Ko plaća štetu od vremenskih nepogoda: Obavezno osiguranje - potreba ili teret?
Komentari26/05/2025
-17:33
Da li je vreme za uvođenje obaveznog osiguranja od elementarnih nepogoda? Dok u Nemačkoj sve više građana podržava takav model, čak i oni koji žive u područjima sa niskim rizikom, u Srbiji se i dalje najveći teret prebacuje na državu, lokalne samouprave ili najčešće na same građane.
U emisiji "Hajde da razgovaramo" otvorili smo temu da li bi obavezno osiguranje bilo ekonomski isplativije i društveno pravednije, a odgovore na ta pitanja ponudio je Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.
Kako je rekao, sistem osiguranja u Srbiji izgleda vrlo jednostavno.
"Ukoliko ste platili polisu da budete osigurani od nečega, od nekog rizika, bez obzira na to da li pričamo o osiguranju imovine, pa sad u okviru toga stan, poljoprivreda, usevi, automobil, ili osiguranje zdravlja i ukoliko dođe do tog rizika vi ćete štetu naplatiti. Primera radi, u skorije vreme ćemo svi krenuti na godišnji odmor. Ukoliko kupite putno zdravstveno osiguranje za sebe i članove svoje porodice i ukoliko dođe do neke nepredviđene, neprijatne situacije na tom putu, ukoliko posedujete polisu, vi ćete moći da se javite svom osiguravajućem društvu i moći ćete da na osnovu polise odete kod lekara", rekao je on i dodao da je isto i kada je reč o osiguranju automobila.
Kako je istakao, ono što bi građani trebalo da shvate to je da se klima menja brzinom koju ne možemo da predvidimo.
"Nedavno sam pročitao podatak da na primer samo šteta u poljoprivredi na nivou EU na godišnjem nivou dostiže 28 milijardi evra. Statistički podaci kažu da na svetskom nivou šteta od vremenskih nepogoda raste po stopi od 15 odsto. Mi nismo zaštićeni od toga, najčešće nepogode koje mogu nas da zadese na ovim prostorima su superćelijske oluje. Šteta može da se naplati, ali ovo o čemu Nemci govore trebalo bi i mi da počnemo da razmišljamo jer je to jedini način da imovina građana bude zaštićena, da niko ne razmišlja da li će i ko će mu isplatiti štetu", naveo je on.
Podsećajući na poplave u Obrenovcu iz 2014. godine, Ćirić ističe da je šteta po domaćinstvu tada bila oko 15.000 evra.
Povezane vesti
"Od države, građana, fondova, rođaka, prijatelja, za obnovu se dobilo oko 2.000 evra - sedam puta manje od onoga što je potrebno. Mi od tada se zalažemo za uvođenje obavezne polise osiguranja od katastrofalnih rizika, kod nas je to superćelijska oluja, trusno smo područje, zemljotresi, poplave, to su neki rizici od kojih bi trebalo da se osiguramo", reko je on.
Ćirić ističe i da je za to da osiguranje bude obavezno - iz prostog razloga.
"Ako svi budu morali da kupe polisu, ona će da bude jeftinija", dodao je on.
Celo gostovanje pogledajte u prilogu na početku teksta.
Komentari (0)