Slučaj "džeparanje turista" na Kelemgdanu šokirao javnost: Koji delovi grada su opasni i ko je "na udaru" lopova?

Pre nekoliko dana, Beograd je dobio neželjenu sliku u očima sveta. Grupa turista na Kalemegdanu napadnuta je kamenjem, a vodiču je zaprećeno nožem, a sve zbog pokušaja džeparanja. Incidenta je šokirao javnost i snimak je postao viralan na društvenim mrežama. 

"Ovo je ružna slika Beograda koji pokušava da se afirmiše kao bezbedna turistička destinacija. Turistički vodiči su razočarani i očajni u pokušajima da spreče dalju eskalaciju nasilja i trenutno nemaju drugi izbor nego da se sami brane u ovakvim situacijama", navodi se objavi.

Statistika pokazuje da to nije izolovan slučaj. U Beogradu i Srbiji džeparenje postaje sve organizovanije, nasilnije i češće. Mete su svi, od stranih turista do građana u gradskom prevozu. 

Radenković: Vidljivost na terenu i prisustvo policajaca odvraća potencijalne izvršioce

Kako džeparoši deluju, gde se najčešće kriju, zašto su kazne blage i kako se zaštititi, za Euronews Srbija, govorio je Dejan Radenković, bivši pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a. 

Komentarišući slučaj džeparenja na Kalemegdanu, Radenković je naglasio da je vidljivost policajaca na terenu ključna kako bi se ovakvi incidenti sprečili.

"Pre svega bih rekao da se ovde radi o jednoj novoj tendenciji, novom pojmu i načinu delovanja grupa koje se bave džepnim krađama. Nekada su, kada sam i sam radio na takvim slučajevima 90-ih godina, džeparoši bili snishodljivi, mirni i kada bi ih primetili građani ili policija, odmah su priznavali delo i povlačili se. Sada su agresivniji, i ono što smo videli na Kalemegdanu je neprihvatljivo za Beograd i za društvo kakvo smo mi. Posebno je važno da destinacije koje afirmišu Beograd i Srbiju kao turističku zemlju budu bezbedne“, rekao je Radenković u emisiji "Hajde da razgovaramo".

On je istakao da Kalemegdan godišnje poseti više od dva miliona ljudi i da je ključno da policija bude vidljiva na ovakvim lokacijama.

"Suština je pozornost i vidljivost policajaca. To je preventiva koja treba da bude odgovor. Nažalost, u nekim kritičnim tačkama policajaca nema dovoljno, a resursi MUP-a su ograničeni. To nije primedba policiji, oni se trude i žele da rade svoj posao, ali ministarstvo mora da pronađe dodatne mogućnosti i resurse da prisustvo policije bude veće", istakao je bivši policijski funkcioner.

Radenković je dodao da su policajci u dogovoru sa Kalemegdanom i javnim preduzećem nabavili mopede kako bi brže mogli da stignu na lokacije gde se prijavi incident, ali da je preventiva i dalje ključna. 

Vidljivost na terenu i prisustvo policajaca odvraća potencijalne izvršioce, naglasio je on.

Bivši pomoćnik načelnika UKP-a takođe je istakao problem neformalnog prijavljivanja krivičnih dela. 

"Kada žrtve ne prijave krivično delo, izvršioci ne mogu biti procesuirani. Mora postojati oštećeni koji se pridružuje gonjenju, jer bez toga tužilaštvo ne može da deluje. Apelujem na sve koji dožive krivično delo da ga prijave, kako bi izvršioci bili procesuirani", rekao je Radenković.

Euronews Srbija

On je dodao da je neophodno da sudski procesi budu brži i da sankcije budu adekvatne, posebno kada su u pitanju povratnici.

"Kada su izvršioci poznati i vraćaju se u iste delove grada, sud mora brzo da reaguje. To je poruka i za izvršioce i za društvo. Povratnici ne smeju da šetaju slobodno i ugrožavaju građane i turiste", istakao je Radenković.

Bivši policijski funkcioner opisao je kako sada funkcionišu kriminalne grupe:

"U tržnim centrima i menjačnicama deluje troje, četvoro, petoro ljudi. Jedan ili dvoje vrše krađu u roku od 15-20 sekundi i mogu izneti robu od 50.000, 100.000 i više dinara. Radi se o ozbiljnoj društvenoj opasnosti, i sve više izvršilaca dolazi iz inostranstva, proterani iz Austrije, Švedske, Nemačke, gde su već počinili slična krivična dela. Oni se organizuju tako da svaki član ima svoju ulogu, a policija i obezbeđenje pokušavaju da ih identifikuju i spreče", objasnio je Radenković.

On je apelovao na građane da budu pažljivi i diskretni.

"Vodite računa o svojim stvarima, novcu, zlatu, vrednostima. Ne pokazujte ih javno i ne eksponirajte se, jer živimo u vremenu kada su takve pojave prisutne. Ali, tako je bilo i ranije, i biće i u budućnosti. Bitno je da se sve drži na društveno podnošljivom nivou da ne bismo osećali subjektivnu ugroženost“, zaključio je Radenković.

Kompletno gostovanje Dejana Radenković pogledajte u video prilogu na početku teksta.