Društvo

Održan prvi javni čas neuronauka u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/04/2024

-

09:25

Održan prvi javni čas neuronauka u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji
Održan prvi javni čas neuronauka u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji - Copyright Promo/Marko Risović

veličina teksta

Aa Aa

Nakon posete američkog neuronaučnika Grega Gejdža Srbiji, promocije njegove knjige i pokretanja programa neuronauke za srednje škole, u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji je održan prvi javni čas iz neuronauka. Učenicima jedne od najstarijih srednjih škola u Srbiji donirana je „uradi sam“ oprema za nastavu, uz pomoć koje će zajedno sa nastavnicima sprovoditi različite interaktivne i praktične eksperimente iz neuronauka i fiziologije. Ovaj događaj označava početak implementacije ovog inovativnog programa u svim Mejkers labovima širom Srbije.

Prvi javni čas neuronauka okupio je učenike, nastavnike i predstavnike jedne od najstarijih srednjih škola u Srbiji, kao i članove Grupe za obrazovanje, Ambasade SAD i predstavnike medija. Slavica Marković, direktorka škole, predstavila je gimnaziju koja je krajem prošle godine dobila Mejkers lab – učionicu budućnosti, omogućavajući učenicima, kao i široj zajednici da inoviraju, stvaraju i unapređuju obrazovanje. U ime Grupe za obrazovanje govorili su Miloš Đuričanin, direktor strategije i razvoja Nordeus fondacije, i dr Marjana Brkić, programska direktorka Centra za promociju nauke, koja je održala predavanje o značaju neuronauka. Šef kancelarije za kulturu, obrazovanje i medije Filip Bikman iz Ambasade SAD u Srbiji, donirao je učenicima Prve kragujevačke gimnazije opremu za eksperimente, otvorivši tako prvi čas neuronauka!

Promo/Marko Risović

 

Učenici ove škole su se zajedno sa svojim nastavnicima upustili u svet naučne metodologije na polju neuronauka, kroz eksperimentalni pristup, koristeći darovane setove opreme – Neuron SpikerBox, dizajniran sa ciljem da beleži električne signale iz nervnih ćelija, i The Human SpikerBox, koji omogućava beleženje raznolikog spektra signala koji dolaze iz mišića, srca, mozga, očiju i drugih delova tela (kao što su EMG, EKG, EEG i EOG).

Promo/Marko Risović

 

Ovi setovi, koje je osmislila kompanija Backyard Brains, predstavljaju prozore u fascinantan svet neuronauka i fiziologije, omogućavajući učenicima da istražuju osnovne principe ovih nauka i unapređuju svoje znanje na pristupačan i interaktivan način. Setovi, koje je donirao državni sekretarijat SAD, postaju deo resursa dostupnih u Mejkers labovima srednjih škola širom Srbije.

"Kroz STEM obrazovanje se neguje radoznalost mladih ljudi i ohrabruju se da postavljaju teška pitanja i da eksperimentišu, postaju istrajniji i uporniji. Takođe, pripremaju se i za izazove modernog doba i privrede budućnosti. Ambasada SAD-a je sa velikim zadovoljstvom podržala izuzetan rad Centra za promociju nauke i Nordeus fondacije kako ovde u Kragujevcu, tako i širom Srbije”, poručio je Filip Bikman, šef kancelarije za kulturu, obrazovanje i medije iz Ambasade SAD u Srbiji.

Promo/Marko Risović

 

Uz doniranu opremu, učenici svih Mejkers labova u Srbiji imaće pristup i proširenom srpskom izdanju knjige “Kako vaš mozak radi”, koju je prvobitno objavio prestižni MIT Press, u saradnji sa Gregom Gejdžom, američkim naučnikom i TED govornikom. Knjiga predstavlja bogatu riznicu

lekcija iz neuronauka, koja će publici pružiti ne samo bliži uvid u ovu disciplinu, već i inspiraciju za nove eksperimente. Ovaj događaj je uvod eksperimentalni pristup na polju neuronauka, nakon čega će učenici nastaviti da istražuju, proveravaju fenomene, i ispoljavaju svoju maštu kroz naučni pristup.

Razumevanje neuronauka kao imperativ modernog društva

Postoji više od 1000 različitih bolesti nervnog sistema, i uzevši sve u obzir, ova oboljenja su u mnogo većoj meri uzrok hospitalizacije i smanjene produktivnosti nego bilo koja druga grupa bolesti (srčanih bolesti ili kancera). Procenjuje se da jedna od pet osoba pati od neurološkog i/ili mentalnog poremećaja u nekom trenutku svog života, a procena ekonomskog tereta ovih oboljenja je oko 800 milijardi evra godišnje samo u Evropi.

Poput evropske, i populacija u Republici Srbiji stari. Sa produženjem prosečnog životnog veka prvi put se suočavamo sa porastom neurodegenerativnih bolesti, posebno demencije. Od 7,2 miliona stanovnika, 17,5% osoba je starije od 65 godina, a procenjeno je da 80.000 ljudi boluje od nekog tipa demencije. Alchajmerova bolest nije bila prepoznata do početka 20. veka, a samo sa Parkinsonovom demencijom u Srbiji je više od 25.000 pacijenata.

Promo/Marko Risović

 

Pored toga, suočavamo se i sa drugim neurološkim oboljenjima, poput moždanog udara. Novi podaci o akutnom moždanom udaru (AMU) u Srbiji otkrivaju zabrinjavajuću sliku, ističući hitnu potrebu za efikasnijim pristupima prevenciji i lečenju ove ozbiljne neurološke bolesti. Prema istraživanju, AMU je bio vodeći uzrok smrti u 2003. godini, sa 12,44% preminulih muškaraca i čak 18,38% žena. Osim što je reč o bolesti sa veoma visokim stepenom mortaliteta, podjednako je ozbiljna i činjenica da je ovo neurološka bolest sa najvećim stepenom invaliditeta.

S obzirom na ove podatke, naglašava se imperativ unapređenja strategija prevencije, pristupa lečenju i podrške pacijentima sa neurološkim oboljenjima, ali takođe i u oblasti obrazovanja

"Neuronauke predstavljaju pravi primer multidisciplinarnosti koju želimo da razvijamo, i pravi primer STEM-a. Za razumevanje ovih nauka potrebno nam je angažovanje inženjera, biologa, psihologa, filozofa, programera, kako bismo odgonetnuli kako funkcioniše najkompleksniji organ u telu“, istakla je dr Marjana Brkić, programska direktorka Centra za promociju nauke, i dodala: „Trenutno, u našem obrazovnom sistemu ne postoji sveobuhvatan pristup neuronaukama, već se one izučavaju pojedinačno na nekoliko odvojenih fakulteta. Misija Grupe za obrazovanje je da se kroz ovaj projekat neuronauke demokratizuju, i da ukažemo na neophodnost multidisciplinarnog pristupa ovoj sve važnijoj oblasti u savremenom društvu.“

Promo/Marko Risović

 

Grupa za obrazovanje nastaviće da održava obuke i u svim ostalim školama u mreži Mejkers labova, kako bi ovo dragoceno znanje i iskustvo nastavnici škola mogli da prenesu svojim učenicima, ali i narednim generacijama. Pored već 14 otvorenih, tokom 2024. planira se otvaranje još najmanje 13 Mejkers labova širom zemlje.

Ovaj poduhvat deo je šireg cilja Grupe za obrazovanje, koju čine Centar za promociju nauke, Nordeus fondacija, Dostignuća mladih u Srbiji i Inicijativa „Digitalna Srbija“ – da se znanja i veštine koje su neophodne za razumevanje sveta i razvoj karijere u 21. veku integrišu u obrazovni sistem Srbije.

Komentari (0)

Srbija