Napadi pasa na vlasnike i druge: Šta ih izaziva, kako ih prepoznati i kako zaštititi sebe i svog ljubimca
Komentari05/03/2026
-18:00
Povodom sve češćih napada vlasničkih pasa - kako na druge pse i ljude, tako i na same vlasnike - o uzrocima agresivnog ponašanja, odgovornosti vlasnika i tome da li je ponašanje psa uslovljeno rasom ili vaspitanjem, za Euronews Srbija govorili su Goran Šarenac iz Kinološkog društva Novi Beograd i veterinar Srećko Radovičić.
Oni su objasnili u kojim situacijama psi najčešće napadaju, da li postoje znaci koji mogu da najave agresiju i šta bi budući vlasnici trebalo da znaju pre nego što odluče da udome psa.
"Uvek postoji razlog i nikada nije jedan razlog nego većinom je kombinacija razloga. Obično su pet razloga. Jedan od razloga je dakle nedovoljna socijalizacija, nepotpuna socijalizacija ili nedostatak socijalizacije. Drugi razlog može da bude psihologija čopora kada jedan pas napadne plen, po znacima navoda plen u ovoj situaciji je bila vlasnica, tada psihologija čopora govori da i drugi pas dobije snagu i dakle pojačava svoju snagu i pojačava svoje pokrete i desi da bude taj napad. Treći razlog može da budu zdravstveni problemi, četvrti razlog je stres i peti razlog je teritorija. Dakle, oni su čuvari svoje teritorije, ne samo Kane korso i Lagoto isto može da bude isto teritorijalno raspoložen i zaštitnički nastrojen. Dakle, sve zavisi kako smo odgojili toga psa", kaže Goran Šarenac.
Objašnjava da napadi pasa na vlasnike najčešće nisu bez razloga, već su posledica načina na koji su psi odgajani i držani.
"Imate vlasnike i vlasnike - imate vlasnika koga su psi odabrali kao lidera i one koji su samo članovi domaćinstva. U ovom slučaju je očigledno da ta žena nije bila vođa čopora, već je to bio neko drugi u porodici", kaže Šarenac.
Euronews
On dodaje da postoji velika razlika u psihologiji pasa koji žive u stanu i onih koji se drže u dvorištu.
"Ako hoćete da upropastite bilo koju rasu i svog psa, držite ga preko dana u kavezu ili boksu, a noću ga puštajte da čuva dvorište. Ako pre toga nije urađena socijalizacija, a zatim i dresura, takav pas može da postane problem. Pas koji čuva dvorište mora prvo da bude socijalizovan, pa tek onda dresiran", objašnjava Šarenac.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, vlasnici moraju da budu svesni da pas teško može istovremeno da bude i kućni ljubimac i čuvar.
"Ne možete psu reći da ne napada u jednoj situaciji, a da u drugoj bude agresivan. Psi čuvaju teritoriju i zato vlasnici moraju veoma da vode računa o tome kakvu ulogu imaju njihovi psi", zaključuje Šarenac.
Veterinar Srećko Radovičić objašnjava da nagla agresija kod pasa može imati više uzroka, među kojima su i zdravstveni problemi, ali i različiti spoljašnji faktori koji deluju kao okidač.
"Važno je detektovati takozvani triger faktor, odnosno povod zbog kojeg je životinja u određenom trenutku reagovala agresivno. Pored straha, stresa i genetske predispozicije, jedan od razloga može biti i zdravstveno stanje psa", kaže Radovičić.
Kako navodi, bol može biti snažan okidač za agresivno ponašanje, a pojedini slučajevi povezani su i sa neurološkim poremećajima.
"Kod nekih pasa su istraživanja elektroencefalografom pokazala nepravilan rad mozga, iako konkretan uzrok nije mogao da se utvrdi. Takvi slučajevi se nazivaju idiopatskim", objašnjava on.
Povezane vesti
Radovičić dodaje da se ranije smatralo da hormoni poput testosterona i estrogena imaju veliku ulogu u agresivnosti pasa, ali da novija istraživanja pokazuju da na ponašanje više utiču hormoni iz mozga, poput oksitocina i vazopresina.
"Agresija može biti povezana i sa reproduktivnim instinktom, na primer kada životinja ima štence i pokazuje zaštitničko ponašanje. U suštini, agresivnost kod pasa često je rezultat genetske predispozicije u kombinaciji sa faktorima iz spoljne sredine", zaključuje Radovičić.
Euronews
Šarenac ističe da je socijalizacija psa dugotrajan proces koji traje tokom čitavog života životinje, ali da je najvažnije započeti je na vreme.
"Socijalizacija je proces koji traje od početka do kraja života, kao i vaspitanje kod ljudi. Idealno vreme za početak je nakon završene treće vakcine, odnosno revakcine. Posle dve nedelje pas može da izađe u šetnju i tada, negde između četvrtog i petog meseca starosti, počinje idealan period za socijalizaciju", objašnjava Šarenac.
Ipak, dodaje da za promene nikada nije potpuno kasno, iako je sa starijim psima teže raditi.
"U Kinološkom društvu Novi Beograd imali smo slučaj mešanca haskija i malamuta starog devet godina kod kojeg smo uspeli da korigujemo određena ponašanja. Karakter psa ne možete potpuno promeniti, ali određene navike mogu da se isprave", kaže on.
Šarenac navodi da se u javnosti često govori o takozvanim "opasnim rasama", ali da genetika nije jedini faktor koji utiče na ponašanje psa.
"Genetika ima veliki uticaj i može da se nasleđuje kroz više generacija, ali ponašanje psa može da se koriguje socijalizacijom i dresurom. Na kraju, vlasnik je taj koji snosi najveću odgovornost za ponašanje svog ljubimca i način na koji će on biti vaspitan", ističe Šarenac.
On savetuje vlasnicima da potraže stručnu pomoć ukoliko imaju problem sa ponašanjem psa.
"Na časovima socijalizacije dve trećine vremena posvećujemo vlasnicima, jer psi obično vrlo brzo nauče ono što treba, dok vlasnicima ponekad treba više vremena da usvoje pravila", zaključuje Šarenac.
Radovičić kaže da vlasnici često dolaze u ordinaciju kada primete promenu u ponašanju svog psa, ali da je najvažnije najpre utvrditi uzrok takvog ponašanja.
"Kada vlasnici primete da se pas ponaša drugačije ili da pokazuje agresiju, prvo treba utvrditi da li postoji neki zdravstveni problem. U mnogim slučajevima uzrok može biti bol, hronične bolesti ili starost životinje", objašnjava Radovičić.
On dodaje da su kod starijih pasa takve promene češće.
"Kod gerijatrijskih pacijenata često se javlja takozvana netolerantna agresivnost, koja može biti posledica godina, reumatoloških bolova ili drugih hroničnih tegoba koje životinja ima", navodi Radovičić.
Prema njegovim rečima, u pojedinim situacijama mogu se primeniti i određene terapije, ali isključivo uz preporuku veterinara.
"Danas postoje različiti lekovi, poput antidepresiva i anksiolitika, koji mogu da pomognu u kontroli ponašanja, ali nikako ne bih preporučio da vlasnici sami kupuju i daju takvu terapiju bez konsultacije sa veterinarom", ističe on.
profimedia
Radovičić dodaje da se poslednjih godina sve više razvija i oblast veterinarske bihejvioristike, odnosno psihologije životinja.
"Postoje kolege koje su se specijalizovale za psihologiju životinja i koje se bave problemima u ponašanju. U takvim slučajevima vlasnike često upućujemo upravo njima, kako bi se pronašlo najbolje rešenje za konkretan problem", zaključuje Radovičić.
Za kraj Šarenac je dao praktične savete vlasnicima pasa kako da reaguju kada se susretnu sa agresivnim psom tokom šetnje.
"Ako vidite da vam pas trči u susret sa udaljenosti od 30 do 40 metara, polako možete da ga podignete i udaljite se lučno od tog psa. Tako postajete štit između svog psa i agresivnog psa. Savet je da držite svog psa iza leđa, a ne ispred sebe, kako biste smanjili rizik od povrede", objašnjava Šarenac.
On dodaje da je kasnije reagovanje rizično, jer agresivni pas može da napadne i vlasnika i psa.
"Ako se pas približi na 3, 4 metra, reakcija mora biti ranija. Veći psi posebno mogu da grizu ruke ili noge vlasnika ili psa. Na časovima socijalizacije učimo vlasnike koji pokret da naprave i kako da koriste glasne uzvike kako bi kontrolisali situaciju. Ovo su praktični saveti koji mogu pomoći da vlasnici sačuvaju sigurnost svog psa i sebe“, kaže Šarenac.
Kakve su pravne posledice u takvim slučajevima i koje se mere preduzimaju
Psi rase kane korso, podsetimo, napali su sopstvenu vlasnicu na Voždovcu u Beogradu. Gotovo su je nasmrt izujedali. Žena je sa teškim telesnim povredama i ujedima opasnim po život prevezena u bolnicu. Stanje joj je i dalje kritično. Napadi vlasničkih pasa na ljude nisu retkost. Kakve su pravne posledice i koje se mere preduzimaju, za Euronews Srbija govorio je advokat Nemanja Panjković.
Na početku je istakao da se prvo utvrđuje stepen povreda do kojih dođe prilikom ujeda psa.
"Prvo treba da se ode kod lekara, da se dobije lekarska dokumentacija i da se utvrdi stepen povreda. Može da se ode i u policiju da se prijavi taj štetan slučaj kako bi ljudi imali evidenciju da je do njega došlo", kazao je.
Objasnio je da odgovornost vlasnika pasa može da bude dvojaka.
"Može da bude građansko-pravna, odnosno obligaciona odgovornost za naknadu štete, kako materijalne tako i nematerijalne. Češće nematerijalne jer do nje više dolazi. I može da bude prekršajna ili krivična odgovornost", rekao je.
profimedia
Prema njegovim rečima, pravi se gradacija da li su povrede koje su nastale lake ili teške ili je došlo do smrtnog ishoda.
"U slučaju lakih povreda lice koje je povređeno može po privatnoj tužbi da pokrene krivični postupak protiv vlasnika psa. Ukoliko dođe do teških telesnih povreda ili do smrtnog ishoda, tada država reaguje po službenoj dužnosti i pokreće postupak protiv vlasnika", objasnio je.
Napomenuo je da nisu česte situacije kada vlasnički psi napadnu ljude. Naveo da su problem bili psi lutalice. Dodao je da je u svojoj praksi imao slučajeve kada je vlasnički pas napao čoveka i da su povrede najčešće bile lake.
"Na sreću, ređe dolazi do smrtnih ishoda ili teških telesnih povreda", kazao je.
Govorio je i o tome šta se dešava sa psom nakon što ujede čoveka.
"Koliko je meni poznato, postoji mogućnost da pas bude oduzet od vlasnika. To su češće situacije, iako nisu česte ali češće, u odnosu na potencijalno uspavljivanje psa za koje ja nisam u praksi čuo", zaključio je razgovor za Euronews Srbija advokat Nemanja Panjković.
Podsetimo, napad pasa rase kane korso se desio u dvorištu porodične kuće.
Komentari (0)