Tehnički spremna, politički blokirana: Gde Srbija zapravo zapinje na putu ka EU?

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

05/12/2025

19:00

veličina teksta

Aa Aa

Nacrt zaključaka Saveta ministara Evropske unije o Srbiji i politici proširenja ističe potrebu za značajnim ubrzanjem reformi u oblasti vladavine prava, uz doslednu primenu usvojenih zakona o medijima i jedinstvenom biračkom spisku. Dokument navodi da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog Klastera 3, ali ne precizira kada će se to dogoditi. Ove poruke dolaze u trenutku kada se očekuje konačna odluka o napretku Srbije u evrointegracijama, a stručnjaci upozoravaju da bi nazadovanje u ključnim oblastima moglo da blokira dalji korak napred.

Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike je u razgovoru za Euronews Srbija izrazio skeptičnost prema mogućnosti pozitivne odluke. Lazarević je naglasio da bi se iznenadio ako bi odluka bila pozitivna, jer je to gotovo nemoguće. Kao glavni razlog naveo je Izveštaj Evropske komisije, koji po prvi put beleži nazadovanje Srbije u jednoj oblasti.

"Vi ako ste država koja pregovara članstvo, loša vest je i da imate nedovoljno brze reforme. Ako se desi nazadovanje, to nije prihvatljivo za državu koja pregovara članstvo", rekao je Lazarević, dodajući da se neće dozvoliti napredak u evropskim integracijama u godini kada dolazi takav izveštaj.

Govoreći o Poglavlju 23 i odnosima sa Prištinom, Lazarević je istakao da je Srbija navikla na ove uslove tokom poslednjih 12 godina pregovora. Prema njegovim rečima, to nije specifično samo za Srbiju, već svaka država mora da obraća pažnju na opšte norme vladavine prava u Poglavljima 23 i 24 da bi napredovala.

"Osnivački ugovor EU kaže da morate biti demokratska država u kojoj funkcioniše vladavina prava da biste uopšte mogli da zatražite da postanete država članica", podsetio je on.

Na pitanje koliko je EU principijelna prema Srbiji, posebno kada ističe tehničku spremnost za otvaranje klastera, ali odluku veže za druge kriterijume poput napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom, Lazarević je objasnio da se pažnja na ove dve stvari podrazumeva i kod drugih država. On je naveo da Srbija ima specifičnost oko Kosova, ali da se Poglavlja 23 i 24 primenjuju i na Crnu Goru, Albaniju i druge kandidate.

"Te druge države moraju da konstantno napreduju u oblasti vladavine prava. Ako samo tehnički ispunjavate uslove, primera radi donosite strategije i zakone, a ne funkcioniše vam pravosuđe, to znači da kod vas to pravo neće funkcionisati", citirao je on.

U nacrtu se navodi da se od Beograda i Prištine očekuje potpuna primena sporazuma o putu ka normalizaciji i implementaciji. Lazarević smatra da se Srbija nalazi u prednosti, jer je nakon Ohridskog dogovora ispunila neke obaveze, poput onih vezanih za tablice i lične karte, pa ne trpi veliki pritisak u tim aspektima. Međutim, pritisak postoji oko događaja u Banjskoj, gde se očekuje konkretniji sudski epilog. Što se tiče Kosova, od njih se očekuje napredak u formiranju Zajednice srpskih opština. Na pitanje šta se tačno očekuje od Beograda u slučaju Banjske, Lazarević je rekao:

"Ja mislim da se očekuje bilo kakva pokazna vežba nečeg konkretnog, idealno bi bilo kada bi Srbija pokazala neki sudski epilog svega toga"

Ministri se u nacrtu osvrću i na aktuelnu društveno-političku situaciju u Srbiji, pozivajući Beograd na deeskalaciju tenzija i uspostavljanje uslova za inkluzivni dijalog. Lazarević je jasno stavio do znanja da je odgovornost uvek na vlastima.

"I u Srbiji i u svakoj državi na svetu uvek je odgovornost na vlastima, bez diskusije će Evropska komisija očekivati od vlasti da to demonstriraju", rekao je i povezao to sa nazadovanjem u slobodi izražavanja, naglašavajući da će EU očekivati od srpskih vlasti da pokažu istinsku spremnost za dijalog.

Lazarević se osvrnuo i na vest o privođenju Federike Mogerini i Stefana Sanina, osumnjičenih za prevaru i korišćenje evropskog novca. Lazarević je ocenio da je teorijski moguće da ovo utiče na trenutni saziv Evropske komisije i Ursulu fon der Lajen, ali da bi se iznenadio ako se to dogodi.

"Fon der Lajen se ogradila od bilo kakvih kontakata sa Mogerini u vezi sa svim ovim, što će reći da je jako teško da sada dođemo do glasanja o poverenju predsednici Evropske komisije, pa i samoj Komisiji", rekao je on.

Dodao je da ovo pokazuje efikasnost evropskog tužilaštva, osnovanog pre četiri godine, u zaštiti sredstava poreskih obveznika.