Suđenje bivšem pripadniku ZNG u odsustvu, optužen za ubistvo i mučenje u logoru Rakitje

Nekadašnjem pripadniku Zbora narodne garde (ZNG-Zenge) Branku Tuniću (59), zbog ubistva vojnika JNA i zlostavljanja još 14 vojnika JNA u logoru Rakitje u Zagrebu, septembra 1991. godine, sudiće se u Srbiji u odsustvu, pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu usvojio je žalbu Tužilaštva za ratne zločine i preinačio prvostepeno rešenje Višeg suda kojim je bio odbijen predlog tužilaštva za suđenje u odsustvu.

Apelacioni sud je naložio da se Tuniću sudi u odsustvu, imajući u vidu da mu se stavlja na teret da je izvršio ratni zločin protiv ratnih zarobljenika i to na štetu vojnika na redovnom služenju vojnog roka u tadašnjoj JNA, da je reč o mladim vojnicima koji nisu učestvovali u oružanim sukobima, a koji su čuvali vojni magacin i čim je od njih to zatraženo položili oružje i predali se, verujući da će odmah biti pušteni kućama, rekla je za Tanjug portparol Apelacionog suda u Beogradu Mirjana Piljić.

Sud je imao u vidu i interesovanje porodica oštećenih za ovaj postupak, kao i da se ovaj događaj desio pre više od 30 godina, a da dosad Hrvatsko tužilašttvo nije pokazalo zanimanje za procesuiranje ovog krivično pravnog događaja, što su sve razlozi zbog kojih je Tužilaštvo za ratne zločine predložilo da se okrivljenom sudi u odsustvu.

U konkretnom slučaju, bez obzira na nemogućnost apsolutne zastarelosti ratnih zločina, po oceni Apelacionog suda postoje naročito opravdani razlozi da se okrivljenom sudi i ako je odsutan, imajući pre svega u vidu zaštitu interesa porodica oštećenih i smanjenu mogućnost obezbeđenja neposrednog ispitivanja svedoka i pribavljanja drugih dokaza usled proteka vremena, napomenula je Piljić.

Okrivljeni za ratne zločine

Tunić, koji je poreklom s Kosova i Metohije iz opštine Vitina, sada živi u Hrvatskoj. Uskoro bi trebalo da sud odredi datum za početak suđenja.

Prema potvrđenoj optužnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije, u koju je Tanjug imao uvid, Tunić se tereti da je od 14. septembra do 1. oktobra 1991. godine u Zagrebu, kao pripadnik hrvatskih oružanih formacija - tzv. "Zbor narodne garde" (ZNG), zajedno sa više NN pripadnika iste jedinice, kršio pravila međunarodnog prava za vreme oružanog ukoba koji je tada postojao u Republici Hrvatskoj.

Ovaj sukob, kako se dodaje, nije imao karakter međunarodnog sukoba, a vodio se između snaga Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) sa jedne strane i hrvatskih oružanih formacija u koju su spadale jedinice ZNG i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) RH sa druge strane.

Tunić i ostala NN lica izvršila su ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, odnosno prema vojnicima na redovnom odsluženju vojnog roka u JNA, koji su prethodno položili oružje i predali se.

Zarobljeni vojnici su sprovedeni u objekat Zengi i MUP-a HR u naselju Rakitje, gde je Tunić nad njima vršio zastrašivanje, mučenje, telesno povređivanje, te postupao na naročito uvredljiv i ponižavajući način, a jednog vojnika JNA je ubio hicem iz pištolja.

On je, prema optužnici, u više navrata, u prostorijama u kojima su zarobljenici boravili, obedovali i u podrumskim prostorijama, oštećene M.U, Ž.L, T.N, R.D, D.D, Ž.J, B.B, M.P, S.A, D.S, P.S, G.M, G.S. i G.G. tukao kundakom oružja, rukama i nogama po glavi i telu, te gumenom palicom po leđima i tabanima.

Navodi se i da je 30. septembra 1991. godine, prilikom batinjanja vojnika M.U, Tunić iz pištolja ispalio hitac njemu u glavu, nanevši mu prostrelnu ranu glave, kojoj je mladić podlegao na licu mesta.

Punomoćnik oštećenih, advokat Dušan Bratić, kaže za Tanjug da se nakon pisanja medija o ovom slučaju, javilo još šestoro ljudi koji tvrde da su zlostavljani u Rakitju od strane ovog optuženog. Jedan od tih oštećenih je državljanin Severne Makedonije, a jedan Bosne i Hercegovine, precizira Bratić.