"Moraće svi da budu registrovani": Kakva su pravila za vozače električnih trotineta i zašto su neophodne nalepnice
Komentari17/05/2025
-12:59
Procenjuje se da u Srbiji ima između 250.000 i 300.000 električnih trotineta, ali svega 11.500 je registrovano. Ako se stiče utisak da ih je manje na ulicama u odnosu na raniji period, to može biti zbog novih pravila koja treba da povećaju bezbednost pešaka i vozača na ulici, a koja podrazumevaju dodatni trošak i proceduru. Naime, vozači trotineta od skoro moraju da imaju takozvane nalepnice koje podrazumevaju registraciju svakog trotineta. Takođe najavljene su i određene izmene zakona kako bi se bliže odredila pravila za vozače trotineta.
Pošto je broj registrovih električnih trotineta znatno manji od procene koliko ih zaista ima, postavlja se pitanje da li to znači da ih manje ljudi voze ili da se zaobilaze pravila.
Stručnjak za bezbednost saobraćaja Milan Božović smatra da se po tom pitanju pravila zaobilaze.
"Taj broj od 250.000 do 300.000 je došao od trgovaca. Dakle, otprilike je to informacija da je toliko prodato na teritoriji Republike Srbije", rekao je on za Euronews Srbija.
On objašnjava da registracija trotineta nije klasična registracija i nije klasičan tehnički pregled, nego verifikacija, odnosno potvrda da ti trotineti ispunjavaju i one zakonom propisane uslove.
"Šta se dešava sa ostatkom trotineta? Ili neko zaobilazi pravila jer nije se snašao, nije čuo, nije informisan, nije ga bilo nešto puno briga, nije se zanimao za ovu oblast, bavio se nečim drugim, ili možda ima trotinet koji ne ispunjava zakonom propisane uslove. To ćemo videti u narednom periodu", rekao je Božović.
On objašnjava da ta verifikacija, odnosno registracija, jeste garancija da je trotinet proveren i ispitan od nadležne institucije i da ispunjava one uslove koji su propisani zakonom, a to je da ne može da ide brže od 25 kilometara na čas.
Povezane vesti
"Šta će se u budućnosti dešavati, videćemo, ali mislim da će u nekom vremenskom periodu svi morati da budu registrovani", rekao je Božić.
"Poprilično složeno prevozno sredstvo sa aspekta bezbednosti saobraćaja"
Kada je reč o vožnji električnog trotineta, procenjuje se da je bilo 1.000 prekršaja i stotinu nezgoda.
profimedia
Neki vozači su olako shvatili vožnju trotineta, pa su neki privedeni jer su bili u alkoholisanom stanju.
Božović objašnjava da su električni trotineti za nas poprilično novo prevozno sredstvo.
"Oni su se skoro pojavili. Voze se i na trotoarima i na kolovozima iako bi morali da se voze na biciklističkim stazama, pešačko-biciklističkim stazama i to na biciklističkom delu. Ako toga nema, onda na kolovozu. I to tamo gde je ograničenje brzine do 50 kilometara na čas. Kolovoz prelaze vozeći trotinet a ne siđu i prepešače. Noću imaju jako malo svetlo crvene boje na dnu, gotovo na visini asfalta, gde ga ne očekujemo. Nismo navikli tako nisko. Nema ni odgovarajuće osvetljenje ispred sebe", rekao je Božović.
On objašnjava da električni trotineti imaju sopstveni pogon, jako mali radijus točka i da im je težište izuzetno nisko.
"Težište tog multibodija - trotinet plus vozač, jeste opet nekako drugačije. Imate težište vozača, imate težište trotineta, spoj je na stopalima, za razliku od bicikala, mopeda, motocikala koje imaju potpuno drugačiju konstrukciju i gde vam je težište jednog i drugog tamo gde sedite, dakle negde u visini sedišta", rekao je Božović.
Povezane vesti
On dodaje da se potpuno drugačije upravlja električnim trotinetom i da su oni jako osetljivi na neravnine na kolovozu, kao što su rupe i šahtovi.
"Kada se sa njima koči, vama cela težina odlazi na upravljač i onda se postavlja pitanje da li vi možete da balansirate kočenje otporom na upravljač i s druge strane držanjem tela i otporom na stopalima. Dakle, jako je složeniji za vožnju od samog bicikla. Tako da u tim slučajevima mi možemo posmatrati da vozači trotineta mogu da prave problem zbog iskustva u vožnji trotineta. S druge strane, vozači automobila nisu navikli na trotinete", rekao je on.
Govorilo se i o ograničenju brzine vožnje električnog trotineta na različitim vrstama puteva, a na pitanje da li postoji način, odnosno sredstva i aparati da se kontroliše prosečna brzina, Božović kaže da u ovom trenutku nije moguće nekim mernim instrumentima prekontrolisati brzinu trotineta ili bicikla.
Povezane vesti
"Ali u svakom slučaju, kada dođe do nečega, onda ćete na osnovu tragova i dokaza, koji su tu na licu mesta, poprilično precizno utvrditi brzinu trotineta. Posebno ako koriste odgovarajuće softvere za analize saobraćajnih nezgoda, gde vam u jednom procentu slučajeva greška može biti plus minus jedan kilometar na čas", naveo je Božović.
Koji bi bio sledeći korak u zakonskoj regulativi?
Velimir Jeremić iz organizacije Dekra, koja je globalni provajder usluga vezanih za unapređenje bezbednosti saobraćaja, kaže za Euronews Srbija da je zabluda da je električni trotinet rešenje urbane mobilnosti i navodi da postoji jedna rezerva prema elektro-trotinetima i u Srbiji i u svetu.
On dodaje da su oni u nekim gradovima u Australiji zabranjeni, kao i Parizu i Pragu.
Prema njegovim rečima, neki delovi gradova nisu pogodni za njihovo korišćenje zbog reljefa koji podrazumeva uzbrdice, nizbrdice i kaldrmu gde je teško voziti.
"Konkretno kod nas, ako se poredi stari deo Beograda, novi deo Beograda, jednostavno neki delovi grada nisu podobni za to. Kovin, Pančevo su savršeni gradovi, imaju predispozicije za to", rekao je Jeremić.
On kaže da zakonska regulativa jako teško prati dinamiku tehničkih inovacija koja je jako brza što je problem, navodeći da na globalnom nivou ne postoji jedinstvena zakonska i tehnička regulativa koja se tiče samog električnog trotineta i toga ko može da upravlja i gde.
"Zakonodavac kod nas je predvideo minimalne tehničke karakteristike ili maksimalne. To je 600W snage, 35 kilograma težine i ograničenje brzine na 25 kilometara na čas. Približno to je nalik onome što je i u svetu uglavnom. Ima izuzetaka, naravno. Neke zemlje traže da bude uvedeno i odobrenje tipa kao za automobile, prepoznaju ih kao vozila ili motocikle. S druge strane, negde ih poistovećuju sa biciklima", rekao je on.
Jeremić je naveo da su prošlogodišnje izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja bile prvi korak u prepoznavanju električnih trotineta, a da je sledeći korak detaljnija regulativa.
On je, između ostalog, rekao da bi u zakonu trebalo predvideti da nadležne institucije u okviru lokalne samouprave, u saradnji sa saobraćajnom policijom, budu te koje će detaljno regulisati korišćenje sredstava mikromobilnosti, navodeći da neko može da koristi električni trotinet ili neko drugo sredstvo mikromobilnosti u skladu sa zakonom, ali da to u određenoj lokalnoj sredini nije bezbedno.
Komentari (0)