Gust dim stiže do Beograda: Pulmološkinja upozorava ko je najugroženiji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Gust dim koji se poslednjih dana širi sa požarišta u Deliblatskoj peščari prema Beogradu nije samo neprijatan miris koji se oseća u vazduhu – može predstavljati i zdravstveni rizik, posebno za najosetljivije kategorije stanovništva. Dok se vatrogasci bore sa požarima na više lokacija u Srbiji, građanima se savetuje dodatni oprez i smanjenje izloženosti dimu.
Prema poslednjim informacijama Republičkog štaba za vanredne situacije, na otvorenom je aktivno šest požara. Zbog jakog vetra, situacija u Deliblatskoj peščari ocenjuje se kao nepredvidiva, a posledice po životnu sredinu već su vidljive. Pulmološkinja dr Aleksandra Vukov govorila je za Euronews Srbija o tome koliko dim sa požarišta može da utiče na zdravlje i kako građani mogu da se zaštite, te objasnila da dim nastao sagorevanjem različitih materijala sadrži čitav niz štetnih čestica i gasova. Među njima su PM2.5 i PM10 čestice, ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid i azotni oksidi, dok požari na deponijama i mestima gde ima plastike mogu osloboditi i dodatne štetne materije.
Dim iz požara može da iritira oči i disajne puteve, pogorša postojeće bolesti pluća i srca, a fine čestice mogu prodrijeti duboko u pluća. Svetska zdravstvena organizacija posebno izdvaja decu, starije, trudnice i osobe sa hroničnim kardiovaskularnim i respiratornim bolestima kao osetljivije grupe.
"Dim koji je sada u vazduhu, a posledica je sagorevanja strnjišta i deponija koje gore, zaista je štetan za sve nas. U njemu ima povećanih količina PM2.5 i PM10 čestica, ugljen-monoksida, ugljen-dioksida, sumpor-dioksida i azotnih oksida. Ako pričamo o deponijama koje gore, gde ima i plastike, tu ima i teških metala i mnogih drugih isparljivih jedinjenja", rekla je Vukov.
Ko je posebno ugrožen?
Poseban oprez savetuje se roditeljima male dece, trudnicama, hroničnim bolesnicima i starijim osobama. Kod osoba sa astmom, hroničnom opstruktivnom bolesti pluća i drugim plućnim ili kardiovaskularnim bolestima, dim može pogoršati postojeće tegobe. Pulmološkinja upozorava da dugotrajnija izloženost zagađenom vazduhu može biti praćena kašljem i otežanim disanjem, dok kod osetljivih osoba može doći do pogoršanja hroničnih bolesti.
"Najugroženiji su mala deca, trudnice i hronični bolesnici. Znamo da se pluća male dece razvijaju do treće godine, tako da boravak u ovakvom, zagađenom vazduhu može ostaviti posledice po njihovo zdravlje. Kod hroničnih bolesnika i sugrađana starijih od 65 godina može doći do pogoršanja njihovih hroničnih kardioloških i pulmoloških bolesti“, navela je Vukov.
SZO takođe preporučuje da se tokom epizoda zagađenja izazvanog dimom požara, kada je bezbedno, boravi u zatvorenom prostoru, uz smanjenje ulaska spoljnog vazduha u prostoriju. Za rizične grupe preporučuje se dodatni oprez, a ukoliko moraju napolje, odgovarajuća maska poput FFP2/N95 može smanjiti izloženost česticama.
Povezane vesti
Šta građani mogu da urade?
Prvi i najjednostavniji korak je – izbegavati nepotreban boravak napolju dok je koncentracija dima povećana. Posebno bi trebalo izbegavati fizički napor na otvorenom, jer tada u pluća unosimo veću količinu vazduha.
"Da probamo da izbegavamo boravak napolju. Ovih dana, kada je ovde bila visoka koncentracija dima i bilo požara u okolini, dolazili su pacijenti koji su imali probleme sa disanjem, kašljali, imali mučninu, čak i povraćanje, kao i vrtoglavicu", rekla je Vukov.
Prema njenim rečima, poseban problem može predstavljati ugljen-monoksid, koji nastaje prilikom sagorevanja. On smanjuje sposobnost krvi da prenosi kiseonik do tkiva i organa, pa izloženost većim koncentracijama može izazvati glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, slabost i konfuziju.
"Kada nešto gori, oslobađa se ugljen-monoksid, a znamo da ugljen-monoksid ima veliki afinitet da se veže za hemoglobin. Kada nemate dovoljno kiseonika u organizmu, on fali i za disanje i za srce i za rad mozga, za ceo organizam", upozorila je pulmološkinja.
Ukoliko se pojave izraženo otežano disanje, bol u grudima, jaka vrtoglavica, konfuzija ili drugi ozbiljni simptomi nakon izlaganja dimu, potrebno je potražiti medicinsku pomoć. Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) među mogućim akutnim simptomima izloženosti dimu navodi kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima, bol u grudima, glavobolju, umor i lupanje srca.
Više o svemu pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)