornosti Srbije, odgovornosti Srba i čak govore o genocidu, tj. vokabular koji je gotovo svakodnevan i jednostavno te poruke iz vrha izvršne vlasti idu prema pravosuđu koje sledi takve poruke i ljudi se hapse", rekao je advokat Ljuba Pantović.

Za slučaj Račak, kažu u kosovskom tužilaštvu, teško da će biti hapšenja, jer su osumnjičeni nedostupni kosovskom pravosuđu, ali sada Zakon o krivičnom postupku dozvoljava suđenje u odsustvu.

"Nikada nije isto kada se suđenje održava u prisustvu okrivljenog, ali takva je situacija. Pošto je zakonski predviđeno, biće sve na osnovu zakona o krivičnom postupku, ali će uvek da bude sumnje za to da li je suđenje bilo pravedno i pravilno ili ne. Međutim, pošto je sve to zakonski predviđeno, jeste u sklopu zakona o krivičnom postupku Kosova", kaže advokat Tom Gaši.

Zakon o krivičnom postupku predviđa podizanje optužnice i suđenje na osnovu materijalnih dokaza, ali se na Kosovu sve svodi na svedoke, kažu pravnici. 

"Samo dokazi izvan razumne sumnje, znači, čvrsti dokazi, dokazi koji bez sumnje pokazuju krivicu okrivljenog mogu da budu osnov za osuđujuću presudu. Ovde to nije slučaj", navodi Pantović.

Za slučaj Račak je saslušano mnogo svedoka, tvrde u kosovskom tužilaštvu, ali još uvek nije sve gotovo jer su dokazi, kako kažu, ili u Beogradu ili u bivšem Međunarodnom Haškom tribunalu.

"Cilj je da suđenja počinju i da se završavaju za krivična dela koja su najteža krivična dela ratnog zločina pošto se videlo da više od 20 godina u nekim situacijama je bilo nemoguće da je neko ko je okrivljen, a kasnije optužen na osnovu dokaza, da se dovede u Republiku Kosova, naročito imajući u vidu da Kosovo nema neku saradnju sa Republikom Srbijom", navodi Gaši.

U Račku je 15. januara 1999. godine poginulo 45 Albanaca. Još tada su srpski pravosudni organi ustanovili da se radilo o pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova, koja je u to vreme i od međunarodne zajednice proglašena terorističkom, dok Albanci  tvrde da su poginuli - civili, što je svetskoj javnosti obelodanio šef tadašnje verifikacione misije OEBS-a, Vilijam Voker.

Marinković: Niko nije demantovao moje dokaze da je Račak bio uporište terorista

Danica Marinković, bivši istražni sudija u Prištini, za Euronews Srbija govorila je o mogućnostima ponovnog pravnog postupka u vezi sa slučajem Račak, a na pitanje da li postoje novi pravni momenti zbog kojih bi prištinsko tužilaštvo moglo ponovo da se bavi ovim slučajem, odgovorila je da, koliko joj je poznato, ne postoji ništa što bi omogućilo podizanje optužnice koja bi imala pravnu snagu i na osnovu koje bi se moglo postupati.

Podsetila je da je još 2003. godine kao svedok na strani odbrane Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu iznela dokaze koje je lično prikupila tokom uviđaja na mestu događaja 15. januara 1999. godine. Nakon njenog i svedočenja profesora Dobričanina, sudski veštak i patolog, tužilaštvo je odustalo od optužnice u delu koji se odnosio na Račak.

Marinković je istakla da je u džamiji u Račku pronađeno 40 tela, a ne 45 kako se često pominje, te da je na svih 40 izvršena obdukcija. Prema njenim rečima, smrt je nastupila od povreda nanetih vatrenim oružjem, što, kako tvrdi, dokazuje da nije bilo masakra nad nedužnim civilima, već da su žrtve bili pripadnici terorističke organizacije. Dodala je da su brojni materijalni dokazi, uključujući količinu oružja, rovove, spiskove i druga mesta, ukazivali da su u Račku bili teroristi, a ne civili.

"Posle tri dana od pucnjave, 18. januara uspeli smo da uđemo u Račak i u džamiji smo pronašli 40 tela. Identifikovali smo ih i taj spisak sam ja ponela sa sobom i onda smo u Hagu, zajedno sa Sudskim većem, vršili upoređivanje i Sudsko veće je prihvatilo moj spisak sa 40 lica koji su bili pronađeni u džamiji. A vidim sada se pominje i dalje ta brojka 45... Činjenica koja nije sporna je da su veštaci koji su učestvovali u postupku obdukcije i dali svoj zaključak da je smrt kod svih njih nastupila od povreda nanetih vatrenim ručnim oružjem. Što znači još tada smo utvrdili i još tada se znalo da masakra nad nedužnim civilima u Račku nije bilo", navela je ona.

Na pitanje šta prištinsko tužilaštvo sada pokušava da dokaže i zašto je Voker pozvan kao svedok, Marinković je rekla da nakon 26 godina nije bilo nikakvih validnih dokaza, te da je ovo, kako tvrdi, poslednji pokušaj aktuelne vlasti u Prištini da ostane na vlasti. Naglasila je da niko do sada nije demantovao njene dokaze i da je Račak bio uporište terorista, što su potvrdili i neki svedoci na suđenju u Hagu.

Ocenila je da je "tužno i nepravedno što su neki Srbi osuđeni u odsustvu za zločin u Račku", jer su, kako kaže, takve presude van međunarodnih konvencija i pravnih normi. Navela je da se u ovom trenutku vodi istraga u kojoj je saslušano oko 400 svedoka, ali da oni ne mogu promeniti materijalne dokaze koji su skupljeni u ovom predmetu.

Marinković je zaključila da su mnoge presude donete na osnovu lažnih svedočenja i bez validnih dokaza, što stvara problem ljudima sa Kosova i Metohije koji ne mogu da putuju zbog takvih procesa.