"U strahu se ne donose dobre odluke": Najmlađa članica DVD "Dr Laza Kostić" o gašenju požara u Deliblatskoj peščari
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nataša Katić (21), najmlađa članica Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Dr Laza Kostić“ iz Novog Sada, ovog leta bila je među onima koji su se borili sa požarom u Deliblatskoj peščari. Za nju je to bio prvi šumski požar, ali iskustvo koje je, kako kaže, dodatno učvrstilo odluku da se u budućnosti profesionalno bavi vatrogastvom.
Katić je, zajedno sa Aleksom Kozoderovićem i Nebojšom Slankamencem iz istog društva, učestvovala u intervenciji u Deliblatskoj peščari, gde su se vatrogasci suočavali sa velikom površinom zahvaćenom požarom, nepristupačnim terenom, vetrom i podzemnim požarima koji su se širili kroz korenje ispod peska.
"Meni je to prvi šumski požar, ali generalno požar tog obima, da je nešto toliko gori na otvorenom prostoru", rekla je Katić, navodeći da je nakon poziva prihvatila da ode na teren.
Kako je opisala, posebno teško bilo je prolaziti do mesta na kojem je trebalo braniti požarnu liniju i gledati velike površine koje su već izgorele.
"Strašno je bilo to što smo prolazili do tačke gde smo trebali da branimo požar, gledajući sve što je izgorelo i što jednostavno nije moglo ništa da se uradi", navela je Katić. Dodala je da su se situacije veoma brzo menjale zbog vetra i suve podloge, zbog čega se požar brzo širio.
Euronews Srbija
Upravo su nepristupačan teren i karakteristike požara u Deliblatskoj peščari predstavljali veliki izazov. Podzemni požari i korenje koje gori ispod peska dodatno su otežavali intervenciju, dok je vetar mogao za kratko vreme da promeni situaciju na terenu.
Katić je naglasila i da je kod šumskih požara i požara na otvorenom najvažnija preventiva. Istakla je da građani koji žele da pomognu u ovakvim situacijama ne bi trebalo samostalno da odlaze na teren, već da se prethodno obuče u lokalnim dobrovoljnim vatrogasnim društvima.
Povezane vesti
„Uvek čuvamo Natašu“
Iako je najmlađa članica društva, Katić kaže da se na intervencijama ne oseća kao neko ko je zbog godina u drugačijem položaju. Ipak, kolege posebno vode računa o njenoj bezbednosti.
„Uvek čuvamo Natašu na bilo kojoj intervenciji na koju izađemo, uvek gledamo da je štedimo i čuvamo“, rekao je njen kolega Nebojša Slankamenac.
Sama Katić kaže da straha na terenu nema mnogo mesta.
„Obučeni smo za to i nema jednostavno prostora za strah, jer u strahu se ne donose baš dobre odluke“, navela je.
Euronews Srbija
Za razliku od profesionalnih vatrogasaca, kojima je ovaj posao primarno zanimanje, dobrovoljci se okupljaju i izlaze na teren kada je potrebna dodatna pomoć, često prekidajući svoje redovne obaveze.
Intervencije se uglavnom odvijaju u saradnji sa profesionalnim jedinicama, kojima dobrovoljni vatrogasci predstavljaju ispomoć.
Od softverskih tehnologija do borbe sa vatrenom stihijom
Katić je studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na smeru softverske informacione tehnologije. Vatrogastvo joj je u početku bilo hobi, ali je vremenom shvatila da je taj poziv privlači više nego profesija koju je izabrala na fakultetu.
Povezane vesti
„Oduvek sam znala da hoću da radim posao gde mogu da pomažem ljudima. Ovo mi je bio, da kažem, hobi dok studiram i jednostavno sam zavolela više vatrogastvo nego moju profesiju koju sam izabrala na fakultetu“, rekla je.
Kako kaže, plan joj je da se u budućnosti profesionalno bavi vatrogastvom.
Njene kolege iz DVD „Dr Laza Kostić“ takođe naglašavaju da je timski rad ključan na svakoj intervenciji. Požari na otvorenom posebno su nepredvidivi, jer se zbog vetra, terena i brzine širenja situacija može promeniti za svega nekoliko minuta.
Bilo da su na vežbi, intervenciji ili rade nešto u okviru samog društva, svako ima svoju ulogu i svi deluju zajedno.
"Mi smo posebni po tome što zaista svi radimo kao tim. Da li su u pitanju vežbe, intervencije na samom terenu ili spremanje prostorija, svi radimo kao jedan tim i svi smo jednaki", kaže Slankamenac.
Tokom intervencije u Deliblatskoj peščari, vatrogasci su u jednom trenutku branili jednu liniju požara, da bi se plamen iznenada pojavio stotinak metara iza njih. Tada je bilo neophodno brzo reagovati kako bi se sprečilo dalje širenje i zaštitile kuće i vikendice.
Vatrogasci upozoravaju da se požari na otvorenom značajno razlikuju od onih u zatvorenim prostorima. Na njih utiče mnogo više faktora, a organizacija je posebno zahtevna kada je zahvaćena velika površina.
Zato, kako ističu, bezbednost i ljudski život moraju biti na prvom mestu. Materijalna dobra dolaze tek nakon toga, dok su obuka, oprema i uigran tim neophodni za bezbednu intervenciju.
Vatrogasci apeluju na građane da tokom boravka u prirodi, posebno u sušnim periodima, ne pale vatru na otvorenom i ne bacaju opuške. Ukoliko primete požar i procene da ga sami ne mogu bezbedno ugasiti, treba odmah pozvati vatrogasce na broj 193, a ne pokušavati samostalno da intervenišu.
Euronews Srbija
Katić i njene kolege pozivaju i one koji žele da pomognu dobrovoljnim vatrogascima da se raspitaju o mogućnostima uključivanja u lokalna društva, ali i o donacijama, s obzirom na to da se dobrovoljna vatrogasna društva u značajnoj meri oslanjaju na podršku građana.
"Za odlaske na takve požare i učestvovanje u gašenju mora da se prođe određena obuka, mora da se zna šta se radi. Ne može bilo ko da ide. Ipak je to veoma opasna situacija i opasno okruženje", objašnjava Kozoderović.
Savetuje građanima koji žele da budu spremni za ovakve situacije da se uključe u rad dobrovoljnih vatrogasnih društava i kroz obuku steknu neophodna znanja.
Kompletno gostovanje pogledajte u video prilogu na početku.
Komentari (0)