Dve godine bez presude, istraga bez odgovora: Zašto slučaj nestanka Danke Ilić i dalje tapka u mestu?

Nedostatak dokaza je glavna karakteristika istrage u slučaju nestanka Danke Ilić koja je pre gotovo dve godine nestala u Banjskom Polju kod Bora. Naime, dosadašnja veštačenja nisu donela ni jedan materijalni dokaz, a ono što je najproblematičnije je to što telo devojčice di sada nije pronađeno, kao ni njeni DNK tragovi na kritičnim mestima. Suđenje za njen nestanak, kao i smrt još uvek nije počelo, jer su višestruke optužnice protiv okrivljenih u ovom slučaju vraćene na dopunu.  

Sagovornici Euronews Srbija ukazuju da je dokumentacija obimna, ali nedovoljno konkretna, a proces sporo napreduje zbog proceduralnih i sistemskih problema u višem sudu u Negotinu.  

Naime, oni su saglasni i da ono po čemu je slučaj takođe specifičan je i to što su pritvoreni okrivljeni najpre delimično priznali učešće u događaju, ali kasnije su povlačili iskaze. Oni upozoravaju i da usporavanje postupka dodatno opterećuje porodicu žrtve i ugrožava kredibilitet pravosudnog sistema. 

Advokat Stefan Ćorda navodi za Euronews Srbija da je on u međuvremenu postao branilac R.D. i D.D. naglasivši da je tim povodom imalo detaljan uvid u spise slučaja.  

"Dokumentacija jeste obimna, ali posao nije određen kako treba. Nalog apelacionog suda bio je da se rekonstrukcijom utvrde sve činjenice koje se tiču nestanka male Danke, a taj drugi deo optužnice optužnice, koji se tiče pomeranja tela, nestanka, pomoći, uopšte nije urađen a ne otklonjen”, kaže on. 

Kako dodaje, odbrana je pre nešto manje od mesec dana dostavila odgovor Višem sudu u Negotinu na optužnicu, naglasivši da i nakon ili ukoliko ona bude potvrđena, oni imaju pravo žalbe. 

"Meni je žao što su se ti ljudi u onoj prvoj fazi najpre priznali to delo, pa onda povukli, odnosno menjali iskaz, i to će im biti omča oko vrata. Probijaju se rokovi, to smo, kako mi kažemo u pravu, "instrukcioni rokovi", ali mi gotovo mesec dana nemamo informaciju da li je ta optužnica možda stupila na snagu ili ne”, naveo je. 

Bivši načelnik Bezbednosno-informativne agencije Radiša Roskić ocenjuje da je početna faza istrage bila temeljna, posebno u potrazi za telom. 

Euronews Srbija

"Tu prvu fazu valja podeliti na dva dela. Jedno je ono što bismo mogli nazvati potragom za telom Danke Ilić. Čini se da je, makar sudeći po broju policijskih i drugih službenika koji su u tome učestvovali, da je bilo temeljnosti. Taj teren je pažljivo izučen, kao i da cilj nije bio samo pronalazak tela već i materijalnih tragova”, naveo je.  

Međutim, Roskić upozorava da su proceduralne greške i kasniji propusti doveli do komplikacija u postupku. 

"Činjenica je da postupak dugo traje, a problem je i sve što se naknadno dešavalo, uključujući i smrt brata jednog od okrivljenih u službenim prostorijama policije, o čemu se do dana današnjeg ništa ne zna. Kad sve to imamo u vidu, primećuje se da je Apelacioni sud u Nišu ukidanjem, ne prihvatanjem ovih optužnih akata i vraćanjem na dopunu, dao sasvim jasne instrukcije. Koelga Ćorda kaže da u jednom delu nisu ni zakačene”, navodi on. 

Kako objašnjava upitan je i kvalitet dokaznih radnji - od rekonstrukcije, preko vremensko-prostorne analize, do izveštaja ovih veštaka iz oblasti tehnike iz Novog Sada. 

“Ovo je treći pokušaj da optužnica stane na pravnu snagu. Videćemo šta će da bude”, dodaje. 

Šta kada se telo ne pronađe? 

Sudski veštak Ljubomir Božević ističe problem nedostatka ključnih materijalnih dokaza, posebno s obzirom na to da telo devojčice nije pronađeno.  

"Tu niti imate povrede, niti DNK, neki možda je minimalan mogao da bude, ali u tom lomu u kolima i u detetu koje je obučeno, vrhovi prstiju su mogli da ostave tragove, a možda i nisu. Dakle, govori se o materijalizaciji dokaza kada nema tela – nije jednostavno”, navodi. 

Kako naglašava, govoriti o materijalnim dokazima kada nema tema, nije jednostavno. 

"Ne zaboravite, imate priznanje čoveka. Takođe, ne mislim da je policija nasumice kopala po raznim mestima. Bila je neka insajder informacija. To može da bude samo od ljudi koji su učestvovali u svemu tome”, navodi on. 

Kako kaže, moguće je voditi postupak i bez tela i naglašava da ne treba zaboraviti korz šta sve, od nestanka devojčice, prolaze njeni roditelji.

"Presuda da se donese za nekako ubistvo bez tela, pa to nije ni prva ni poslednja koja bi bila doneta. Problem je što je prošlo dosta vremena, razvodnjena situacija, sada je nešto drugo u prvom planu”, navodi on. 

Tanjug/Vladimir Sporčić

Roskić naglašava da smo dužni da sačekamo ishod, odnosno stav krivičnog vanpretresnog veća višeg suda u Negotinu. 

“Postoje tri mogućnosti. Da potvrdi optužnicu, da je vrati na dopunu uz odgovarajuće instrukcije. I treći je da odbaci optužnicu i time praktično prekine krivični postupak. Ne ulazeći u sve detalje oko žalbenih postupaka, vraćamo se na ta osnovna načela krivičnog postupka, sudi se na bazi slobodnog uverenja, a na osnovu izvedenih dokaza. Čemu će pokloniti veru? To se uklapa u taj princip slobodnog sudijskog uverenja”, rekao je. 

Šta se sve desilo kobnog dana? 

Kako je Euronews Srbija ranije pisao, sve je počelo kada je majka devojčice sa sinom i Dankom 26. Marta 2024. godine otišla do porodične kuće u Banjskom Polju kako bi se, kako je tada navela, deca poigrala. Ona je sa njima bila u dvorištu i fotografisala ih, a potom fotografije slala suprugu. Kasnije je upravo jedna od njih i korišćena u trenucima kada se za devojčicom tragalo.  

Deset dana su za Dankom intezivno tragali svi u Srbiji. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić je tada u obraćanju medijima rekao da je tom prilikom urađeno 15 poligrafskih ispitivanja. Kako je dodao, prve upute kako bi tekla potraga, dala je majka devojčice.   

"U potrazi su korišćena sva raspoloživa tehnička sredstva - dronovi sa termovizijama i bez nje, helikopteri, policijski psi tragači, pregledano 200 kuća, isto toliko stanova, više od 400 vozila, dobijeno obaveštenja od više desetina osoba, pregledano više od 10 kamera, poligrafski testirano 15 osoba, na dan nestanka locirano 42.000 telefona na baznoj stanici u Boru", rekao je tada Gašić.   

Tanjug/Vladimir Sporčić

Iz Gorske službe spasavanja su naveli da su ranije u potragu bili uključeni svi resursi, uz napomenu da je reč o nezgodnom terenu. Inače, u danima nakon nestanka devojčice padala je kiša, što je dodatno otežavalo posao spasiocima.  

U Banjskom Polju su tih dana bili i specijalistički timovi za spasavanje iz ruševina iz Beograda i Novog Sada, Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Gašić je istakao i da je zahvaljujući sistemu "Pronađi me" dobijeno stotine hiljada poruka i poziva. U potragu je bio uključen i Interpol. 

Detaljnije o ovom slučaju i šta su sve rekli sagovornici pogledajte u videu iznad teksta.