Stručnjaci o tragediji na Novom Beogradu: Bahatim vozačima preti trajno oduzimanje vozila i nulta tolerancija na alkohol
Komentari28/10/2025
-12:04
Nakon teške saobraćajne nesreće na Novom Beogradu u kojoj je čitava porodica stradala na licu mesta, javnost u Srbiji ponovo se pita - da li su kazne za bahatu vožnju i dalje preblage i da li institucije zaista rade svoj posao. Agencija za bezbednost saobraćaja saopštila je da je od početka godine na putevima u Srbiji život izgubila 391 osoba, dok je više od 15.000 ljudi povređeno.
O problemima bezbednosti na putevima za Euronews Srbija govorili su profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac i pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Veljko Ćurčić. Profesor Lipovac ocenjuje da su visoki brojevi poginulih i povređenih direktna posledica nerada onih koji su zaduženi za bezbednost saobraćaja.
"Odgovor je jednostavan - problem je nerad. Oni koji treba da rade ozbiljne poslove u bezbednosti saobraćaja, uporno odbijaju da to rade. To kreće od vrha vlasti, od ministara i Vlade, pa sve do pojedinca", kaže Lipovac.
Euronews
Podseća da zakonske obaveze institucija gotovo redovno ostaju mrtvo slovo na papiru. Smatra da bi Skupština makar dva puta godišnje trebalo da razmatra stanje bezbednosti saobraćaja, Vlada takođe.
"Nacionalno telo za bezbednost saobraćaja, u kojem sede ministri i direktor Agencije, zakonom je obavezano da se sastaje četiri puta godišnje - ali se u punom sastavu nije sastalo od 2009. godine. Neki ministri jednostavno nemaju vremena za to", navodi Lipovac.
Prema njegovim rečima, sistemska nebriga vodi do situacije u kojoj Srbija po prvi put stoji gore od svih evropskih zemalja po pitanju bezbednosti u saobraćaju.
"Država više ni ne finansira bezbednost saobraćaja, i to prvi put u istoriji. Novac koji je bio namenjen tim programima preusmeren je na druge svrhe. To je porazno", dodaje profesor.
Povezane vesti
"Bezbednost je proces koji traje godinama"
Veljko Ćurčić iz Agencije za bezbednost saobraćaja ističe da nijedna mera ne može preko noći doneti rezultate.
Euronews
"Bezbednost saobraćaja je mukotrpan proces koji zahteva učešće svih institucija i sistemski rad. Rezultati dolaze tek nakon pet do 10 godina", objašnjava on.
Kako kaže, edukacija mora početi od najranijeg uzrasta i trajati tokom čitavog života.
"Od trenutka kada dete izađe iz porodilišta i sedi u autosedištu, preko osnovne i srednje škole, do polaganja vozačkog ispita - svaka faza mora biti deo sistema. Edukacija ne sme da stane dobijanjem vozačke dozvole", navodi Ćurčić.
Govoreći o tragediji na Novom Beogradu koja je potresla javnost, Ćurčić naglašava da odluka o bezbednosti počinje pre nego što vozač sedne za volan.
"Vozač od 24 godine, pod dejstvom alkohola i narkotika, nije samo ugrozio sebe već i život drugih. Odluka da se ne sedne u auto nakon i najmanje količine alkohola mora postati čvrst stav svakog vozača", poručuje.
Novi zakon i evidencija rizičnih vozača
Sagovornici se slažu da će novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji predviđa i trajno oduzimanje vozila za najteže prekršaje, doneti pomake, ali samo ako se dosledno sprovodi.
Povezane vesti
Lipovac podseća da je Srbija još 2009. pokušala da uvede sistem koji bi pratio rizične vozače, ali da su od mnogih mera sprovedene samo pojedine.
Euronews
"Kazneni poeni su dobar početak, ali nije dovoljan. U svetu postoje čitavi programi rada sa rizičnim vozačima, gde se kroz edukaciju menja ponašanje. Kod nas se to svelo na oduzimanje dozvole kada se nakupi 18 poena", objašnjava Lipovac.
Ćurčić dodaje da Agencija već ima evidenciju vozača koji su izgubili dozvolu i prolaze obavezne seminare, ali da bi dodatna baza rizičnih vozača mogla doprineti većoj bezbednosti.
"Imamo slučajeve da ljudi koji su izgubili vozačku dozvolu dolaze na seminar - autom. To je poražavajuće i pokazuje koliko neki podcenjuju rizik i sistem", kaže on.
Tanjug Video
Izvesnost kazne važnija je od njene visine
Lipovac smatra da puko povećanje kazni neće promeniti ponašanje vozača.
"Radije bih da povećamo izvesnost kažnjavanja. Učesnici u saobraćaju moraju imati osećaj da će sigurno biti kažnjeni ako naprave prekršaj, da ne mogu da podmite policajca ili da izbegnu sankciju. Trenutno ispada da samo naivni plaćaju kazne", ocenjuje profesor.
Ćurčić upozorava i na pojavu aplikacija i Viber grupa u kojima vozači dele informacije o policijskim patrolama.
"To pokazuje potpunu neodgovornost. Neki bukvalno prate na aplikaciji gde je patrola, da bi brže vozili kada misle da su bezbedni. Takvo ponašanje je pogubno", ističe.
On dodaje da bi postavljanje mobilnih stacionarnih radara moglo povećati izvesnost kazne, jer vozači ne bi znali gde se nalaze i ne bi mogli da ih izbegavaju.
Infrastruktura i raskrsnice - zabluda da semafor rešava sve
Na kraju, Lipovac podseća da bezbednost saobraćaja mora biti zasnovana na nauci i analizi podataka.
"Postoji velika zabluda da su semaforisane raskrsnice automatski bezbedne. Našim istraživanjima pokazali smo da se najveći broj teških saobraćajnih nezgoda u Beogradu dešava upravo na raskrsnicama sa semaforima", navodi on.
Profesor smatra da bi svaki projekat izgradnje ili rekonstrukcije raskrsnice morao da prođe reviziju bezbednosti saobraćaja, kako bi se unapred otklonili rizici i greške u projektovanju.
"Sve drugo je, bukvalno, prolivanje krvi na asfaltu", zaključuje Lipovac.
Više pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)