Izazovi samohranih roditelja: Da li bi skraćenje radnog vremena pomoglo i roditeljima i deci?
Komentari03/11/2025
-19:24
Samohrani roditelji se svakodnevno suočavaju sa brojnim izazovima i jedan od najvećih je nedostatak vremena. Postavlja se pitanje da li bi skraćeno radno vreme bez umanjenja plate pomoglo i roditeljima i deci. Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže za Euronews Srbija da je to dobra ideja i da bi za samohranog roditelja koji nema sa kim da podeli roditeljske dužnosti i sat vremena skraćenja puno značilo.
Sa druge strane, navodi ona, tih sat vremena više možda može da se iskoristi za još neki drugi dodatni posao jer je jako teško živeti od jedne plate, ma kakva ona bila, a često nije jako velika.
Ona ističe da je svaki vid fleksibilnog rada, pogotovo ovaj namenjen samohranim roditeljima, dobar navodeći da je evropska praksa da se skraćuje radno vreme svima jer se "tih osam čuvenih sati" nisu pokazali kao nešto apsolutno optimalno i idealno za rad.
"Mislim da svi idemo ka tome da se mnogo više obraća pažnja na učinak, a ne na količinu provedenih sati, pa u kontekstu svega toga bilo kakvo skraćenje, a svakako za samohrane roditelje vidim kao dobru stvar", rekla je ona.
U slučaju razvoda, vrlo često deca pripadnu mamama, pa se zato priča o tome da je mnogo veći broj samohranih mama nego očeva, i veliki broj očeva koji ne viđaju svoju decu, kaže ona.
"Svakako da postoje i roditelji gde su očevi dobili starateljstvo, a mame ne viđaju decu. Dakle, ovo nije mama-tata problem, ovo je roditeljski problem. Ali bukvalno po svakom parametru da pričamo o tome da roditelji imaju problema, samohrani roditelji imaju te probleme puta deset", navodi ona.
Centar za mame se 15 godina bavi pravima mama i kroz različite istraživanja i kampanje pokušava da ispita kakvo je to iskustvo majčinstva i da daju neku vrstu preporuka.
Povezane vesti
"Radili smo istraživanje o mentalnom zdravlju mama, opterećenosti mama, o mentalnom zdravlju mama u postporođajnom periodu, o ekonomskom stanju mama i uopšte o načinu života mama. Kada kažemo da postoji neki problem sa kojima se mame susreću, svaki taj problem je desetostruko veći za samohrane mame", naglašava sagovornica Euronews Srbija.
Kaže da ne prate svi poslodavci baš apsolutno sve zakone, posebno onaj deo koji se roditelja male dece, odnosno rad samo u prvoj smeni za mame do treće godine života deteta.
"Mamama i dece od 7-8 godina potrebno je da rade samo prvu smenu. Nažalost, nisu svi poslodavci vrlo otvoreni i spremni za to. Sa druge strane, kada se ta deca koja imaju samo jednog roditelja ili roditeljku razbole, ko će da uzme bolovanje? Naravno, taj roditelj. Nemamo još na koga da se oslonimo, pa i sa te strane poslodavci ne gledaju preterano blagonaklono na samohrane roditelje. Postoje mnogi koji su dobri ljudi, pa samim tim pružaju možda malo više šansi. Da li će mama ili tata da održe svoj posao zavisi od dobrote poslodavca", rekla je ona.
Šta bi još pomoglo samohranim roditeljima
Ona kaže da je ideja skraćenja radnog vremena je dobra, ali i navodi da bi neke sistemske promene trebalo da se dese, od kojih je prva promena definicije samohranog roditelja za koju kaže da je dosta stara i da nije u skladu sa trenutnim stanjem u zemlji i sa praksom, odnosno onim što im mame prijavljuju da se dešava na terenu.
Euronews
"Samohrani roditelj po zakonu je onaj čiji je partner ili partnerka preminuo u zatvoru ili je zbog nekog razloga izgubio roditeljsko pravo. Takvih je jako, jako malo. Kada se parovi razvedu sada tu nastaje ta neka siva površina koju je jako teško definisati", rekla je ona.
Ona kaže da je velika razlika između očeva koji posle razvoda zaista viđaju svoje dete dva, tri, a čak i više puta nedeljno jer su se roditelji dobro dogovorili i između očeva, ili uopšte roditelja, koji se ne jave po nekoliko godina, ne plate alimentaciju, ne vide svoje dete i ne provedu vreme sa njim.
"Po slovu zakona su oni i dalje isti. A roditelji koji ne održavaju kontakt sa svojim detetom i sa bivšim partnerima ili partnerkom po nekoliko godina njihova deca, odnosno bivši partneri, ne mogu da ostvare ni jedno od ovih privilegija koja su namenjena samohranim roditeljima. Zato je važno da zakon bude opširniji i da bude fleksibilniji. Jasno nam je da ne možemo imati za svaki slučaj posebnu situaciju, ali postoje nekoliko tih čestih slučajeva koji bi mogle da se uklope u neku narednu definiciju", rekla je Ružičić.
Povezane vesti
Osim jasnije, bolje, modernije i fleksibilnije definicije šta je samohrani roditelj, ona je navela da je važno pokretanje i osnaživanje centara za socijalni rad, odnosno pokretanja savetovališta za brak i porodicu pri takvim centrima.
Ona postoje, kaže Ružićić, ali i dodaje da ih nema dovoljno i da nemaju dovoljno zaposlenih.
"Zašto je to važno? Ne mora svaki razvod da bude loš, ne mora svaki kraj da bude loš. A ljudi se razvode zato što nisu mogli da se dogovori i, zato što komunikacija među njima nije bila dobra. I vrlo često se jedni drugima svete preko deteta i preko finansija", rekla je ona.
Ona dodaje da ne mora svaki razvod braka da bude katastrofa za čitavu porodicu.
"Treba da učimo i da dobijemo pomoć da se dobro razvedemo. Ako već ne postoji način da se očuva brak, hajde onda da se razvedemo kako treba i kao ljudi", rekla je ona i naglasila da je važno pokrenuti ova savetovališta za brak i porodicu jer su to, pre svega, mesta dogovora.
Ona kaže da je to apsolutno dobro za sve, pre svega za dete da raste okruženo sa oba roditelja.
"Istraživanja zapravo pokazuju da je sasvim svejedno da li su mama i tata u braku, ako je njihov odnos okej i ako oni i dalje dobro funkcionišu kao roditelji", rekla je sagovornica Euronews Srbija.
Alimentacioni fond prekinuo "ekonomsko nasilje"
Ružičić je istakla da se osnivanjem Alimentacionog fonda olakšava život brojne dece koja žive sa jednim roditeljem.
"Naše istraživanje o ekonomskom nasilju, a neplaćenje alimentacije svakako jeste oblik ekonomskog nasilja, pokazalo je da oko polovina očeva ne plaća alimentaciju za svoje dete. Od onih koji plaćaju, opet 40 odsto to ne čini redovno. Takođe smo našli paralelu između roditelja koji ne plaćaju alimentaciju i ne viđaju svoje dete. Vrlo često ta dva dolaze u paketu", rekla je ona i dodala da onda čitav teret roditeljstva pored finansija spada na tu jednu osobu koja je dobila starateljstvo.
Ona je ispričala da je do sada najčešći problem bio sama naplata alimentacije navodeći da je to ranije bila "nemoguća misija".
"Kreiranje ovog Alimentacijenog fonda je u tom smislu značajno olakšalo. Sada ako ne možete da naplatite alimentaciju, vi se obratite Alimentacijenom fondu, od Alimentacijenog fonda dobijete sredstva, a nakon toga država juri tog koji nije platio da plati", rekla je ona.
Komentari (0)