Sukob na Bliskom istoku uzdrmao avio-saobraćaj: Šta to znači za turiste i kako da se zaštite

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku otvorila je brojna pitanja za putnike širom sveta – od bezbednosti i povratka kući, do prava na refundaciju i mogućnosti evakuacije. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije JUTA, Aleksandar Seničić, govorio je za Euronews Srbija o tome šta građani Srbije mogu da očekuju u narednim danima i nedeljama, ali i kako funkcioniše sistem u uslovima kada je deo neba zatvoren zbog ratnih dejstava.

Prema njegovim rečima, situacija je izuzetno kompleksna jer se radi o dva najvažnija interkontinentalna avio-čvorišta, preko kojih putuju i naši građani, ali i veliki deo sveta. 

"Teško je predvideti koliko će vremena biti potrebno da se sistem vrati u redovno stanje. Ono što daje nadu jeste činjenica da su pojedini letovi već realizovani, što znači da sistem, iako otežano, ipak funkcioniše", naveo je Seničić.

On objašnjava da će se građani koji žive na pogođenim destinacijama snaći tako što će pratiti zvanične informacije i ostati u kontaktu sa ambasadama, dok su individualni turisti u znatno težoj situaciji jer će, u najvećoj meri, morati sami da organizuju povratak. Zato je, ističe, od presudnog značaja dobra koordinacija sa ambasadama i konzularnim predstavništvima – putnici treba da ostave svoje podatke i budu u stalnom kontaktu sa diplomatskim misijama kako bi na vreme dobili informacije o eventualnoj evakuaciji.

Seničić naglašava da država ne može slati avione na destinacije gde se nalazi mali broj putnika, već se organizacija povratka vrši tako što se putnici najpre lociraju na jednu bezbednu tačku. Kao primer dobre prakse navodi saradnju nacionalnog avio-prevoznika Air Serbia, ambasade i turističkih agencija, zahvaljujući kojoj su putnici stigli do Dubaija i tamo sačekali dalju organizaciju leta.

Važno je, dodaje, razumeti da je reč o višoj sili.

"Ovo nije situacija kao kada dođe do tehničkog kvara ili kašnjenja leta. Kada su u pitanju ratna dejstva i zatvaranje vazdušnog prostora, aviokompanije nemaju obavezu da isplaćuju dodatne kompenzacije putnicima", ističe on.

Euronews Srbija

Kada je reč o pravima putnika, postoje dve situacije. Oni koji su putovali individualno mogu, u dogovoru sa aviokompanijom, dobiti povraćaj dela karte za nerealizovani segment putovanja. Međutim, taj iznos često nije dovoljan za kupovinu nove karte preko alternativnih ruta, a dodatni problem je što na mnogim letovima više nema slobodnih mesta. 

"Više se ne postavlja pitanje novca, već fizičkog nedostatka kapaciteta", kaže Seničić.

Kod aranžmana uplaćenih preko turističke agencije, agencija je dužna da pruži pomoć i organizuje smeštaj o svom trošku do tri noćenja nakon planiranog povratka. Ukoliko situacija potraje, putnici participiraju u daljim troškovima, ali uz obavezu agencije da obezbedi asistenciju i najpovoljnije moguće uslove.

Kada je reč o evakuaciji iz zemalja direktno zahvaćenih sukobom, poput Izraela, procedura se odvija kroz koordinaciju ministarstava, ambasada i nacionalnog avio-prevoznika. Ključno je, naglašava Seničić, da se bezbednost stavi na prvo mesto i da se letovi organizuju tek kada postoje apsolutno pouzdane informacije da su bezbedni.

Iako se situacija često poredi sa početkom pandemije koronavirusa, on smatra da nema mesta panici. 

"U vreme korone imali smo potpuno prazno nebo i totalnu blokadu. Sada je obustava ograničena na deo Bliskog istoka, dok ostatak sveta funkcioniše. Problem je što alternativne rute nemaju kapacitet da prihvate sve putnike", objašnjava.

Negativne posledice po turizam su neminovne – širenje straha dovodi do stagnacije uplata i interesovanja. Ipak, Seničić upozorava da strah nije pravni osnov za otkazivanje putovanja. 

"Ne treba reagovati ishitreno. Može se desiti da ljudi otkažu povoljne aranžmane, a kasnije putuju po višoj ceni", kaže on.

Kada je reč o destinacijama poput Maldiva, hotelijeri često nemaju razumevanja za otkazivanja jer tvrde da postoje alternativne rute. S druge strane, u zemljama gde je proglašeno ratno stanje obaveza je svih učesnika u turističkom prometu da vrate novac putnicima.

Za destinacije poput Kipra, Egipta i Turske, Seničić naglašava da trenutno nema razloga za paniku. Iako se te zemlje pominju u kontekstu regionalne nestabilnosti, nema direktnih ratnih dejstava u turističkim zonama i boravak se odvija normalno. 

Hristina Veselinović o životu u Dubaiju: Panika je veća u medijima nego ovde

Dok svetski mediji izveštavaju o tenzijama i sukobima na Bliskom istoku, slika sa terena u Dubaiju, prema rečima novinarke i influenserke Hristine Veselinović, znatno je mirnija nego što se to spolja doživljava. Ona se uživo uključila u program Euronews Srbija i poručila da je atmosfera u gradu stabilna, uprkos zabrinutosti porodica i prijatelja u Srbiji i regionu.

"Kada sam ovih dana odgovarala na poruke, shvatila sam koliko je velika panika u medijima i kako se ta panika prenosi na naše porodice. Ljudi misle da je ovde strašno. Da se razumemo – jeste rat, odvija se rat, ali civilni deo Dubaija je potpuno bezbedan", istakla je Veselinović.

Prema njenim rečima, poslednjih dana nije bilo nikakvih detonacija ni zvukova koji bi ukazivali na neposrednu opasnost u delovima grada gde živi većina stanovništva. Vlasti redovno obaveštavaju građane, a poverenje u zvanične informacije je, kaže, izuzetno visoko.

"Ovde žive ljudi iz više od 200 zemalja i retko gde sam videla toliki nivo poverenja u institucije. Postoji sistem uzbunjivanja preko mobilnih telefona – dobijamo alarm kada je potrebno skloniti se i obaveštenje kada je bezbedno kretati se. To uliva sigurnost“" objašnjava ona.

Naglašava da se upozorenja razlikuju u zavisnosti od lokacije – građani koji žive bliže vojnim bazama, aerodromima ili lukama češće dobijaju alarme, jer su ti objekti potencijalne mete.

"Meta nisu civilne zone. Meta su aerodromi, luke i vojne baze. Ljudi koji žive u tim delovima imaju intenzivniji osećaj rata, dok se u drugim delovima grada život odvija gotovo normalno", kaže Veselinović.

Euronews Srbija

Uprkos tenzijama, javni prevoz, prodavnice, dostava i javne službe funkcionišu bez prekida. Škole su se, prema potrebi, organizovale i prešle na onlajn nastavu, a mnogi poslovi se obavljaju od kuće. Posebno ističe značaj srpske zajednice. 

"Naša zajednica je velika, a pod tim mislim na sve ljude sa prostora bivše Jugoslavije. Ovde su te granice izbrisane – čim govorimo isti jezik, mi smo naši. Ali i šire, svi koji žive ovde drže se zajedno. Ljudi su spremni da pomognu jedni drugima, da podele informacije, ponude smeštaj, pruže podršku", kaže ona.

Dodaje da su i državni zvaničnici izlazili među građane kako bi pokazali da je situacija pod kontrolom, što je dodatno ojačalo poverenje. Ipak, priznaje da je uticaj medija snažan.

„Drugari su mi rekli da ih roditelji zovu uplakani i traže da se javljaju na svakih sat vremena. Toliko su slike u medijima dramatične da ni kada im pošaljete snimak realnog stanja, teško im je da poveruju“, navodi Veselinović.

Kao bivša stjuardesa, ističe da zatvaranje vazdušnog prostora unosi nemir u avio-industriju i da će posledice po saobraćaj i ekonomiju svakako postojati, jer je Bliski istok ključna poveznica između Istoka i Zapada. Ipak, smatra da je trenutno najvažnije ostati pribran.

„Najbitnije je strpljenje. Pratiti zvanična obaveštenja, ne preuveličavati situaciju, ali ni umanjivati je. Dešava se nešto ozbiljno, ali grad nije sravnjen sa zemljom. Ljudi normalno izlaze, šetaju, vode decu i kućne ljubimce“, poručuje.

Za one koji razmišljaju da napuste Dubai ili da se vrate u njega, savetuje jasnu komunikaciju sa porodicom, praćenje zvaničnih informacija i izbegavanje panike. 

"Možda će se sve završiti za nekoliko dana, možda će trajati duže – to niko ne zna. Ali važno je da ostanemo realni i da brinemo jedni o drugima", rekla je Veselinović.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilog na početku teksta.