Problemi u bezbednosti na radu: Zakoni postoje, ali ne poštuju se dovoljno

U poslednjih nekoliko dana bilo je više nesrećnih slučajeva u kojima su stradali radnici. Poslednji se dogodio juče kada je 36-godišnji radnik poginuo nakon pada sa 8. sprata na gradilištu stambeno-poslovnog kompleksa u beogradskom naselju Karaburma. Dva dana ranije kineski radnik stradao je u fabrici Mint u Loznici, a prošle nedelje na gradilištu novog Savskog mosta prilikom pada krana poginuo je radnik iz Kine dok je troje povređeno. Koliko se poštuju propisi o zaštiti na radu i koja se pravila najčešće krše?

O tome je govorio Nikola Nikolić, stručni saradnik za bezbednost i zdravlje na radu u Savezu samostalnih sindikata Srbije.

Nikolić na prvom mestu ističe da nisu problemi zakoni, već nedovoljna primena od strane poslodavaca.

"Situacija se svakako dodatno zakomplikovala dolaskom stranih radnika. Međutim, mi iz sindikata ne vidimo da je problem u stranim radnicima. Znate kako, radne migracije su prirodne svuda u svetu, tako i kod nas. Problem je definitivno u sistemu i u nedovoljnoj primeni zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Tu leži glavni problem. Moramo imati u vidu i sledeće: da ti strani radnici koji dolaze da rade kod nas u zemlju dolaze često iz manje razvijenih zemalja i tu dolazimo do dosta drugih problema - nepoznavanje našeg jezika, nepoznavanje naših propisa, zakona i tako dalje, i tu se stvara prostor da se dese ovakve stvari kao što se dešavaju nezgode i tako dalje. Znači, nije problem u radnicima, problem je u sistemu i nedovoljnoj organizovanosti", kaže Nikolić.

Pitanje koje se postavlja je i da li primena na adekvatan način proverava poštovanje propisa o bezbednosti na radu.

"Nažalost, ne. Da se sve radi kako bi trebalo, ne bismo bili u ovakvoj situaciji u kojoj smo sada. Sistem postoji, mi imamo zakon i on je regulisan, sve kako treba, ali nažalost on ostaje mrtvo slovo na papiru", kaže Nikolić.

Nikolić ističe i to da postoji više faktora zbog čega se ne primenjuje.

"Više faktora je tu. Mi iz sindikata u prethodnih par godina konstantno upućujemo i govorimo: Dokle god postoji taj veliki jaz između zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i njegove primene u praksi, dokle god je toliko veliki jaz, imaćemo ovako loše rezultate. Mnogo faktora utiče na to, zaista mnogo faktora, ali sistem definitivno je negde zakazao", kaže on.

"Akt o proceni rizika bi trebalo da ima svaki poslodavac"

Nikolić kaže i da je problem mali broj inspektora za bezbednost na radu.

"Takođe je to veliki problem. Jedan od većih problema, prema našim informacijama, imamo nešto više od 220 inspektora rada, a preko 450.000 privrednih subjekata. Kada pogledate te cifre, dolazimo do toga da jedan inspektor bi trebalo u toku jedne godine da obiđe više od 2.500 preduzeća, što zaista, je l' tako, nije realno. Znači, i u tome isto leži veliki problem. Inspektorati rada su u dosta velikom problemu. Nadamo se da će se to u narednom periodu i popraviti", kaže Nikolić.

On navodi da postoji više segmenata bezbednosti koji se krše.

"Dosta je prekršaja, ali jedan od onih koji bih, eto, najčešće izdvojio i koji je krucijalan i bitan za svaku firmu, preduzeće i za svakog radnika je to da većina poslodavaca, ne svi, nemaju uređen akt o proceni rizika. To je glavni i ključan dokument kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu. A kada pričamo o najopasnijoj delatnosti koja je trenutno kod nas, to je svakako građevinarstvo, tu se susrećemo i sa drugim problemima - neadekvatna obučenost radnika za rad na visini, nekorišćenje lične zaštitne opreme, ili poslodavac nabavi zaštitnu opremu, radnik je ne koristi ili on ne nabavi i tako dalje, rad na visokim temperaturama. Ali svakako, ako bi nešto trebao da izdvojim, to je svakako taj akt o proceni rizika koji je jako bitan dokument, koji bi svaka firma i preduzeće trebalo da imaju", kaže Nikolić.

Na kraju, Nikolić ističe i da kazne koje su predviđene nisu male.

"Kazne su novčane, kazne su predviđene i one nisu male. Znate kako, uh, kazne idu za odgovorna lica 50.000 - 150. 000 dinara, za preduzetnike 400.000 - 500.000 dinara, a za pravna lica idu 1.500.000 - 2.000.000 dinara. Međutim, izgleda da ni to nije dovoljno, da bi se problem rešio. I smatramo da problem nije u novčanoj kazni. Problem je da se probudi svest kako neodgovornih poslodavaca, tako i nas radnika koji tu radimo, da budemo svesni u kakvom okruženju radimo i da je najbitnije, zaista, da se posle svog radnog dana vratimo kući svojoj porodici, živi i zdravi, jer ljudski život nema cenu", zaključio je Nikolić.