Afera “Fajzergejt”: Kako skandali utiču na javno poverenje u vakcinaciju i farmaceutske kompanije?

Afera Fajzergejt mogla bi dodatno da utiče na stav  javnosti o vakcinisanju, kaže za Euronews Srbija dr Dragoslav Popović, konsultant za javno zdravlje, i dodaje da je sada važno da se sačeka istraživanje New Yourk times-a da odgovore na pitanje moguće korupcije.  

Popović takođe ističe i da ne treba da se zaboravi da je bilo i vrlo teško državama da na početku pandemije odrede koliko će doza vakcina biti potrebna, te da često bogatije države više plate vakcine. Ovakve i slične afere, kaže on, mogu takođe da utiče i na nepoverenje u kolektivnu imunizaciju.      

“Jedino što možemo da uradimo protiv toga je da damo prave informacije, uzmimo Modernu, oni su desetine miliona trošili do momenta kad su došli u poziciju da se neke ot tih vakcina prodaju i iskoriste. Nauka je zapostavljena”, kaže on. 

Podsetimo, afera Fajzergejt uzburkala je javnost i izazvala značajnu pažnju medija i političara širom sveta. U središtu ove afere nalazi se odbijanje Evropske komisije da pokaže SMS prepisku između predsednice komisije Ursule fon der Lajen i generalnog direktora farmaceutske kompanije Fajzer Alberta Burla, koja se odnosi na nabavku vakcina protiv koronavirusa u vrednosti od 35 milijardi evra.  

Tanjug/AP/Antonin Utz

Ova situacija nakon toga otvorila brojna pitanja o transparentnosti, potencijalnoj korupciji i, što je još važnije, o tome kako bi takve afere mogle uticati na poverenje javnosti u vakcinaciju. 

Popović kaže da je reč o delu šireg istraživanja koje sprovodi New York Times, navodeći da očekuje da će ono tek dati detaljnije informacije o tome da li je bilo korupcije u vezi sa ugovorima između EU i Fajzer-a. 

Kako je naglasio, specifičnost situacije u kojoj su se nalazile države tokom pandemije, kada su vakcine postale izuzetno vredne, ne može da se zanemari. 

“Vakcine su spasile više od 20 miliona života globalno, što je potkrepljeno jasnim naučnim dokazima“ rekao je Popović. 

Iako se Evropska unija suočava s kritikama zbog veličine narudžbine vakcina, koja je u nekom trenutku bila smatrana prevelikom, Popović smatra da u takvim kriznim vremenima, prekomerna nabavka vakcina može biti opravdana, jer je svaka vakcina bila od ključne važnosti u borbi protiv pandemije. 

“Vakcine su zaista bile vredne više od zlata u tom trenutku“, istakao je on, dodajući da se ne može precizno planirati broj vakcina koji je potreban, s obzirom na to koliko brzo je virus mutirao i koliko se brzo razvijala situacija.  

Tanjug/AP/Pfizer

“Da bismo spasili živote, morao je da postoji odgovarajući odgovor na pandemiju. Zdravlje ljudi je bilo na prvom mestu, a farmaceutska industrija je bila ključna u tom procesu“, rekao je. 

Da li se narušava poverenje u vakcinu? 

Međutim, uprkos tome, poplava dezinformacija i napadi na farmaceutske kompanije koje se bave proizvodnjom vakcina dovode do povećane nesigurnosti među javnošću, Popović upozorava da se antivakserske grupe mogu koristiti sličnim aferama kako bi podrile poverenje u vakcinaciju.  

“Antivakserske grupacije mogu iskoristiti ovakve afere kao argument da tvrde da je zarada preča od zdravlja, ali mi moramo da budemo svesni da farmaceutske kompanije, kao privatni sektor, imaju svoje interese i obaveze prema investicijama koje su uložene u razvoj vakcina,“ naglašava dr Popović. 

Kako kaže, u ovom slučaju, Moderna je radila 15 godina na razvoju MRNA vakcina, a svi troškovi razvoja vakcina morali su biti pokriveni.  

“To je realnost u kojoj živimo, a nauka je ključ u ovom procesu,“ dodaje. 

On kaže da je nauka bila zapostavljena, ali da je i dalje vitalni faktor u borbi protiv globalnih zdravstvenih pretnji. 

“Budućnost vakcinacije zavisi od toga kako će se javnost postaviti prema nauci i kako ćemo mi kao društvo uspeti da obezbedimo tačne informacije i educiramo ljude. Nauka postoji i ne smemo da zaboravimo da je ona temelj svih naših postignuća u zdravstvu”, kaže. 

Tanjug/AP/Pfizer

Kada je reč o visini narudžbine vakcina, Popović podseća na situaciju iz 2009. godine, tokom pandemije svinjskog gripa, kada je mnogo doza vakcina bilo neiskorišćeno.  

"Naučili smo lekciju iz tog perioda. Sada je situacija mnogo bolja jer je farmaceutska industrija uspela da obezbedi dovoljno vakcina za globalne potrebe. Iako su neki viškovi vakcina neiskorišćeni, to je neizbežna posledica pokušaja da se zaštiti što veći broj ljudi,“ kaže on, dodajući da su međunarodne organizacije poput Svetske zdravstvene organizacije i COVAX-a omogućile da vakcine stignu i do najsiromašnijih zemalja. 

Popović veruje da su iz pandemije izvučene važne lekcije, te da bi u budućnosti zemlje trebalo da budu bolje pripremljene za slične globalne izazove.  

“Zdravstveni sistemi, nauka i farmaceutska industrija moraju sarađivati kako bi se izbegli problemi poput onih sa viškom vakcina. Budućnost pandemijske pripreme mora da bude bolja, a kapaciteti za proizvodnju vakcina širom sveta moraju biti prošireni”, rekao je.