Komarci sve aktivniji: Alergolog otkriva kako se zaštititi i kada su simptomi opasni

Sa prvim toplim danima, komarci su ponovo postali nepozvani "gosti" beogradskih stanova, parkova i terasa. Iako leto zvanično još nije stiglo, ovi insekti jesu – i to u velikom broju. Njihovo prisustvo mnogima je svakodnevna neprijatnost, ali za neke može predstavljati i ozbiljan zdravstveni rizik. 

Alergolog i pedijatar dr Saša Milićević kaže za Euronews Srbija da je postala praksa da nas komarci svake godine sve ranije iznenađuju, a kako dodaje to najbolje osećaju osobe koje su preosetljive na njih. 

Dok neki gotovo i ne osete kada ih komarac ujede, drugi, naročito deca i osobe sklone alergijama, mogu imati znatno burnije reakcije. Reč je o tzv. atopičarima – osobama koje zbog specifične građe imaju pojačanu reakciju na različite alergene. 

“To su oni ljudi kojima oteknu oko, uvo, svrbi ih toliko da izgleda kao da će im se nešto strašno desiti. Kod dece to zna da izgleda dramatično – otok lica, kapaka, čak i pojava osipa”, objašnjava dr Milićević. 

Srećom, kaže, teže reakcije su retke, ali ne i nemoguće, naročito ako se ujed desi na egzotičnijim destinacijama gde su prisutne različite vrste komaraca. 

Prvi korak u slučaju ujeda komarca jeste primena hladnih obloga. 

Unsplash

“Najvažnije je staviti nešto hladno – led, hladnu kašiku ili pustiti hladnu vodu. To dovodi do vazokonstrikcije, odnosno suženja krvnih sudova, što smanjuje otok i svrab”, savetuje dr Milićević. 

Pored toga, mogu se koristiti kreme sa antihistaminicima koje se nanose lokalno. Neki građani koriste i domaće metode, poput paste za zube, ali za to ne postoje jasni dokazi da su delotvorni. 

Ukoliko je osoba u prošlosti već imala burne reakcije, preporučuje se uzimanje oralnih antihistaminika. 

Kako dr Milićević objašnjava najveći broj uboda komaraca može se tretirati kod kuće, ali postoje situacije kada je neophodno potražiti medicinsku pomoć. 

“Ukoliko otok postane izuzetno jak, ako osoba počne da otežano diše, naročito kod beba, ili ako ima više uboda u predelu grla – to može predstavljati rizik. Takođe, mučnina i sistemske reakcije su signal za odlazak u bolnicu“, ističe dr Milićević. 

Prevencija - šta stvarno deluje 

U borbi protiv komaraca, ističe, prevencija je najvažnija. Na tržištu postoji veliki broj sredstava – od krema i sprejeva do mirisnih sveća i uređaja. Zbog toga, dodaje je važno da se u torbi uvek ima neki od ovih preparata. 

“Ovakvi preparati su jako korisni – oni se mažu na kožu i odbijaju komarce. Postoje i sprejevi za prostorije, ali treba paziti kod osoba sa astmom. Ponekad se, pokušavajući da oteramo komarce, dovedemo sebe u bolnicu zbog jakog mirisa“, upozorava doktor. 

Takođe, preporučuje se izbegavanje boravka na mestima sa visokom vlažnošću – poput rukavaca i močvara, kao i zatvaranje prozora predveče. 

Dr Milićević takože kaže da iako većina ujeda komaraca nije razlog za brigu, osobe sklone alergijama, roditelji male dece i hronični bolesnici trebalo bi da budu oprezniji. Pravilnom prevencijom i blagovremenom reakcijom, dodaje, moguće je izbeći ozbiljnije posledice i uživati u letnjim danima bez neprijatnosti koje donose komarci. 

Tanjug/Nenad Cakić

Podsetimo, kako je Euronews Srbija ranije pisao Gradska čistoća Beograda  pokrenula je obimnu akciju suzbijanja komaraca u cilju smanjenja broja ovih insekata na teritoriji grada, koristeći najnoviju tehnologiju i metode tretmana. 

Tanja Ilić, doktorka veterinarske medicine i stručnjakinja za ekologiju u Gradskoj čistoći, rekla je krajem aprila Euronews Srbija da se suzbijanje komaraca vrši na nekoliko načina.

"Tretmane suzbijanja komaraca sprovodimo sa zemlje, sa vode i, po potrebi, iz vazduha. Gradska čistoća je nabavila najsavremenija vozila i uređaje koji nam omogućavaju da efikasno sprovedemo ove mere. Koristimo metodu termalnog i hladnog zamagljivanja. Termalno zamagljivanje primenjujemo u manje naseljenim mestima, kao što su nasipi, obale reka i šume, dok hladno zamagljivanje koristimo u urbanim delovima grada“, navodi Tanja Ilić.

Kada je reč o odabiru prioritetnih lokacija za tretman, Tanja Ilić je tada takođe objasnila da se o tome odlučuje na osnovu podataka sa terena.

"Na osnovu rezultata monitoringa koji obavljaju naše stručne ekipe, kao i prijava građana putem infocentra, utvrđujemo gde je brojnost komaraca najveća. Obale reka i priobalje su obično među prvim lokacijama koje tretiramo, ali smo ove godine imali dodatne izazove zbog visokog vodostaja Save i izlivanja reke, što je stvorilo idealne uslove za razvoj larvi komaraca“, rekla je ona.