Deca pod pritiskom ideala uspeha: Svaka peta mlada osoba u Srbiji ima mentalni poremećaj

Preliminarni rezultati istraživanja Instituta za mentalno zdravlje otkrivaju zabrinjavajući podatak – svaka peta mlada osoba u Srbiji ima neki od mentalnih poremećaja. Istraživanje, koje je sprovedeno na uzorku od 1.900 ispitanika uzrasta od devet do 18 godina, pokazalo je da 24 odsto mladih ima neku od dijagnoza iz psihijatrijskog dijagnostičkog šifrarnika.

Sagovornici Euronews Srbija kažu da ovi rezultati podstiču ozbiljnu zabrinutost, jer, kako smatraju, ukazuju na ozbiljan problem mentalnog zdravlja mladih u zemlji.

Aleksandra Paročić iz Instituta za mentalno zdravlje u razgovoru za Euronews Srbija ističe da je ovo prvo istraživanje takve vrste koje je rađeno u zemlji, i koje je sprovedeno u saradnji sa Medicinskim i Filozofskim fakultetom.

"Ovo istraživanje je deo projekta krizne psihosocijalne podrške zajednici, koji je nastao kao odgovor na teške događaje u maju pre dve godine. Studija je obuhvatila učenike starijih razreda osnovnih škola i srednjih škola", objašnjava Paročić.

Rezultati su iznenađujuči, kako je rekla, jer svaka peta mlada osoba, odnosno 24 odsto ispitanika, ima neku od 24 dijagnoze prema psihijatrijskom šifrarniku.

"Ovo je alarmantan podatak koji nam jasno pokazuje da imamo ozbiljan problem", dodaje Paročić.

Klinička slika je gora nego globalni prosek

Kako je objasnila, uvek je provejavala činjenica da je mentalno zdravlje upitno i da je potrebno da se na njemu radi, ali sada se, kaže, došlo do toga da postoje i konkretni podaci koji to potvrđuju. Prema njenim rečima, istraživanje je pružilo i jedno neprijatno saznanje - da među poremećajima postoji i suicidalni rizik i depresija.

"Otkrili smo da devete odsto mladih ima suicidalne ideje", kaže Paročić.

Na drugom mestu je, dodaje ona, ozbiljan depresivni poremećaj, koji pogađa 8,7 odsto mladih. Anksioznost i drugi poremećaji prisutni su u manjem procentu, ali i dalje značajno utiču na populaciju mladih.

Na pitanje da li Srbija ima dovoljno resursa da odgovori na ovaj problem, Paročić ukazuje na potrebu za boljom integracijom psihološke i psihijatrijske pomoći u primarnu zdravstvenu zaštitu.

"Psiholozi i psihijatri su nedovoljno prisutni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a to je ključno za prevenciju i pravovremeno prepoznavanje problema", dodaje ona.

Ona dodaje i da pitanje ozbiljne i stalne psihološke podrške mladima postaje sve važnije, jer istraživanje jasno pokazuje da mentalni problemi ne zaobilaze mlade generacije. Potrebna je, smatra ona, veća posvećenost i ulaganje u mentalno zdravlje, kako bi se stvorili uslovi za bolje i zdravije odrastanje mladih u Srbiji.

Psihoterapeut Saša Vujić ocenjuje da su rezultati istraživanja ne samo zabrinjavajući, već i lošiji od svetskog proseka.

Euronews

"Čak bih rekao da su još gori nego na nekom prosečnom globalnom nivou, gde mislim da je možda jedno od sedmoro mladih pogođeno mentalnim problemima. Kod nas je ta slika još teža”, ističe Vujić.

On dodaje da uzroci nisu isključivo individualni, već duboko ukorenjeni u društveni i istorijski kontekst u kojem živimo.

"Treba da razmišljamo u kakvom kontekstu živimo – i globalno, i lokalno. Pomenuti su i pandemija i tragični događaji iz maja pre dve godine, ali važno je reći i da mi već tri–četiri decenije imamo ozbiljnu društvenu situaciju i pristup mentalnom zdravlju koji nije adekvatan”, ocenjuje Vujić.

Posebno upozorava da se o mentalnom zdravlju nije govorilo kada je to bilo najpotrebnije. U svom radu, Vujić primećuje da sve veći broj mladih klijenata pokazuje simptome depresivnog ili anksioznog poremećaja.

"Imam vrlo mlade klijente iz ove uzrasne kategorije, i sve češće se suočavamo sa depresivnim i anksioznim spektrom problema”, kaže on.

Pritisak dolazi sa svih strana

Paročić kaže da analiza faktora rizika otkriva šokantne statistike o svakodnevici mladih u Srbiji. a navodi da je jedan od ključnih faktora je nasilje. Naime, kako dodaje, čak 27,7 odsto dece iz uzorka je doživelo fizičko nasilje u porodici,  i oko pet odsto dece susreće sa nasiljem u školi.

Pored toga, 20 odsto ispitanih mladih potiče iz razvedenih porodica, a još ozbiljniji je podatak da se čak 30 odsto dece i mladih oseća neprihvaćeno.

"To je ogroman pritisak koji mladi na tom uzrastu trpe – u porodici, u školi, u društvu. To su pritisci velikih očekivanja, a istovremeno izostaje osećaj razumevanja i prihvatanja“, objašnjava Paročić.

Upravo tu, dodaje, postoji prostor za delovanje stručnjaka: "Moramo da razgovaramo o tome šta mi, kao struka, možemo da im ponudimo. Jer, ako ne stvorimo prostor za razumevanje, osluškivanje i sistemsku podršku – biće kasno za mnoge.“

Iako poražavajući, rezultati istraživanja nisu iznenadili Vujića. On kaže da svakodnevno u radu sa mladima vidi posledice savremenog društvenog pritiska i rastuće anksioznosti.

Profimedia

"Rezultati su poražavajući, ali nisam preterano iznenađen. Radim sa mladima i kada sagledam društvene trendove, jasno je da jedno implicira drugo“, kaže Vujić.

Objašnjava da uzroci mentalnih problema nisu samo porodični, već i duboko ukorenjeni u vrednosni sistem savremenog društva.

"Današnje društvo je vrlo individualističko. Narcistička kultura, u kojoj vladaju principi konkurencije, ne samo u ekonomiji, već i u svakodnevnom životu, stvara ogroman pritisak“, ističe on.

Posebno je zabrinjavajuće, dodaje Vujić, to što mladi više nemaju prostor za oporavak i popravljanje odnosa: „Nemamo više mogućnosti za neku vrstu reparacije. Sve ide ka idealu uspeha, savršenstva, stalnog napretka.“

Pritisak uspeha prisutan je u svim sferama, pa čak i kod onih koji se bave sportom.

"Mladi sportisti se sve više suočavaju sa depresijom i anksioznošću. To jasno govori koliko je današnja ideja o 'uspešnom životu' zapravo pritisak koji razara“, kaže Vujić.

Sagovornici su složni i oko toga da se mladi danas suočavaju sa brojnim problemima, da su neki od njih realni a neki nisu. Zbog toga je, dodaju, važno razumevanje kako unutar porodice, tako i okoline, pre svega nastavnika i vršnjaka u školi. Navode da su razgovor i razumevanje tuđih problema ključni u prevenciji kako ne bi došlo do nekih većih i ozbiljnijih oboljenja.

Kompletno gostovanje možete da pogledate u videu koji se nalazi iznad teksta.