Jovanović: U toku rekonstrukcija "Batuta" i opremanje mikrobioloških laboratorija

Rekonstrukcija Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" u delu mikrobioloških laboratorija, koja se izvodi na oko 1.500 metara kvadratnih, od velikog je značaja kako za unapređenje kvaliteta rada te zdravstvene institucije, tako i za čitav zdravstveni sistem Srbije, poručila je danas v.d. direktorke Instituta doktorka Verica Jovanović prilikom obilaska radova sa delegacijom iz EU.

Rekonstrukciju i opremanje 11 referentnih mikrobioloskih laboratorija u Institutu "Batut" sprovodi uz podršku Evropske unije (EU) i u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja i Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Ona je istakla značaj pomoći koju Institutu pruža EU u okviru projekta "EU za zdravstveni sistem Srbije" i ukazala da će proširivanjem kapaciteta mikrobioloških laboratorija zdravstveni sistem Srbije moći efikasnije da odgovori na izazove poput širenja zaraznih bolesti ili pandemije, kao što je bila pandemija korona virusa.

"Upravo ova rekonstrukcija u cilju unapređenja kvaliteta rada mikrobioloških laboratorija jako je važna, jer ćemo ovakvim kapacitetima u budućnosti biti spremni i osposobljeni za brzu dijagnostiku mogućih novih uzročnika, nekih novih zaraznih bolesti i eventualno pandemija", rekla je Jovanovićeva.

Nadzor nad zaraznim bolestima je, kako ističe, ključna mera očuvanja zdravlja stanovništva celokupne populacije.

"Nadzor nad zaraznim bolestima je prva i najznačajnija aktivnost instituta i zavoda za javno zdravlje i pre svega Instituta za javno zdravlje Srbije, koji čuva u tom smislu zdravlje stanovništva. Iz tog razloga je rekonstrukcija i obezbeđenje boljih i kvalitetnih uslova u kojima će biti smešteni savremeni aparati u radu ove laboratorije od prioritetnog značaja", ocenila je doktorka.

Ona je naglasila da je jako važno da se i u ostalim gradovima širom Srbije radi na unapređenju kapaciteta za ranu dijagnostiku, ali da je, bez obzira na ranu dijagnostiku i uslove u kojima će te laboratorije ostvariti svoj rad i u kojima će postojati referentne laboratorije za pojedine mikrobiološke agense, jako važno raditi na unapređenju znanja, kapaciteta i veština kadra koji tu radi.

"Veliki broj specijalista mikrobiologije, saradnja sa specijalistima epidemiologije, uključivanje drugih specijalnosti iz oblasti preventivne medicine, omogućiće svima nama i celokupnom stanovništvu da budemo spremni za neke nove izazove", navela je Jovanovićeva.

Kada je u pitanju Institut za javno zdravlje Srbije, ona je kazala da je ostvarena uspesna saradnja sa Institutom za javno zdravlje Finske, sa kojim radi na unapređenju kapaciteta bezbednosnih aktivnosti i mera koje se moraju primeniti u radu laboratorija za dijagnostiku značajnih mikrobioloških agensa.

Takođe, napomenula je da će Institut, nezavisno od opremanja koje će uslediti i rekonstrukcije drugog dela zgrade, uvek biti spreman da na vreme pruži zdravstvenu zaštitu i da na vreme prati kretanje zaraznih bolesti na teritoriji Srbije.

"Sa dugogodišnjim iskustvom, upravo u ovom prostoru, odluka je bila takva da će Institut za javno zdravlje postati bogatiji za jednu savremenu laboratoriju i za različite mogućnosti kada je u pitanju rano otkrivanje zaraznih bolesti. Pored svega, naravno, jako je važno pratiti i statuse imunizacije, kada je u pitanju zaštita od određenih zaraznih bolesti. Dakle, sve to će omogućiti laboratorije koje su upravo ovde smeštene. Nastavićemo da objavljujemo izveštaje o kretanju zaraznih bolesti na teritoriji naše zemlje, ali ovaj aspekt dijagnostike u službi i za svrhu nadzora nad zaraznim bolestima od velikog je značaja", zaključila je Jovanovićeva.