Direktno sa Minjom Miletić: Kakva je društvena klima i da li je politička kriza uspela da se proširi?
Komentari20/11/2025
-21:30
Sociolog kulture i obrazovanja prof. dr Zoran Avramović, filozofkinja Andrea Jovanović i politikolog Nikola Parun bili su gosti Euronews Srbija gde su detaljno analizirali političku, društvenu i emotivnu krizu u Srbiji nakon godinu dana studentskih protesta, štrajka glađu majke jednog od poginulih u padu nadstrešnice u Novom Sadu Dijane Hrke i politizacije tragedija. Avramović je istakao da kriza obrazovanja nije prešla na druge sektore uprkos pokušajima. Jovanović je upozorila na globalni karakter krize i instrumentalizaciju tragedija, što je opisala kao nekropolitiku. Parun je kritikovao dugotrajnu vlast koja kvari nepovratno i emotivnu podelu društva.
Avramović je ocenio da je glavni problem nepoštovanje zakona i normi, posebno u obrazovanju, gde blokade fakulteta krše prava drugih studenata i profesora.
"Sve ovo što ste rekli, to je sastavni deo društva. Nijedno društvo ne može da živi u harmoniji. Tako nešto ne postoji. Svako društvo je više ili manje uzburkano, pa i naše. Sada je pitanje samo koji su to delovi društva više uzburkani ili koji su delovi više u krizi, a koji manje. Mi sada u ovom trenutku imamo jedan problem nesaglasnosti ili sukoba onoga što je norma ili zakon i stvarnost. U tom smislu mislim da je kod nas najveći problem obrazovanje", ističe Avramović i dodaje:
"Taj sektor društva je najveći problem i on stvara jednu krizu koju nisu uspeli da prošire na druge delove društva. Iako godinu dana ta kriza traje, ona nije ušla u privredu, u ekonomske poslove, nije ušla u kulturu ili u zabavu i druge sektore".
Euronews Srbija
Avramović primećuje da postoje pojedinačni slučajevi gde se desilo prelivanje krize, kao što je sektor kulture, ali da su to ipak izolovani slučajevi.
"To nije opšta pojava. Ovde smo imali blokadu univerziteta, ceo sistem je bio u krizi. Ovde imamo samo neke institucije. U tom smislu nije se proširila ta kriza. Ali ako se mi setimo tih pokušaja da se zaustavi celo društvo, a toga je bilo pre nekoliko meseci, to nije uspelo. I svesnom akcijom, ali i spontano", kaže on i nastavlja:
"Izolovano, ta kriza jednog dela društva, a to je pre svega obrazovanje, koja traje već godinu dana, nije uspela da se proširi na druge delove društva. To možemo da konstatujemo. Nije zaustavljena ni privreda, ni infrastruktura", rekao je Avramović.
Povezane vesti
Nekropolitika i globalni kontekst: Postoji li instrumentalizacija tragedija?
Jovanović je istakla da kriza nije specifična za Srbiju, već deo globalnog severa, gde se tragedije koriste za političke ciljeve.
"Mislim da su sve vrste krize koje ste pomenuli prisutne, neke u većoj, neke u manjoj meri. Ono što bih istakla je, mislim da to nije ni po čemu specifično samo za naše društvo. Ukoliko pogledamo šta se dešava i u zemljama koje su nama bar geografski bliže, mislim na evropski kontinent, ali pre svega na zemlje Evropske unije, posebno one jače, ako onda pređemo Atlantik pa odemo do centra imperijalizma danas, mislim na Sjedinjene Američke Države, mi možemo da vidimo da cela ta zapadna hemisfera, ali možda nešto što bi se preciznije zvalo 'globalni sever', trpi svoje vrste kulturnih, političkih i ostalih ratova i to su teme koje apsolutno obrađuju i postoje i kod njih na medijima i koje brinu sve aktere društva, pa čak i pojedince koji su možda apolitični", kaže Jovanović.
Euronews Srbija
Ona dodaje da ni po čemu kada su u pitanju društvene tenzije Srbija nije posebna, ali kako ističe, volimo sebe da predstavljamo po lošim osobinama.
"Mislim da mi imamo tendenciju ovde kada govorimo o našem slučaju, pa čak i kada govorimo o ovim stvarima, da sebe predstavljamo kao nekakav izuzetak, nešto specifično, uglavnom ružno. Pošto volimo da sebe ističemo uglavnom po tim lošim osobinama i da predstavljamo da se radi o nekakvoj vrsti smaka, ako ne sveta, onda srpskog sveta", kaže Jovanović i dodaje:
"Međutim, rekla bih prvo da je to jako tipično za trenutak u kojem se svet danas nalazi, posebno ukoliko se onda uzme u obzir geopolitička situacija, uzdrmanost SAD po različitim pitanjima, to su neke šire teme od ove naše".
Euronews Srbija
Ipak, kada je u pitanju savremeni trenutak, Jovanović ističe da smo kao društvo ušli u polje nekropolitike, gde se stvari iz crne hronike i teški događaji instrumentalizuju i politizuju.
"Sada, ako se vratimo ovde i zapitamo se u kojem stanju je naše društvo, u kojem stanju je njegova politička situacija već decenijama unazad, ja bih rekla da mi nismo do kraja suverena zemlja, da mnoge stvari koje se ovde dešavaju decenijama unazad su i te kako diktirane spoljnim uticajima i onim na šta smo mi spremni, na šta nismo spremni, posebno ukoliko obratimo pažnju na i dalje, možda najvažnije pitanje naše budućnosti, ali i prošlosti, pitanje Kosova i Metohije", kaže on i dodaje:
Povezane vesti
"Sve ovo što se dešava ja uopšte ne vidim kao neočekivano. Zašto se to ubrzava poslednjih godina, zašto se čini da odlazi sve ekstremnije, zašto smo ušli u polje nekropolitike, to je termin koji pokušava najjednostavnije da objasni da se koriste zaista nekakve stvari iz crne hronike ili nekakvi prilično teški i za svaku zajednicu traumatični događaji da bi se potom oni na neki način politizovali, koristili kao sredstvo političke instrumentalizacije i potkusurivanja", rekla je Jovanović.
Parun: Provizorno odlučivanje kako će zakon da se primeni dovelo je gotovo do anarhije"
Parun je upozorio da dugotrajna vlast kvari nepovratno, a tragedije razjedinjuju društvo umesto da ga ujedine.
"To što bi Andrea nazvala nekropolitikom možda i može nekako teoretski da se uzglobi, ali najtragičniji događaji su najtragičniji događaji i oni zaista jako udaraju na emociju i u ličnom smislu i u kolektivnom smislu. Međutim, vlast kvari apsolutno, ja bih na to dodao i apsolutna dugotrajna vlast kvari nepovratno. Jer prošle su godine i prvi refleks društva koji je bio kolektivna tuga ili patnja, a okrenuto u političkom smeru desio se nakon incidenata u Ribnikaru, odnosno u selima oko Mladenovca i Smedereva, kada su se desila u 24 sata dva masovna ubistva", kaže Parun i dodaje:
Povezane vesti
"Samo jedan protagonist je tek delimično imao neke direktne veze sa vlašću, ali se ta negativna energija nakupljala u narodu godinama i godinama i baš na tome se zalomilo da se veliki broj ljudi skupio i nanizao proteste 'Srbija protiv nasilja'. Oni su potom utihnuli, zatim smo imali druge proteste na temu rudarstva u prošloj godini, čini mi se, i tek ovi najtragičniji događaj koji je bio u stvari u prethodnom periodu, a da je javnog karaktera, pad nastrešnice pod kojima je stradalo tih 16 ljudi, u stvari je okinuo ovaj veliki talas protesta", rekao je Parun.
Euronews Srbija
On je kritikovao selektivnu primenu zakona i štrajkove glađu ocenio kao jedan vid političke borbe.
"Provizorno samo odlučivanje o tome kada će zakon da se primeni dovelo je do gotovo anarhije. Za to je isključivo odgovorna vlast. I kada pričamo o pritiscima koji se dešavaju kroz štrajkove glađu, imamo to kao jedan vid političke borbe: 'Ako se to ne desi, ja ću ovde da umrem od gladi'. A onda kao odgovor na to, iz Ćacilenda, kancera Beograda se donesu 16 najglasnijih zvučnika na svetu da se pušta muzika", kaže Parun.
Da li će se opozicija i njeni predstavnici naći na Studentskoj listi?
Jovanović je kritikovala tzv. Studentsku listu kao pokušaj preotimanja pokreta i nedostatak ideologije.
"Jedini njihov motiv je da sruše vlast. To je razlog koji objašnjava to. Tačno, verovatno da 90 odsto ljudi koji će glasati za Studensku listu zaista i ne moraju, niti žele da znaju ko je na njoj. Zato što motivacija nije: 'Želimo da zamenimo jednu politiku, koja nam se ne sviđa iz tih i tih razloga, nekom drugom politikom za koju mislimo da je bolja'. Dobar deo ljudi koji su i na protestima i u opoziciji je sebe ubedio da je ovo što je na vlasti najgore moguće zlo na celoj planeti Zemlji i da je sve drugo, kakvo god bilo, će biti bolje od toga", kaže ona i dodaje:
"Radi se o razmišljanju nekoga ko nije punoletan, a ima pravo glasa. To je taj rezon. Činjenica jeste da zvanična opozicija godinama, ni na koji mogući način, sa svim svojim prekombinovanjima, ulaskom nekih novih ljudi, podvalom ovim i onim, nije uspela nikada ni da uzdrma, ni blizu da uzdrma vlast. Samim tim mislim da će ovi protesti i sve ovo biti na neki način iskorišćeno, što od strane nekih aktera koji sad tu su dovoljno shvatili da moraju da se sklone, bar nema ovako iz javnosti, ali su sve vreme tu, novčano, logistički, preko svojih proksija, određenih profesora na određenim fakultetima, mom fakultetu uključujući itd, a neki od njih će se naći na toj listi nesumljivo. Preko njih će pokušati da osvoje vlast", dodala je Jovanović.
Euronews Srbija
S druge strane, Avramović kaže, vraćajući se na početak, da blokade fakulteta predstavljaju kršenje prava drugih i da su mladi socijalizovani da ne poštuju pravila.
"Po kom pravu ste vi zabranili kolegi da studira, a mogli ste svoja nezadovoljstva da izrazite na drugi način. U demokratiji imate način da izrazite svoj protest, svoje nezadovoljstvo, ali nemate pravo da svoje pravo ostvarujete na štetu drugoga. To se isto desilo i sa profesorima. Neko je zabranio profesorima da obavljaju nastavu. Ko to može dopustiti? I mi kad slušamo ovakve razgovore, ja se pitam, kako je moguće da vi ne vidite tu činjenicu?", kaže on i dodaje:
"Da je došlo do jednog grubog narušavanja zakona i ponašanja u skladu sa zakonom. I sada, kada samo malo to proširite i postavite pitanje, pa čekajte, pa ti mladi ljudi doći će neke uloge, doći će na neka radna mesta. Pa oni su već socijalizovani da ne poštuju pravila i zakone. Znači, ako vi ne poštujete pravila života u društvu, ako ne poštujete zakone, pa vi onda nemate regulaciju. Šta reguliše naš društveni život?", naglasio je Avramović.
Emisija "Direktno sa Minjom Miletić" u celosti možete pogledati u video prilogu.
Komentari (0)