U aprilu i maju najveća koncentracija saharskog peska u Srbiji: Kako ta pojava nastaje i da li je opasna?

Veći deo Balkanskog poluostrva tokom prethodnih dana nalazio se pod uticajem snažnog anticiklona koji nije dozvoljavao oblacima i kiši da stignu do nas. Takođe, iznad Balkana i dalje postoji velika razlika u vazdušnom pritisku, zato i dalje duva jak južni vetar. Osim u prizemlju, i na većim visinama postoji jaka južna struja koja nam iz Afrike donosi pustinjski pesak.

Pustinjski pesak stigao je i do Švacarske.

Na prognstičkim modelima videla se količina od 180.000 tona prašine. U pitanju je takozvana suva depozicija, odnosno pesak koji se taloži na zemlji.

Ova pojava nastaje kada se iznad Sahare nalazi ciklon, odnosno vrtložno kretanje, koje podiže pesak u više slojeve atmosfere.

Potom se advekcijom, odnosno horizontalnim kretanjem vazduha, pesak transportuje hiljadama kilometrima dalje od pustinje.

Tanjug/Miloš Milivojević

Osim suvom depozicijom, vazduh se može taložiti i vlažnom depozicijom na tlo, i to je slučaj kada pada takozvana prljava, žuta kiša. Sahara inače transportuje između 60 i 200 miliona peska na godišnjem nivou.

U Srbiji saharski pesak uobičajen tokom prolećnih meseci

Što se Srbije tiče, i kod nas je ovih dana zabeležena veća količina saharskog peska. Ovo je uobičajena pojava tokom prolećnih meseci.

Istraživanja pokazuju da su meseci april i maj oni sa najučestalijom i najvećom koncetracijom pustinjskog peska kod nas.

Pustinjski pesak u manjim količinama uglavnom ne utiče na zdravlje ljudi.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (WHO, 2006), dnevne površinske koncetracije peska veće od 50 mg /m3 mogu se smatrati pragom iznad kog je mogće pronaći jasnu statističku vezu između koncetracije peska i potencijalnih zdravstvenih komplikacija koje su u vezi sa respiratornim ogranima.

Zbog čega je važno pratiti pojavu saharskog peska?

Visinski prodori, kao što je to bio slučaj sada, su veoma značajni jer pesak utiče na bilans zračenja (može da snizi temperaturu za jedan do dva stepena), nastanak oblaka kao i žutih kiša. 

Tanjug/Miloš Milivojević

Prizemni prodori su značajni za zdravlje judi, a potom za biljni i životinjski svet. Prevelika količina pustinjskog aerosola utiče i na vidljivost vazduha. Ovo je važno za vazduhoplovstvo, pomorstvo ali i drumski saobraćaj.

Povećana koncetracija peska u vazduhu menja ne samo termičku struktru atmosfere, već i dinamiku što se manifestuje kroz zamućenosti nebom ali i intezivnim bojama prilikom izlaska i zalaska sunca.