Ministarstvo: Cilj Porodičnog zakona zaštita porodice i dece, a ne kažnjavanje
Komentari
24/04/2026
-14:42
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju odbacilo je danas kao zlonamerne i netačne pojedine navode u javnosti o izmenama i dopunama Porodičnog zakona i istaklo da je cilj predloženih rešenja unapređenje zaštite porodice i dece, a ne kažnjavanje roditelja niti zadiranje u porodični život.
Resorno ministarstvo u saopštenju naglašava da najoštrije osuđuje širenje neistinitih informacija i proizvoljne interpretacije koje dovode građane u zabludu i izazivaju nepotrebnu paniku, posebno među roditeljima.
Ističu da Porodični zakon nije menjan punih 20 godina te da je bilo neophodno njegovo prilagođavanje realnom životu i praksi, kao i usklađivanje sa drugim zakonima, pre svega u oblasti zdravstva i socijalne zaštite, ali i sa međunarodnim standardima u oblasti zaštite prava deteta, osoba sa invaliditetom i zaštite žena od nasilja i nasilja u porodici.
Neke od promena koje zakon predviđa, kako se navodi, su ukidanje maloletničkih brakova i zabrane telesnog kažnjavanja dece tokom čuvanja, podizanja i vaspitanja od strane roditelja, hranitelja, staratelja i svih drugih lica kod kojih se dete nalazi, a jedna od novina jeste i ukidanje instituta potpunog lišenja poslovne sposobnosti.
Ministarstvo ukazuje na pogrešna tumačenja odredbi koje se odnose na zabranu telesnog kažnjavanja dece, naglašavajući da zakon ne oduzima pravo roditeljima da vaspitavaju decu, niti daje previše slobode deci, kao ni da se razara porodica.
"Predloženi član kojim se ukida fizičko kažnjavanje dece netačno je interpretiran i to na potpuno neprihvatljiv način 'država šalje kontrolu u kuću', 'država oduzima decu', 'država krivično goni zbog šamara i ćuški' i drugo... itd", pojašnjava se.
Kako se ističe, Porodični zakon nije nikakav instrument za kažnjavanje roditelja niti mehanizam za davanje samovolje deci, nego normativni okvir koji pokazuje put i način kako da se kao društvo razvijamo i usmeravamo. Podseća se da je predmetni član i ranije postojao u ovom zakonu kao i da sam pojam fizičkog kažnjavanja, takođe, nije nikakav novitet koji se na mala vrata uvodi u naše zakonodavstvo nego da je u našem sistemu postojao i ranije.
Povezane vesti
"Treba razlikovati pojmove telesnog kažnjavanja od zlostavljanja deteta. Prema Opštem protokolu Vlade i jedno i drugo ponašanje jesu vidovi nasilja nad detetom. Međutim, s obzirom na posledice po dete i odgovor države prema roditeljima je različit. Za zlostavljanje deteta roditeljima može biti izrečena od strane suda mera lišenja roditeljskog prava, a za telesno kažnjavanje deteta, kao vaspitnog sredstva, Nacrtom zakona su predviđene mere preventivnog i korektivnog nadzora, koje sprovodi centar za socijalni rad", piše u saopštenju.
Naglašava se i da je osnovna ideja kad se govori o posledicama telesnog kažnjavanja, edukacija, a ne kažnjavanje, kao i da preventivni i korektivni nadzor koji je predloženi podrazumevaju savetovanje, obuke i edukaciju o nenasilnim metodama vaspitavanja dece i odgovornom roditeljstvu, svakako ne znače direktno ili prekomerno mešanje države u porodičnu sferu, a sigurno ne povlače sa sobom i automatsku sankciju oduzimanja dece od roditelja.
Resorno ministarstvo takođe odbacuje paniku koja se stvara o navodnom uvođenju aplikacije za prijavu roditelja od strane dece uz objašnjenje da je reč o pogrešnom i iz konteksta izvučenom tumačenju predloga koji se odnosi isključivo na unapređenje koordinacije institucija i to isključivo u slučajevima nasilja nad decom, a ne fizičkog kažnjavanja dece.
Ističu i da Srbija razvija nultu toleranciju na porodično nasilje, samim tim i na nasilje nad decom, ali da jasno razlikuje telesno kažnjavanje od zlostavljanja.
"Cilj je prevencija i podrška. Suština ukidanja telesnog kažnjavanja dece, koje je privukao interesovanje javnosti, je da se pažnja usmeri na to da se fizičko kažnjavanje dece ne smatra dobrim načinom vaspitanja i trebalo bi koristiti prikladnije vaspitne metode, a kojima se ostvaruje svrha vaspitanja. Odgovorno i savesno roditeljstvo danas zahtevaju da se osmisle 'kazne i granice' koje ne vređaju dostojanstvo i ljudskost deteta, već mu pomažu da uči i da se razvija, što je suština predloženog zakonskog okvira", piše u saopštenju.
U tome, kako dodaju, roditeljima podršku mogu pružiti stručni radnici, centri za socijalni rad i druge ustanove osposobljene za pomoć porodicima, kao i da je baveza države da obezbedi relevantne programe podrške roditeljima u vršenju odgovornog roditeljstva, i da ih kroz različite obuke usmeri ka pozitivnim vaspitnim metodama.
Ministarstvo je demantovalo i tvrdnje da se menja definicija porodice i menja njena suština, uvođenjem pojmova poput "roditelj 1 i roditelj 2", naglašavajući da da Nacrt zakona ne sadrži definicije porodice, ne omogućava istopolne brakove niti roditelje jedan i dva.
Povezane vesti
U reagovanju se dodatno pojašnjava i da se usklađivanje sa Konvencijom o pravima deteta UN odnosi na pravo deteta da izrazi mišljenje u upravnim i sudstkim postupcima u kojima učestvuje pri čemu se ukida starosna granica od 10 godina, ali se procena i dalje vrši u skladu sa zrelošću deteta.
I navodi o ukidanju krivične odgovornosti dece od 14 godina ocenjeni su kao netačni, uz napomenu da se ta pitanja regulišu drugim zakonima.
"Ministarstvo upućuje na to da granica od 14 godina kao uzrast koji definiše dete ne postoji u Porodičnom zakonu, ali da postoji u drugim zakonima, na primer u Krivičnom zakoniku, i za potrebe tog zakonika ima svoju svrhu koja se odnosi na granicu krivične odgovornosti", piše u saopštenju.
Takođe, kako dodaju, Nacrtom nije menjana starosna granica od 15 godina, kada dete može da se izjasni sa kojim roditeljem želi da živi i da i dalje postoji ta odredba u Porodičnom zakonu koja daje pravo detetu starijem od 15 godina da odluči sa kojim roditeljem želi da živi.
Dodaju i da su se pojavila zlonamerna tumačenja pojma "ekonomskog nasilja", koje je uvedeno na osnovu norme međunarodnog prava, a koje se u praksi najviše odnosi na nasilje nad ženama, gde im se ne omogućava da se zaposle ili upravljaju novcem.
"Ekonomsko nasilje nalazi se između ostalog i u delu obrazloženja Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, te da je cilj donošenja tog zakona upravo sprečavanje ekonomskog nasilja nad decom, u smislu nedavanja izdržavanja/alimentacije, i da se ovaj pojam svakako ne odnosi na kupovinu skupocenih patika ili luksuznog letovanja. Svako zlonamerno banalizovanje međunarodno ustanovljenih vrsta nasilja nanose ogromnu i neprocenjivu štetu domaćoj javnosti", ističe se.
Ministarstvo podseća da je tokom javne rasprave o ovom zakonu pristiglo 258 komentara, od kojih je 52 komenatara prihvaćeno, dok je 10 delimično prihvaćeno, a nije prihvaćeno 196 komentara. U saopštenju se navodi da je "medijska hajka" na zakon započeta pred sam kraj rasprave i to od strane dela javnosti koji nije dostavio niti jedan komentar u cilju unapređenja teksta nacrta zakona.
Komentari (0)