Rudnik litijuma ponovo u fokusu: Da li je stavljena tačka ili zarez na projekat Rio Tinto, šta kažu stručnjaci?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/10/2023

21:33

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Srbija bi mogla da postane zemlja u kojoj se recikliraju i proizvode automobilske baterije. Reč je o investiciji slovačkog InoBat-a koja projekte razvija u Španiji i SAD. Međutim, ova vest je u našoj zemlji aktuelizovala i pitanje kako bi proizvodnja i reciklaža autobaterija uticala na životnu sredinu i da li je ona uslovljena iskopavanjem litijuma?

Naime, slovačka firma odabrala je Ćupriju kao lokaciju za svoju fabriku, a posebnu pažnju na sebe je skrenula jer se kao jedan od njenih investitora navodi kompanija koja je odavno poznata u Srbiji - Rio Tinto. On je inače imao nameru da u našoj zemlji pokrene projekat "Jadar", a sve sa ciljem da na ovaj način dođe do litijuma.

Međutim, posle masovnih protesta širom Srbije i protivljenja dela stručne javnosti, Vlada Srbije je 2022. godine odlučila da ovaj projekat obustavi. Iz kompanije su tada saopštili da poštuju odluku države i da će "odgovorno održavati zemljište i objekte koji su u vlasništvu kompanije i da će njima upravljati u najboljem interesu zajednice i životne sredine".

Gotovo godinu dana kasnije, na pitanje Euronews Srbije o tome u kojoj je sada fazi projekat kompanije, kada je reč o rudarenju jadarita, i da li planiraju da nastave svoje poslovanje u Srbiji, iz kompanije navode da još uvek ima dosta dezinformacija o samom projektu, ali da oni ne mogu sami da odlučuju o svemu tome.

"I dalje verujemo u Projekat "Jadar", u to da se jadarit može održivo eksploatisati i prerađivati i da može značajno doprineti ekonomiji Srbije i razvoju industrije e-mobilnosti u zemlji. Poštujemo odluku Vlade Republike Srbije iz januara 2022. godine, i sve naše aktivnosti su u skladu sa pravnim statusom naše kompanije. Još uvek ima mnogo dezinformacija o projektu. Zbog toga smatramo da je neophodno da nastavimo da sarađujemo sa zainteresovanom javnošću u Srbiji kako bi u potpunosti razumela projekat, mere predviđene za zaštitu životne sredine i koristi koje bi mogao doneti. Smatramo da samo nakon široke debate utemeljene na činjenicama treba razmatrati kakva je budućnost Projekta "Jadar", međutim to nije odluka koju kompanija može doneti", navodi se u saopštenju.

Projektu "Jadar" dat dosta veći politički nego stručni kontekst

Sagovornici Euronews centar ocenjuju da slovačka investicija InoBat u Srbiji svakako jeste važna vest za javnost, kao i da je najavljen dolazak ove kompanije ponovo aktuelizovao i sva, na neki način zaboravljena, pitanja oko iskopavanja litijuma u Srbiji. Oni navode i da je projektu "Jadar" do sada dat dosta veći politički, nego stručni kontekst i da je zbog toga neophodna dalja i obimnija stručna debata, kao i da mnoge informacije vezane za kompaniju Rio Tinto u budućnosti budu dostupnije javnosti.

Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju kaže da najava o pokretanju fabrike koja treba da krene da proizvodi fabrika baterija za električne automobile u Ćupriji može da se uveže sa činjenicom da se tema rudarenja litijuma ponovo vraća na dnevni red.

"Da, mislim da je to pokušaj kompanije Rio Tinto da se projekat Jadar ponovo vrati u opticaj. Naši vrsni pravnici su znali da odluka Vlade iz 2022. godine je samo predizborni potez da bi dobila na izborima, a da projekat praktično nije ukinut i da će se nastaviti", kaže ona.

Komentarišući izjave zvaničnika da je litijum razvojna, ekonomska šansa za Srbiju, profesor Mašinskog fakulteta i Aleksandar Jovović kaže da verovatno to tako jeste, ali da to ne mora da znači da će projekat zaživeti.

"Mislim da je politikantsvo sa obe strane blokiralo mogućnost da se o tom projektu na duži rok ozbiljnije razgovara. Mi takođe ne znamo kako će izgledati projekat niti smo videli jednu studiju na tu temu. Mislim da je to ključni nedostatak. Što se InoBata tiče, moguće je da Rio Tinto, kao svaka velika korporacija, ulaže u sve one koje su u njenom krugu delatnosti. Naime, reč je o startap-u , InoBat gradi istu takvu fabriku i u Slovačkoj. Takođe, u Mađarskoj se planira najveći regionalni centar za baterije, i ne vidim razlog zašto bi Srbija bila izuzeta iz tako nečega ako ima svoj interes", smatra on.

Međutim, Đorđević se ne slaže sa tim i navodi da je stručne rasprave proteklih godina na ovu temu bilo.

"SANU 2021. godine otvorila javnu, stručnu i naučnu raspravu na temu projekata "Jadar". Jovović je učestvovao sa svojom prezentacijom i radom na tom skupu. Činjenica je samo da projekat, odnosno tehnološki postupak, nije izložen još uvek javnosti. Da li ga nemaju ili kriju, to sada nije poznato", rekla je ona.

Kako je objasnila, zapravo jedni zvanični dokument koji je na raspolaganju javnosti je prostorni plan.

"On je urađen protivzakonito, sa mnogo nejasnoća, neutemeljenih činjenica. Na osnovu tog prostornog plana se krenulo sa raseljavanjem stanovništva u Jadru, nakon toga je plan ukinut. Sve je to nekako protiv pravila i zakona. Ništa nije urađeno onako kako treba da bude urađeno. Studija za zaštitu životne sredine koja se radi na šest meseci do godinu dana takođe nije urađena. Bivša direktorka Rio Save je u SANU rekla da je tehnološki postupak patentiran, međutim, i posle pet godina tehnološki postupak nema patentna. To znači da ima nešto sporno sa tehnologijom. Ona može da bude razarajuća po životnu sredinu. ", kaže ona.

Koje su dileme?

Na pitanje da li bi studija koja bi se ticala projekta "Jadar" donela razjašnjenje u javnosti po pitanju dileme oko toga da li bi Srbija od rudarenja i prerade litijuma imala više štete nego koristi, Jovović kaže da nije netipično da projekti nisu dostupni javnosti, jer je takva praksa bila i ranije.

"Što sumnjate ako ne znate koji su i kakvi dokumenti? Pokazalo se da je akademska zajednica u mnogim slučajevima izmišljala podatke iz ličnih interesa, izmišljali su podatke o emisijama u vazduhu i vodi. To je posledica haosa nastalog iz političkih razloga. U SANU nismo imali puno dobrog da čujemo, ono što smo čuli dobro to jesu bili istraživači iz oblasti biologije. Oni su ukazali na moguće probleme koji će nastati ako bi se bilo kakav industrijski objekat gradio, ali ni tada nismo čuli ništa o tehnologijama. Međutim, to ne znači da projekti ne postoje, kao što ne znači da ni studije ne postoje. Prekid projekta od strane vlade je onemogućio da projekti dođu na državnu revizionu komisiju, odnosno studije o proceni uticaja na životnu sredinu u ministarstvo pred tehničku komisiju i javnu raspravu", kazao je on.

Dodaje, da svega toga nije bilo, sada bi, kaže, imali te studije i projekte u zakonskoj proceduri.

"Je l stvarno mislite da postoje inženjeri u Rio Tintu ili u nekoj firmi koji se školuju po 20 ili 30 godina u najboljim institucijama, a onda dođu i naprave projekat koji je loš za Srbiju, to je teorija zavere", kaže Jovović.

Međutim, Đorđević navodi da postoji mnogo nejasnoća u vezi sa projektom, ali da suprotno tome država dosta ulaže u njega.

"Sve to što se planira da se radi u Jadru, nikakav odgovor nisu dali. Uglavnom je to bilo ćutanje ili izbegavanje odgovora. Niko ne govori da Srbija za tu kompaniju ulaže u izgradnju saobraćajnica i infrastrukture i to sve da bi projekat otpočeo. Srbija je odlučila da sufinansira kompaniju i niko ne govori šta Srbija gubi kada se otvori takav rudnik - tu će doći do raseljavanja stanovništva, do brisanja mreže života zemlji. To je i Biološki fakultet rekao koji je dao preporuku da se zaustavi rad na planiranju otvaranja rudnika", rekla je ona.

Kao kaže na kocki projektom "Jadar", nalazi se dosta toga.

"Rio Tinto nije imao kontraargumente na sve. Postoji rizik da će Srbija trajno izgubiti kvalitetan rezervoar podzemnih pijaćih voda u zapadnoj Srbiji, da izgubi kompletno poljoprivredno zemljište, da se rasele ljudi iz Gornjih Nedeljica, koje je najbogatije selo u tom kraju, i da li sve to treba da se uništi da bi neka strana kompanija došla", pita se ona.

Sa druge strane, Jovović navodi da svaki projekat ima uticaj na životnu sredinu, ali da je važno da se on kontroliše.

"Da će se promeniti životna sredina, to je tačno, tamo više neće biti 200 hektara poljoprivrednog zemljišta, biće fabrika, to će biti industrijski centar, što ne znači da će kilometar, dva odatle biti uticaj na zdravlje tih ljudi. Studija o proceni uticaja i projekti ne ukazuju na to da li vi tu treba da gradite ili ne. Postoji ozbiljna ekonomska analiza koja nikad nije urađena, to je državni posao, da uradi tu analizu. To nije urađeno. Da budu i odobreni projekti i procene uticaja, mi ne znamo da li je to finansijski isplativo za Srbiju ili nije", rekao je on.