Emisija "Teška priča": Gde je Filip Rodić - Bazdulj i Radovanović o dosijeima i 5. oktobru
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U novom izdanju emisije "Teška priča“ razgovor je počeo neuobičajeno - pitanjem gde je Filip Rodić. Kako su voditelji Ivan Radovanović i Muharem Bazdulj objasnili, prethodnih dana je, prema njihovim rečima, sa visoke instance zatražen njegov dosije, a Rodić se nije pojavio u emisiji. Njegovo odsustvo bilo je povod za ironičan uvod o političkim prilikama, bezbednosnim dosijeima i istorijskim iskustvima.
Voditelji su podsetili da je Rodić član Upravnog odbora RTS-a, čiji mandat još nije istekao, što je dodatno poslužilo kao povod za šalu o tome šta bi se moglo nalaziti u njegovom dosijeu i zašto ga sada nema.
Bazdulj i Radovanović potom su podsetili na dela Džona le Karea i njegovog čuvenog junaka Džordža Smajlija, ukazujući na atmosferu političkih obračuna u kojoj zahtev za nečijim dosijeom može da poprimi mnogo ozbiljnije značenje.
Složili su se da je poznavanje istorije jedna od najpotcenjenijih osobina u praktičnom političkom životu. Pozivajući se na Danila Kiša i njegove književne analize mehanizama progona, ukazali su na sličnosti između metoda koje su koristile različite represivne vlasti, od inkvizicije do staljinizma.
"Ako si nešto jednom video, znaš kako kaže Marko Aurelije - ko je video prošlost, video je sve. Ja sam jednom, kada sam bio na Harvardu, tražio u literaturi na engleskom jeziku neke istorijske teme, i u knjigama o 5. oktobru, jedna knjiga na engleskom jeziku je knjiga koju ste napisali Dragan Bujošević i ti", rekao je Bazdulj.
Euronews Srbija
On i Radovanović su ocenili da takve publikacije imaju poseban značaj jer predstavljaju relevantan izvor za istraživače koji se istorijom 5. oktobra bave na angloameričkim univerzitetima.
"Kada padne diktator, muka mi je od nas koji ga skidamo“
Nastavak razgovora zauzelo je pitanje odnosa prema političkim promenama i ponašanja ljudi nakon pada vlasti.
Radovanović je govoreći o padu diktatora, podsetio je da je prvi put takvu situaciju posmatrao tokom rušenja režima Nikolaja Čaušeskua u Rumuniji.
"Kada se desi da padne diktator, uvek mi je malo muka. I to muka mi je od nas koji ga skidamo, a ne od njega samog“, rekao je Radovanović.
Sličan osećaj, kako je objasnio, imao je i posle 5. oktobra, kada su počeli politički obračuni, preuzimanje institucija i borba za pozicije. Iako je, kako kaže, dobio pozive da se uključi u političku borbu, odlučio je da to odbije.
Euronews Srbija
"Mene su zvali da uđem u borbu, tad sam imao 39 godina, rekao sam "Ne, hvala". Meni je to sve zajedno odvratno. I imao sam još jedan osećaj - mi smo prošli nekih desetak godina rata. Ovo danas nije to. Mada danas izgleda da ima više žrtava nego na Sutjesci", rekao je Radovanović.
Objasnio je da mu je čitava atmosfera postrevolucionarnog preuzimanja vlasti bila odbojna, posebno imajući u vidu iskustvo prethodne decenije ratova.
Prema njegovom mišljenju, generacija novinara koja je učestvovala u političkim i društvenim previranjima devedesetih trebalo je da se povuče i prepusti prostor novim ljudima.
"Koliko si ti sam, posle toliko godina učestvovanja u svemu tome, ostao čist? Odgovor na to pitanje nije dobar“, poručio je Radovanović, dodajući da čak i kada je neko bio na pravoj strani i radio dobre stvari, samo učešće u vremenu ratova, nasilja i žrtava ostavlja posledice i otvara pitanje moralnog legitimiteta za ono što dolazi posle.
Detaljnu emisiju Teška priča pogledajte u videu na početku teksta ili na našem Jutjub kanalu.
Povezane vesti
Komentari (0)