Šta presuda Kecmanovićima donosi našem zakonodavstvu, a šta društvu? Vuletić i Ljubičanović o zločinu u "Ribnikaru"

Viši sud u Beogradu u četvrtak je izrekao presudu Vladimiru i Miljani Kecmanović, roditeljima dečaka koji je 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar ubio devet vršnjaka i čuvara te škole i ranio šest osoba. Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović je u svojoj završnoj reči sudu predložio da Kecmanoviće osudi na maksimalne kazne zatvora, odnosno za Vladimira Kecmanovića je predložio jedinstvenu kaznu zatvora od 14 godina i 11 meseci, a za Miljanu Kecmanović kaznu zatvora od tri godine.

Sa druge strane odbrana je tražila oslobađajuće presude navodeći da nisu dokazani navodi optužnog akta, odnosno da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret. O novoj presudu roditeljima dečaka za Euronews Srbija su komentarisali Vladimir Vuletić, sociolog i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Dragoslav Ljubičanović, advokat.

"U javnosti se stvara utisak da je ovo presuda za zločin koji se desio. A ovo je nešto sasvim drugo. Ovo je jedna sekundarna stvar gde je država gonila roditelje zbog zanemarivanja deteta. Mi smo dobili, još malo pa maksimalne kazne, ali gubimo iz vida da je u tom predmetu oštećeni zapravo ubica. Bili bismo licemeri kao društvo ako bismo rekli da je odgovornost isključivo na roditeljima", kaže Ljubičanović. 

On dodaje da su se društveni odnosi poremetili, kao i da su se izgubile koordinate u ljudima, pre svega kod mlađe populacije koja nema svest o tome šta su posledice onoga što što čine.

Govoreći o odgovornosti roditelja u savremenom društvu, Dragoslav Ljubičanović ukazao je na sve veći jaz između uticaja porodice i uticaja medija na odrastanje dece.

Euronews

"Ono što je svakodnevica, to je da se deca ogluše od vaspitnog upozorenja i priču roditelja, pa stoga smo svedoci u svakodnevnom našem okruženju, da ta priča ne može da se meri sa onime kakav nevaspitni uticaj na njih vrše mediji, pre svega društvene mreže. Današnja muzika namenjena njima koja promoviše sve ono što se pojavljuje u ovoj presudi kao sporno u vaspitanju ovog deteta, to je od scena nasilja do eksplicitne pornografije. Sve ono što nije primereno maloletnicima, odnosno deci, ovde nije čak reč ni o maloletnicima, reč je o deci. Ko će sa tim, sa današnjom tehnologijom i medijskim platformama da se nosi u vaspitanju sa decom? A svaki dan se stavljaju ograničenja roditeljima, a podiže se odgovornost. Ovo će samo da prepadne roditelje. Šta dalje“, kaže Ljubičanović.

Vuletić: Ovo nije samo presuda roditeljima, već i društvu

U nastavku razgovora sociolog Vladimir Vuletić je naglasio da ne želi da komentariše pravne aspekte presude, ali da ona nosi i širu društvenu poruku.

"To definitivno nije polje moje ekspertize. A ono što mogu da kažem u vezi činjenice da su roditelji osuđeni, da su pre svega gonjeni, pa onda, dakle, i osuđeni, nema sumnje da ovde nema direktne odgovornosti. Ali znate, nije reč uvek samo o direktnoj neodgovornosti. Reč je o nehatu. Ali ovo jeste i presuda, rekao bih, ne samo konkretnim roditeljima, nego i jednom društvu, jednom svetu u kome roditelji sve manje, posvećuju deci. Iz kojih razloga? Mnogobrojni su razlozi, ali pre svega okrenutost ka karijeri, okrenutost ka onome što, na kraju krajeva, sistem od nas očekuje", istakao je Vuletić.

Euronews

Vladimir Vuletić ocenjuje da savremeni način života i stalna potreba za napretkom utiču ne samo na pojedinca, već i na porodične odnose.

"Ukoliko ne napredujete, ukoliko sami sebi ne postavljate visoke ciljeve, vrlo je velika verovatnoća da nećete moći da se održite ni egzistencijalno u današnjem svetu. Kao posledicu, to ima, između ostalog, i promenu odnosa u porodici“, kaže Vuletić.

On ističe da roditelji, opterećeni brojnim obavezama, često nesvesno propuštaju važne trenutke u odrastanju dece.

"Većina nas, i nesvesno, može da preispita sopstveno iskustvo. Kada imate mnogo poslova, a dete nešto od vas očekuje ili vas prekida, skloni ste da mu, nekada daljinski od televizora, a danas tablet ili neki drugi uređaj, date kako bi se zabavilo. Ono je zadovoljno, a vi možete da nastavite sa svojim obavezama“, navodi on.

Prema njegovim rečima, problem nastaje kada roditelji nemaju dovoljno vremena da prate čime se dete zaista bavi, pa dete samo prolazi kroz izazove, a neki od njih zalutaju u tome.

"Sve ovo što govorim nije relativizacija niti aboliranje roditelja. Naravno, svako od nas odgovoran je da, uprkos svim okolnostima, posveti više pažnje deci. Upravo zato što smo svesni konteksta u kojem živimo, moramo biti pažljiviji“, ističe on.

Euronews

Govoreći o mogućim rešenjima, Vuletić smatra da zabrane same po sebi nisu dovoljne.

"Nije poenta samo da kažete: ‘Deco, nemate pristup ovome ili onome.’ Imate, recimo, situaciju u Australiji, gde je donet zakon koji ograničava korišćenje društvenih mreža među decom. Ali tinejdžeri često pronađu način da takva ograničenja zaobiđu“, kaže on.

Kako dodaje, suština nije u kontroli, već u ranom vaspitanju i izgradnji odnosa sa detetom.

"Hoću da kažem da čitav proces vaspitanja, socijalizacije i brige o detetu mora da krene mnogo ranije“, zaključuje Vuletić.

Ljubičanović: Bitna uzročno-posledična veza

Ljubičanović dalje ističe da se insistira na psihijatrijskom veštačenju dečaka radi otkrivanja uzročno-posledične veze.

"Važno je utvrditi da li su ti problemi, ta patologija koja je kod njega dovela do ovog čina, da li je uzrokovana zanemarivanjem deteta, odnosno pogrešnim pristupom u vaspitanju, vođenjem na te aktivnosti koje su kod njega razvile te patološke potrebe da oduzme nekome život. Pretpostavljam da je to glavni argument kod odbrane oko uspostavljanja uzročno-posledične veze. Jer roditelji ne odgovaraju za samu smrt, već za zanemarivanje deteta koje je prouzrokovalo, odnosno izvršilo taj stravični čin", dodaje Ljubičanović.

Dodaje da je nezahvalno davati komentare za nepravosnažno okončanu presudu kao neku zakucanu istinu.

"Druga je stvar što mi kao društvo i kao javnost imamo potrebu da čujemo da je za takav jedan zločin doneta neka osuđujuća dugogodišnja kazna kako bi dobili umirenje da zločin ne prolazi bez kazne. Znate, to je ovde jedna od bitnih karakteristika krivičnog zakonodavstva. Nije samo sankcija za nešto što je učinjeno, već neka generalna prevencija, a i stvaranje osećaja kod društva da država vrši svoju funkciju", ističe advokat.

Detaljan prilog pogledajte u videu u okviru teksta ili na našem Jutjub kanalu.