Vojinović: Incident na letu iz Soluna verovatno izazvao udar otpalog dela motora
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Urednik portala "Tango siks" Petar Vojinović izjavio je danas da je incident na letu iz Soluna, u kome je pre dva dana povređen srpski državaljnin, verovatno izazvao udar dela motora koji je otpao i čiji udar je izazvao pucanje prozora aviona.
"Ono što imamo su foto i video snimci koji su nakon sletanja letelice pokazali da je zaista došlo do potpune dezintegracije, odnosno pucanja prozora, da su maske za kiseonik ispale. A nakon toga smo videli i foto i video dokaze najverovatnijeg uzroka tog incidenta, a to je odvajanje lopatice kompresora mlaznog motora, koja se inače u ovoj fazi - fazi poletenja jako brzo rotira", rekao je Vojinović za Tanjug.
On je ukazao da su te lopatice prilično teške, napravljene od metala titanijuma, i da se iz nekog razloga taj deo odvojio od sklopa, probio oplatu motora i udario baš u deo aviona u liniji sa motorom, prilikom čega je došlo do pucanja prozora.
"Inače, avionski motori su projektovani, sertifikovani i odobreni da budu na putničkim avionima koji prevoze ljude, da mogu da zadrže sve pokretne delove ukoliko dođe do njihovog otpadanja. Zbog čega u ovom slučaju nije došlo do toga, to će istraga pokazati", rekao je Vojinović.
Na pitanje kako je moguće da se lopatica motora odvoji, imajući u vidu da se avioni proveravaju pre svakog leta, Vojinović je odgovorio da je taj deo jedan od opterećenijih u samom motoru, jer se konstantno rotira velikom brzinom.
"Oni se gotovo nikada ne odvajaju, gotovo nikada ne pucaju. Po statistikama koje su i dalje u pozitivnom smislu, na strani avio-saobraćaja, ovakvi incidenti, posebno za taj i takav deo motora i da on otpadne, astronomski su retki. Nažalost, dogodili su se u poslednjih, na primer, dve ili tri decenije, dva puta", rekao je Vojinović.
Naveo je da će istraga pokazati kako se dogodila nesreća, ali je podsetio da se baš za ovaj tip motora dogodilo ranije nešto slično i da je bila propisana direktiva za otklanjanje tog problema, u kontekstu ojačavanja određenih delova, posebno te prednje oplate, odnosno unutrašnjih i spoljašnjih zaštita.
Povezane vesti
"Zbog čega to, da li je urađeno ovde ili nije, videće se. Ali ono što takođe treba konstatovati: nezavisno od avio-kompanije, velika većina avio-kompanija održava svoje motore u drugim firmama koje se bave isključivo tehničkim održavanjem. Naravno da Rajaner, kao i sve druge avio-kompanije, imaju svoje tehničke kapacitete, odnosno osobe koje to treba da proveravaju. Videće se, dakle, gde je cela priča zakazala", rekao je Vojinović.
Naveo je da je američka agencija za istraživanje vazdušnih nesreća preuzela istraživanje ove nesreće, iako je po nadležnosti Agencija Severne Makedonije nadležna, budući da je avion posle poletanja iz Soluna bio u vazdušnom prostoru Severne Makedonije.
"Oni su rekli 'Hajde vi to uzmite, jer ste kompetentniji. Ne u kontekstu da ste pametniji ili bolji, već imate veću mogućnost da, kada istražite, utičete na proizvođače motora, na kompanije koje se bave održavanjem, da otklone taj pronalazak tog nekog defekta ili defekta u proceduri', da se ovo nikada ne bi dogodilo", rekao je Vojinović.
Na pitanje da li uzrok incidenta može da bude i "zamor materijala", Vojinović je odgovorio da bi to bila spekulacija, ali da postoji ograničen broj potencijalnih razloga zbog kojih jedna lopatica motora, odnosno kompresora, može da ispadne.
"Zamor materijala je jedan od njih. Onda, stvaranje pukotina, propagiranje pukotina, odnosno loš kvalitet materijala, ne u kontekstu da je neko dovoljno nemaran da izabere loš materijal, već da u proizvodnom procesu dođe do nekog propusta. Ali opet, naglasiću, ova avio-kompanija je, igrom slučaja, najveća u Evropi po broju letova, jer je toliko stotina miliona letova obavila u nekoliko prethodnih godina, na kojima se ništa nije dogodilo. I svi ti motori imaju stotine miliona sati rada, što sve opet stavlja stvari u kontekst da se ovo zaista retko dešava", rekao je Vojinović.
Na pitanje da li postoji razlika u bezbednosti putnika kada su niskobudžetne kompanije kao Rajaner u pitanju u odnosu na tradicionalne avio-kompanije, Vojinović je rekao da ne postoje razlike.
"Niskotarifna avio-kompanija, odnosno niskotarifni deo te sintagme, zapravo je poslovno-operativni model: kako oni, na koje sve trikove poslovanja, mogu da snize cene karata, ali bilo to, na primer, Srpska nacionalna avio-kompanija, Er Srbija, bio Rajaner, bio Viz Er ili Lufthanza, sve avio-kompanije imaju identične načine tehničkog održavanja svih svojih letelica, nadzora nad tehničkim održavanjem od strane kompanije i, ono što je najbitnije, nacionalna vazduhoplovna regulatorna tela takođe kontinuirano nadziru te avio-kompanije u kontekstu njihovih tehničkih operacija", rekao je Vojinović.
Povezane vesti
Dodao je da u delu održavanja letelica niko od kompanija ne troši manje ili više, već onoliko koliko je apsolutno zahtevano da se obezbedi poštovanje i usaglašenost sa standardima, sa procedurama i sa konstantnim ažuriranjima, ukoliko neko negde, na nekom kraju planete, u nekoj avio-kompaniji, primeti da je nastao problem sa nekim delom aviona.
"Onda zaista nema nikakve razlike da li je to niskotarifna avio-kompanija ili ne. I opet, na kraju, taj toliki broj letova koji Rajaner obavi tokom dana, meseci i godina, takođe je poduprt činjenicom da oni nikada nisu imali nijedan incident ili nesreću sa fatalnim ishodom. Jedna je od zaista retkih avio-kompanija koja ima tako savršen 'safety record'", rekao je Vojinović.
Upitan da li je reč o problemu proizvođača tipa letelice na kojoj se dogodila nesreća, Boingu, jer je ta avio-kompanija već imala slične incidente ranije, Vojinović je rekao da Boing ima tu nesreću asocijacije sa negativnim vestima, ali je istakao da moramo razgraničiti proizvođača aviona od proizvođača motora.
Povezane vesti
"Jedno je marka putničkog aviona - Boing, Erbas, Embraer, i ta avio-kompanija ga sastavi i napravi, ali motore putničkih aviona proizvode potpuno druge kompanije, od kojih Boing, na primer, kupi taj motor. Taj motor se nakon nekoliko ciklusa, stotine hiljada, desetine hiljada sati, šalje na servis kod nekih, opet, trećih kompanija", rekao je Vojinović.
Naveo je i da piloti vežbaju svakih šest meseci na simulatorima letenja vanredne situacije i da su mnoge od njih, koliko god da to zvuči drastično, potpuno preživljive.
Na pitanje da li putnik koji je sedeo do prozora može da očekuje neku odštetu od kompanije Rajaner i šta je sa ostalim putnicima koji su takođe bili na tom letu, Vojinović je odgovorio da se prvo moraju sačekati rezultati istrage da bi se utvrdila odgovornost i da li je uopšte ima.
"Kada govorimo o istrazi, ona će sada da ide u dva pravca: ići će ta vazduhoplovna istraga, rekli smo da je to američko telo za istraživanje nesreća preuzelo, i ona nema krivični cilj, već istraživanje svega u najsitnije detalje, kako bi se aspekti i okolnosti nesreće prvo otkrili, onda dokazali i nikada više ponovili. Tu se niko ne 'osuđuje' u toj istrazi, već se rezultati te istrage objavljuju i upućuju svim zainteresovanim i odgovornim stranama, kako bi cela industrija napredovala u bezbednosti", rekao je Vojinović.
Dodao je da je druga istraga ona nadležnih po lokaciji, vezano za krivičnu odgovornost kompanije, i da se ona naslanja na ovu prvu.
"Kada se rekonstruiše ceo lanac, dakle da li je kriva kompanija koja održava avionski motor, da li je ona uradila sve, ali na primer avio-kompanija nije uradila neki deo svojih obaveznih stvari vezano za tehničko održavanje, i to kada se sve posloži, putnik onda i privatno može, ukoliko su argumenti na njegovoj strani, da traži odštetu", rekao je Vojinović.
Osvrnuo se i na izjavu supruge poveđenog putnika, u kojoj ona tvrdi da je deo tela putnika "ispao" kroz prozor, na šta je Vojinović kazao da tehnički i fizički nije moguće proći kroz prozor putničkog aviona.
Državljanin Srbije (61) povređen je pre dva dana tokom leta kompanije "Rajaner" sa solunskog aerodroma "Makedonija" za Minhen, nakon što je tokom leta pukao prozor aviona i došlo do dekompresije kabine.
Komentari (0)