Šarkić o slučaju Ribnikar: Presuda može promeniti način na koji društvo posmatra roditeljsku odgovornost
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Još jedno izricanje prvostepene presude u slučaju masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" zakazano je za 18. jun, a stručna javnost ocenjuje da bi odluka suda mogla da ima značajan uticaj ne samo na sudsku praksu već i na način na koji društvo posmatra roditeljsku odgovornost. O tome je za Euronews Srbija govorio profesor prava Nebojša Šarkić.
Šarkić smatra da je slučaj "Ribnikar" toliko tragičan i specifičan da je teško očekivati da neće ostaviti posledice na pravni sistem i društvo u celini.
"Ne slažem se ni sa jednom izjavom koja se daje u toku trajanja postupka, jer mislim da to ne pomaže sudu. Ovaj predmet je sam po sebi toliko tužan, tragičan i atipičan sa stanovišta prava da je zaista besmisleno zamisliti da će sve ostati isto. Ono što je tuga i tragedija roditelja, porodica, prijatelja i čitavog društva jeste nešto što će nas sigurno dugo pratiti“, rekao je Šarkić.
Dodaje da ovaj slučaj mora da posluži kao ozbiljno upozorenje da su promene neophodne, pre svega u oblasti prevencije.
"Ovaj događaj mora da bude ozbiljno zvono za alarm da se ne mogu stvari ostaviti kao što su bile i da se nešto radikalno mora menjati. Pouke pre svega moraju da idu u pravcu preventivnog delovanja. Potrebno je prepoznavati i mnogo manje oblike protivpravnog ponašanja kod dece, roditelja, nastavnika ili sportskih trenera, jer i oni mogu biti opasni", naveo je on.
Govoreći o pitanju krivične odgovornosti maloletnika, Šarkić ističe da je to mnogo šira tema od samog prava.
Euronews Srbija
"Mnogi su odmah otvorili pitanje da li treba smanjivati starosnu granicu krivične odgovornosti. Međutim, čak i kada bi se takva odluka donela, ona bi važila samo za buduće slučajeve. To pitanje nije samo pravno, već i medicinsko, psihijatrijsko, psihološko, socijalno i kulturološko. Mnogo faktora utiče na to da li i sa koliko godina dete može biti krivično odgovorno“, rekao je.
Povezane vesti
Kada je reč o ulozi porodice i države u prevenciji, profesor prava naglašava da najveća odgovornost jeste na roditeljima, ali da država ne može svu odgovornost prebaciti na njih.
"Sasvim je logično da su roditelji najodgovorniji za stanje u svojoj porodici. Međutim, nemamo idealne roditelje. Neki ne znaju kako da reaguju, neki sami imaju ozbiljne probleme i ne mogu na pravi način da usmeravaju svoju decu", ocenjuje Šarkić.
Posebno ističe značaj centara za socijalni rad, za koje smatra da su nepravedno zapostavljeni.
"Centralnu ulogu ovde moraju da igraju centri za socijalni rad. To je, nažalost, jedna od najzapostavljenijih službi u Srbiji. Upravo oni po zakonu imaju zadatak da prate stanje u porodicama, prepoznaju probleme i deluju preventivno", rekao je.
Prema njegovim rečima, centri za socijalni rad trebalo bi da reaguju već kod prvih problema u ponašanju dece i funkcionisanju porodice.
"To mogu biti situacije kada dete ne ide u školu, izostaje sa nastave, nije odvedeno na vakcinaciju ili postoje drugi rani znaci problema. Tada je moguće delovati preventivno, pre nego što situacija postane ozbiljna", naveo je.
Govoreći o tome gde se završava roditeljska greška, a počinje pravna odgovornost, Šarkić kaže da je tu granicu često veoma teško povući.
Povezane vesti
"Granica je nekada nevidljiva i veoma tanka. Porodica se vekovima smatrala zatvorenim prostorom u koji društvo nije ulazilo. Danas je situacija drugačija i to predstavlja veliki civilizacijski napredak. Više se govori o nasilju, zanemarivanju i drugim problemima koji su ranije često ostajali skriveni", rekao je.
On upozorava da opasni obrasci ponašanja ne moraju nužno da budu povezani sa fizičkim kažnjavanjem.
"Nije samo fizičko kažnjavanje problem. Nekada su mnogo opasniji obrasci vrednosti koji se deci nameću. Kod devojčica to može biti preterano insistiranje na izgledu, a kod dečaka promovisanje neke kvazi-muškosti koja se ogleda u nasilju, tučama ili demonstriranju moći. Sve su to signali na koje društvo mora da obrati pažnju", ocenjuje Šarkić.
Kao jedno od mogućih sistemskih rešenja navodi osnivanje porodičnih sudova ili specijalizovanih odeljenja za porodične sporove.
"Porodični sudovi bili bi izuzetno korisni. To bi bili specijalizovani sudovi ili posebna odeljenja u kojima bi sudije imale dodatnu edukaciju za porodične odnose. Cilj je da se svaki slučaj sagleda celovito, jer porodični sporovi nisu statistika, već ljudski životi", rekao je.
Ipak, smatra da bi ključ promena morao da bude u jačanju preventivnog sistema i boljoj saradnji institucija.
"Početak svega mora da bude prevencija. Centri za socijalni rad treba da poznaju porodice na svojoj teritoriji, da prepoznaju rizične situacije i da sarađuju sa policijom, tužilaštvom, školama i zdravstvenim ustanovama. Već imamo propise i institucije, potrebno je samo da budu bolje povezani i efikasniji", zaključio je Šarkić.
Komentari (0)