Kamere u zgradama i kućama sve češće: Kada i gde smeju da se postave, a da ne ugrožavaju privatnost
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U poslednje vreme sve je više kamera u stambenim zgradama, ali i na porodičnim kućama, pa se među građanima često postavlja pitanje - ko ima pravo da postavi video-nadzor, gde on sme da bude postavljen i da li za to postoji posebna dozvola ili prijava policiji.
Prema mišljenju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, oblast video-nadzora u stambenim zgradama nije posebno uređena jednim konkretnim zakonom, ali se na njega primenjuju opšta pravila zaštite podataka o ličnosti i međunarodni standardi.
Kako se navodi, uvođenje kamera ne može se posmatrati kao obična tehnička odluka, jer može značajno da utiče na privatnost građana, ali i na druga prava poput slobode kretanja i zaštite podataka o ličnosti.
profimedia
"Upotreba video nadzora može značajno da ugrozi privatnost pojedinca/ke, ali i druga prava i slobode ljudi, pa se na njegovo uvođenje ne sme gledati kao na običnu tehničku odluku", navodi Poverenik.
Zbog toga se odluka o postavljanju kamera u zgradi ne donosi jednostavno, već u praksi zahteva saglasnost stanara, uz jasno definisanu svrhu - zaštitu ljudi i imovine.
Poverenik posebno naglašava i princip srazmernosti, što znači da kamera sme da snima samo onoliko prostora koliko je neophodno za ostvarenje svrhe zbog koje je postavljena. Takođe, ne sme da bude usmerena ka prostorima koji predstavljaju privatnost stanara, poput ulaza u stanove ili unutrašnjih delova stanova.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U mišljenju se navodi i da je u mnogim zemljama praksa da se nadziru ulazi, izlazi i zajednički prostori, dok je nadzor samih stanova ili kretanja ispred vrata pojedinačnih stanova često zabranjeno ili strogo ograničeno.
Povezane vesti
Posebno se ističe i da pristup snimcima ne bi smeo da bude neograničen, odnosno da svi stanari u svakom trenutku gledaju kamere preko televizije ili interneta, jer to može dovesti do ozbiljnog narušavanja privatnosti.
"Mišljenja smo da treba zabraniti pristup snimcima sistema video nadzora preko interne kablovske televizije, javne kablovske televizije, interneta ili drugih sredstava elektronske komunikacije", navodi Poverenik, uz obrazloženje da je cilj zaštita privatnosti stanara i trećih lica.
Poverenik podseća i da svaki prostor pod video-nadzorom mora biti jasno obeležen, odnosno da građani moraju biti obavešteni da se ulazi u zonu snimanja, uz osnovne informacije o tome ko upravlja sistemom i kome mogu da se obrate za dodatne informacije.
Euronews/Nemanja Petričević
Takođe, sistem mora biti tehnički i organizaciono zaštićen od neovlašćenog pristupa.
Kada je reč o praksi u zgradama, profesionalni upravnik Nenad Radić navodi da se kamere u stambenim objektima postavljaju isključivo u zajedničke delove zgrade i uz odluku stanara.
"Video nadzor, kao deo zajedničkog sistema jedne stambene zgrade, postavlja se u zajedničke delove zgrade, uz odluku stambene zajednice gde stanari odluče da li žele video nadzor ili ne", navodi Radić.
Kako objašnjava, kamere se najčešće postavljaju u hodnicima, liftovima ili oko zgrade, dok se izbegava snimanje ulaza u stanove kako bi se očuvala privatnost.
Povezane vesti
"Potom se taj video nadzor postavlja na pozicije da se nijedan poseban deo, to jest stan, ne snima, kako se ne bi narušila privatnost. Može da se postavi u holovima, liftovima i oko zgrade, radi bezbednosti stanara", ističe on.
Radić dodaje da video-nadzor ne služi samo za sprečavanje krađa, već i za sprečavanje oštećenja zajedničke imovine, vandalizma i narušavanja reda u zgradama.
On ukazuje i da u praksi postoji i element odvraćanja potencijalnih počinilaca, jer sama činjenica da su kamere postavljene često utiče preventivno.
Prema njegovim rečima, video-nadzor bi trebalo da bude prijavljen i tehnički pravilno postavljen, a za njegovo održavanje obično su zadužene ovlašćene firme koje imaju ugovor sa stambenom zajednicom.
U tom delu se u praksi često postavlja i pitanje policije - da li je postavljanje kamera obavezno prijaviti Ministarstvu unutrašnjih poslova. Stručnjaci ukazuju da ne postoji opšta obaveza prijavljivanja video-nadzora policiji prilikom njegovog postavljanja u stambenim zgradama ili na privatnim objektima. Međutim, ukoliko dođe do incidenta, krivičnog dela ili narušavanja bezbednosti, policija može da zatraži snimke od stambene zajednice ili upravnika, pod uslovom da je sistem legalno postavljen i da su snimci uredno čuvani.
Euronews/Nemanja Petričević
Radić navodi i da se snimci u praksi mogu koristiti kao dokaz u sudskim postupcima, ali isključivo ako je sistem postavljen u skladu sa propisima i ako je jasno definisana svrha obrade podataka.
"Ukoliko je video-nadzor prijavljen i zakonit, snimci mogu da se koriste kao dokaz u sudskim postupcima. Ukoliko nije, u praksi može doći do osporavanja njihove validnosti", navodi on.
Snimci se najčešće koriste u slučajevima oštećenja imovine, kvarova u zgradama ili incidenata, poput vandalizma u liftovima, lomljenja poštanskih sandučića ili oštećenja zajedničkih delova objekta.
Radić dodaje i da se u pojedinim slučajevima, čak i iz okolnih zgrada, pomoću kamera može identifikovati počinilac i rasvetliti događaj.
Na kraju, stručnjaci ističu da ključno pitanje nije samo gde se kamera postavlja, već i u koju svrhu i na koji način se obrađuju snimci, uz obavezno poštovanje prava na privatnost građana.
Komentari (0)