U Srbiji svakog dana gori 600 divljih deponija: Ovo su "vruće tačke" koje ugrožavaju zdravlje ljudi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Posle decenije praćenja požara na deponijama, stručnjaci upozoravaju da oni predstavljaju jedan od najvećih izvora zagađenja vazduha, zemljišta i vode. Tokom prošle godine u Srbiji zabeleženo je više od 2.200 požara nesanitarnih deponija, što pokazuje da način upravljanja otpadom i dalje nije adekvatan. Tome u prilog govore rezultati istraživanja uticaja požara na deponijama u identifikovanim "vrućim tačkama" na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi, koji su predstavljeni u Privrednoj komori Srbije.
U Srbiji svakog dana gori 600 divljih deponija, navode rezultati istraživanja. Njegovi podaci čine 10 "vrućih tačaka", odnosno 10 područja koja su najugroženija požarima divljih deponija. To su Novi Sad, Pančevo, Smederevo, Požarevac, Šabac, Kragujevac, Vinča, Niška Medijana, Leskovac i Bor.
Stručnjaci preporučuju da lokalne samouprave prestanu sa odlaganjem otpada na nesanitarne deponije, uvedu primarnu selekciju otpada i ubrzaju prelazak na regionalne sisteme upravljanja otpadom.
"Kada već imate mešani komunalni otpad, vi morate njega na adekvatan način da zbrinete. Da ne dozvolite da vam dolazi do požara, jer požar na deponijama, kada se desi, on je vrlo često ne može da se ugasi. On se u suštini guši, jer konstantno sam proces na deponiji koji se dešava jeste proizvodnja deponijskog gasa, koji u sebi sadrži jako velike količine metana, koji je u suštini gorivo koje onda pali sve ono ostalo čim se pojavi prva iskra", kaže Igor Jezdimirović, inženjer za zaštitu životne sredine.
Euronews
Dok vatra gori, građani koji su u blizini divljih deponija ne moraju odmah osetiti prve simptome. Na duže staze, štetne materije mogu da utiču na disajne puteve, prođu zaštitne barijere pluća i na taj način dođu do mozga, jetre i bubrega, objašnjavaju doktori. Međutim, organizam ipak pruža svoj otpor.
"Mi imamo pružamo jedan duži period otpor tim svim štetnim dejstvima, dok jednostavno ne dođe do pucanja tih kompenzatornih mehanizama i kreće onda pojava bolesti. Govorimo o posledicama dugotrajne izloženosti, niskog intenziteta. Dovoljno je da imate nesanitarnu deponiju koja ima stalno tinjanje. Nema manifestni požar, već tinjanje u jezgru, dole u dubini deponije, ali nemojmo se zavaravati da ono što se ne vidi da ne dejstvuje", navodi Branislava Matić Savićević, koautorka istraživanja.
Prema procenama lekara, aerozagađenje ne utiče samo na zdravlje, već i na očekivani životni vek, radnu sposobnost i kvalitet života. Ugroženi su svi građani, a posebno deca, trudnice i stariji, dok su i radno aktivni stanovnici u područjima sa čestim požarima izloženi povećanom zdravstvenom riziku.
Povezane vesti
"Najvažnije, procene govore o tome da kardiovaskularne bolesti, koje dominiraju u našoj savremenoj patologiji, ne samo u Srbiji nego praktično svuda u svetu, uz respiratorne bolesti, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, kao i karcinom pluća, direktno su povezane, odnosno mortalitet, a i obolevanje, direktno je povezano sa aerozagađenjem", ističe Snežana Živković Perišić, koautorka istraživanja.
Upravljanje otpadom u Srbiji je još uvek u početnoj fazi, govori istraživanje. Stručnjaci ističu problem kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, jer se, kako kažu, masa tih deponija nalazi na njivama, pa tako štetne materije završe u lancu ishrane.
Komentari (0)