Danas se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu: U Srbiji na reverima Natalijina ramonda

U svetu se danas obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a centralna državna ceremonija u Srbiji biće održana kod Spomen - kosturnice branilaca Beograda na Novom groblju. 

Centralnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti predvodiće ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Nikola Selaković.

Vence će položiti i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i diplomatskog kora.

Istog dana, ceremonija polaganja venaca biće održana i na Francuskom groblju kod Spomen - kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom Svetskom ratu, kao i na groblju Komonvelta. 

Ceremoniju polaganja venaca na groblju palih boraca Komonvelta će organizovati Ambasada Kanade u Beogradu.

U njihovom saopštenju se podseća da svake godine 11. novembra Kanađani, Austrijanci, Britanci i ostali članovi zemalja Komonvelta obeležavaju Dan primirja i na taj način odaju počast onima koji su se borili i dali živote za svoju zemlju u Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu i Koreanskom ratu.

Ambasada navodi i da se na Dan primirja nosi cvet maka, kao podsetnik na krvavo-crveni cvet koji još uvek raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji.

Danas će biti položeni venci i kod Spomen - kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu, a u ceremoniji će učestvovati ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, najavljeno je iz ambasade Rusije. 

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje, čime je okončan Prvi svetski rat.

Primirjem potpisanim pre 105 godina, u Francuskoj, obustavljene su borbe u Prvom svetskom ratu između zemalja Antante i Nemačke, a Danom primirja u svetu se obeležava i završetak najrazornijeg rata koji je istorija do tada zabeležila.

Wikimedia/Francine Riez

Nemačkom pristanku na primirje, čime je rat okončan, odnosno borbe obustavljene, prethodile su kapitulacije nemačkih saveznika, Bugarske, Turske, Austrougarske.

Primirje je zatim obnavljano do konačnog zaključenja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Posledice rata, uzimajući u obzir veličinu zemlje i brojnost populacije, bile su najtragičnije po Srbiju, a procenjuje se da je stradalo više od 1, 24 miliona ljudi odnosno 28 procenata populacije iz 1914. godine. 

Natalijina ramonda

U Srbiji se na Dan primirja na reveru nosi Natalijina ramonda, cvet feniks koji predstavlja simbol stradanja i pobede srpskog naroda. Koncept Natalijine ramonde, kao simbola kojim se u Srbiji obeležava Dan primirja, osmisli su sadašnji ambasadori Marko Đurić i Aleksandar Ristić.

Značka koja se nosi na reveru u nedelji uoči i na dan obeležavanja praznika predstavlja kombinaciju Natalijine ramonde, cveta feniksa i lente Albanske spomenice, medalje koja je dodeljivana srpskim vojnicima za iskazanu izuzetnu hrabrost.

Iako se Dan primirja u Srbiji obeležava kao nacionalni praznik od 2012. godine, Natalijina ramonda se koristi od 2013. godine, a ovaj simbol govori o srpskom narodu, iskušenjima kroz koja je prošao tokom i posle Prvog svetskog rata i o vaskrsnuću Srbije.

Natalijina ramanoda postala je simbol srpskog stradanja u Velikom ratu, kada je Srbija izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine, kao cvet feniks, budući da može da oživi i kada se potpuno osuši. To ponovno rađanje povezuje se sa činjenicom da je Srbija nakon teškog i iscrpljujućeg rata uspela da izađe kao pobednica.